петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.04.2021. у 20:00 Сања Стефањеско

Генерацијска одисеја у једно - ништа

Хана Столтенберг, ауторка романа „Ништа”, не само што се тематски и поетички уклопила у водеће књижевне струје, већ је загазила и у воде аутофикције стопама свог земљака Кнаусгора
Хана Столтенберг (Фото: Julie Pike)

Дебитантски роман „Ништа” младе Норвежанке Хане Столтенберг (објављен и код нас у издању куће „Албатрос плус”) привукао је значајну пажњу тамошње јавности и добио две значајне награде 2019. године („Тарјеј Весос“ за дебитантско књижевно дело и „Ослоприсен“ за књижевно дело године). Не само што се тематски и поетички уклопила у водеће књижевне струје, Столтенбергова је загазила и у воде аутофикције стопама свог земљака Кнаусгора. Иако су њена искуства маскирана велом обичног романа, она не пориче да инспирацију црпи из личних доживљаја и како је изјавила, настоји да кроз писање испита границе људског егоизма – а највише сопственог.

Роман „Ништа” у бити је врло једноставан – након што је средовечна и независна Карин сазнала да муж вара њену отуђену јединицу Хелене, њих две одлазе на викенд у Лондон, у „девојачки провод”. Међутим, кроз њихов несрећан и несређен однос, Хана Столтенберг успева да представи сукобљене идеологије којима се њихове генерације воде. Док је Карин једино важна самосталност и релативно скроман животни стил, где није везана ни за кога, па ни за једино дете (што је у нашој средини и даље скандалозна помисао, док у Норвешкој то и није више толико необично), њеној кћерки су важни статусни симболи и привид среће на друштвеним мрежама.

Дакле, у том свету су старије генерације, што су искусиле све добробити друге половине 20. века, далеко либералније него млађе, које се враћају конзервативним вредностима или макар њиховим сенима. Док је Каринин животни пројекат да се ни за шта у животу не веже, Хелене настоји да лажира идиличну слику породице, упушта се у бесомучан шопинг и дружи са квазиинтелектуалним кремом. Ипак, у томе није надмашила свог неверног мужа, који је у једном моменту потрошио неколико десетина хиљада круна на дизајнерски табуре – а затим напустио каријеру и луксузни стан и отишао у јога-камп да једе чорбу од коприве носећи, наравно, фирмирану одећу за активности у природи.

Водећи се личним вредностима, Карин нужно испада егоцентрична и себична у Хелениним очима. Пошто је мање-више свесно изабрала да живи усамљенички, изашавши из неодрживог брака и одрекавши се старања о кћерки и, знатно касније, унуцима, Карин на прво место ставља своје потребе за сексом, алкохолом и мањком одговорности. Такво одступање од друштвених норми може нам се учинити као крајње радикалан пут и остварење аутентичног живљења, нарочито јер је реч о жени у средњим годинама.  Међутим, и ту Столтенбергова успева да нас изненади. Кроз добро замишљен флешбек приказала нам је однос између Карин и њене мајке, која је била сувише насртљива, зависна о свом детету и успомени на мужа, те неспособна да узме живот у своје руке. Захваљујући том бриљантно изведеном моменту романа, постаје нам јасно да је и Каринина побуна у неку руку побуна против владајућих вредности генерације њених родитеља. И тад нам се Хеленина опсесија материјализмом и спасавањем брака приказује у другом светлу, као својеврсна побуна против слободарских вредности безбрижних осамдесетих и деведесетих година прошлог века и начин да осмисли сопствено аутентично живљење.

Ипак, јасно нам је да ни Каринина ни Хеленина побуна не могу уродити никаквим плодом. У времену у којем је лично остварење практично императив, појединцима се намеће обавеза да јуре своју срећу по сваку цену, иако немају изгледа да досегну задовољство и спокој. На самом крају књиге, крајње суптилно, главна јунакиња постаје свесна да је и њена кћерка упала у исто коло, без изгледа да нешто постигне, као и да се ослободи. Тада, можда, напокон схвата и да су и њени избори подједнако аутентични и стереотипни као и њени, да обе гаје исто незадовољство собом и својим животом и да обе покушавају да достигну некакав немогућ идеал. Из тог блиставог момента може се, надајмо се, изродити барем незнатна солидарност, подршка и разумевање, не само између мајке и кћерке о којима је реч, него и између генерација.

Преводилац

Коментари5
73e45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Gluposti. Ženi treba da bude porodica najvažnija. Ukoliko se bude nastavilo sa kulturnom dekonstrukcijom, ljudi će nestati, zato što niko neće zasnivati porodice, a deca po svojoj prirodi nameću velika ograničenja ličnoj slobodi roditelja, pa su prva na udaru društvene dekonstrukcije.
zoran stokic
Sociološki ključ govori o 5 generacija (hod od 15 god; svako doba, nosi se sa pitanjem, šta-činiti?). Oduvek generacije su u otvorenom ili skrivenom ratu. Razdoblje od 15-30 god je egoističko - mlad čovek živi za sebe, ne mari za ono opšte. Od 30-45 je doba rasprave i stvaranja, od 45-60 je doba upravljanja, moći. Doba 0-15, deca, "još nisu", a stariji "više nisu" premda neki postaju "Gerusije".
баба
,,Дебитантски роман „Ништа” младе Норвежанке Хане Столтенберг (објављен и код нас у издању куће „Албатрос плус”)." Прерано и пребрзо. Треба је, можда, преводити после четвртог, петог романа - када се докаже не само код куће, већ и у Скандинавији.
Pavle
A moze biti da je roman dobar, pa makar bio i prvi i jedini koji je napisala.
Nebojsa
Klasicne teme dokonog i bogatog drustva..u regresiji

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља