уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.04.2021. у 21:36

Зашто Србија мора да усклади спољну политику са Бриселом

Неслагање с позицијама ЕУ догађа се и њеним чланицама, али се од држава које теже чланству тражи и очекује више и у политичком, и у симболичном, али и у практичном смислу
Србија је на европском путу и главни спољнополитички циљ је учлањење наше земље у ЕУ (Фото ЕПА ЕФЕ - О.Х.)

Да је Србија увела санкције Русији и да је гласала за резолуције европског парламента против Кине, чиме би ускладила своју спољну политику са Европском унијом, расправе у Савету безбедности посвећене ситуацији на Косову вероватно би биле незанимљиве. Ове две силе које имају право вета у УН само би декларативно подржавале Београд у намери да се бори за статус јужне српске покрајине, а готово је извесно да би Косово постало члан више међународних организација.

Од демократских промена октобра 2000. године, Србија је на европском путу и главни спољнополитички циљ је учлањење наше земље у Европску унију. Као један од захтева који Брисел поставља пред Београд је усклађивање и спољне политике наше земље са ЕУ. У извештају Европског парламента који је пре око месец дана усвојен, записано је да је усклађеност спољне и безбедносне политике Србије са ЕУ око 60 одсто и да у тој области има простора за напредак.

Владимира Билчик је оценио да је будућност Србије европска, а не руска или кинеска, додајући да је пандемија вируса корона утицала на процес проширења ЕУ, поверење становника западног Балкана у унију, али и квалитет демократије, и геостратешку борбу у региону. Скренуо је пажњу и на манипулативне кампање Русије и Кине, али уз подршку неких домаћих снага на западном Балкану.

Наравно, неслагање с позицијама ЕУ догађа се једнако и чланицама ЕУ, али је природа процеса прикључења и неравнотежа у односима у том процесу таква да се од држава које теже чланству тражи и очекује више и у политичком, и у симболичном, али и у практичном смислу. Главни разлог зашто Србија није у већем проценту ускладила своју спољну политику, јесте нерешено питање статуса Косова и Метохије, али добри односи са Русијом и Кином не зависе само од тога. Током пандемије показало се и колико добри односи са Москвом и Пекингом значе када је реч о набавци, али и предстојећој производњи вакцина у нашој земљи. Не треба заборавити ни то да сарадња са овим технолошким велесилама може Србији донети у будућности велики напредак у домену науке и производње, чиме бисмо брзо смањивали заостајање за развијеним државама Европе.

Став Србије према некој декларацији ЕУ зависио је од тога какав је однос земље на коју се декларација односи према Косову, конкретно како та земља гласа о чланству Косова у Интерполу и Унеску. Србија се, на пример, није сагласила са резолуцијама које се односе на Гватемалу и Иран, јер те земље не признају Косово. Бранећи своје националне и државне интересе, у огромној већини случајева, Србија није прихватала декларације које су усмерене на ентитете и (или) грађане земаља које нису признале Косово.

Бивши министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић каже да је Србија мирољубива држава и она се у тој борби за мир, равноправну сарадњу и безбедност усаглашава са ЕУ. За „Политику” истиче да постоје озбиљне разлике у политици Србије и ЕУ. „Брисел је преко НАТО-а укључен у интервенционизам чиме се нарушава суверенитет држава. Ми не можемо да се сложимо са таквом политиком, јер смо у Европи једина жртва такве политике у модерној историји. Више од 20 земаља ЕУ је подржало једнострано отцепљење Косова и не може Србија да се сложи са таквом политиком. Ове земље су прекршиле документ из Хелсинкија и нанеле штету европском систему безбедности и сарадњи. ЕУ тражи од Србије да усклади своју политику према Русији и Кини и ту је Брисел жртва америчке стратегије, по којој ове две велике силе шире малигни утицај. То је бесмислено, јер Москва и Пекинг политику темеље на међународном праву и не мешају у нашу унутрашњу политику”, каже Живадин Јовановић.

Дипломата Срећко Ђукић наводи да је пре неки дан прочитао податак да је Северна Македонија ускладила своју спољну политику са ЕУ у 95 одсто, а ова земља још није ни започела преговоре о приступању, док Србија која се налази на европском путу има вишеструко мању усклађеност. За наш лист каже да Србија не може до унедоглед одлагати усаглашавање своје спољне политике са ЕУ, до оног дана када ће постати њена чланица и додаје да то ниједна држава није радила пре него што је постала чланица. „Усаглашавање са европском политиком је континуиран и динамичан процес и мора се пратити подједнако као што се морају примењивати европске вредности у свим доменима. Србија не може бити изузета из тог процеса усаглашавања спољне политике са ЕУ уколико жели да постане члан клуба у Бриселу”, наводи Срећко Ђукић.

Каже да постоји дуалност српске политике и као пример наводи случај Украјине где Србија признаје територијални интегритет ове земље, али зато остаје по страни када је реч о Криму који је до пре коју годину контролисао Кијев. Каже да није логично да подржавамо Украјину, а да не желимо да укажемо да не подржавамо потезе Русије у овом случају. „Спољна политика једне земље се може објаснити у свакој метрополи у свету, ако она то заиста жели. Русија рецимо није практично нанела никакву штету Црној Гори која јој је увела санкције. Слажем се да имамо отворен проблем Косова који је несумњиво велики и не може се решити преко ноћи. Ја сам убеђен у то да у оној мери у којој се ми приближавамо Европској унији, нама ће питање Косова бити присутније у Бриселу и бићемо у могућности да лакше решимо тај проблем. Овако ми стално бацамо клипове у точкове ЕУ, а тражимо њихово разумевање за решење питања Косово и нека друга политичка питања”, каже Ђукић.

Као доказ да морамо ускладити своју спољну политику са Бриселом наводи да није логично што не подржавамо резолуције против Венецуеле и Ирана, под изговором да те земље нису признале независност Косова. „Ако не желимо да ускладимо спољну политику са ЕУ, онда то треба декларисати и рећи да је дошло до промена спољнополитичких приоритета. Немогуће је водити трокраку спољну политику, јер би већ следеће године могао да се појави још тежи извештај о стању демократије и владавини права у Србији у односу на овогодишњи који је усвојен у Европском парламенту”, каже члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Срећко Ђукић.

Његово колега Живадин Јовановић, пак, сматра да таква политика не би била добра са становишта очувања српских националних интереса. Каже да би то значило да би Србија морала да напусти своје виталне државне и националне интересе, традиционалне савезнике и стратешке партнере и да се потпуно окрене онима који директно раде на њеном разбијању.

„Подршка једностраном отцепљењу Косова и Метохије није ништа друго него политика разбијања земље. То су исте оне земље које су имале кључну улогу у растурању СФРЈ, које су преко Солане кумовале агресији на нашу земљу и које данас разбијају Србију. Морамо данас о томе отворено говорити, јер признавање независности такозваног Косова је геополитика разбијања Србије и српског националног корпуса. То што ми имамо развијене економске односе, што смо придружени чланови евроазијске уније, не можемо то да бацимо тек тако, јер економску корист имају грађани наше земље. Ми се нећемо и не можемо одрећи Русије и Кине, јер оне заступају наше виталне државне и националне интересе, не само под окриљем УН, већ и на међународном плану”, каже Јовановић. Наглашава да није реално да уводимо санкције Русији и да оптужујемо Кину, речником који слушамо из Вашингтона и Брисела који је непримерен. „Витални интерес Србије је сарадња са ЕУ и да постанемо чланица ове организације, али никада по цену одрицања КиМ и слободе одржавања и продубљивања стратешких односа са Русијом и Кином”, закључује Живадин Јовановић.

Сметња и економски споразум Србије са Евроазијском унијом

Србија је била на тапету бриселских бирократа када је 25. октобра 2019. године Ана Брнабић у Москви потписала Споразум о слободној трговини са земљама Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), после чега је премијерка рекла да овај документ није у супротности са европском политиком наше земље. „Ово је економски, а не политички споразум. Ми у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању имамо право на споразуме о слободној трговини са међународним организацијама и са појединачним земљама до тренутка кад уђемо у ЕУ. Ја мислим да је у интересу Србије да имамо што више оваквих споразума. Дакле, овај споразум је комплементаран са европском политиком Србије”, рекла је Брнабићева. Најгласнији противник тог споразума био је известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик који је месец дана касније рекао да „Србија пре него што буде спремна за улазак у ЕУ, споразум који је потписала са Евроазијском унијом мора престати да постоји”.

Бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић казао је да споразум о трговинској сарадњи између Евроазијске уније и Србије неће ометати раније трговинске договоре које Србија има са ЕУ. Ипак, наводи да у економском смислу није донео Србији неке посебне користи. „Имали смо уговоре о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, а после тога се проширио на земље са којима немамо робну размену или је мала. У економском смислу није много донео, али јесте у политичком, јер је створио опцију где се Србија приближава тој евроазијској унији, а то може да се протумачи да се удаљава од ЕУ”, наводи Ђукић.Антрфиле

Вучић: Што већа сагласност, без угрожавања највиталнијих интереса

О потреби усклађивања спољне политике Србије са ЕУ, у петак је говорио и председник Александар Вучић, на конференцији за медије са немачким шефом дипломатије Хајком Масом. Вучић је указао на одређене проблеме са којима се Србија суочава и на ствари које су другачије постављене у нашој спољној политици, али је истакао и да ћемо гледати да, у свим питањима, у којима то не угрожава највиталније српске државне и националне интересе, постижемо што је могуће већу сагласност са земљама ЕУ. „За нас је сарадња са Немачком од пресудног значаја и верујем да може да буде још већа, значајнија, јер за нас не постоји већи и значајнији партнер на нивоу ЕУ”, рекао је Вучић.

 

Коментари89
8eabf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nevenka
NEMORA, TEK KAD BUDE PRIHVACENA U EU
Zivadin Rogic
Нема ту баш неке велике мудрости, и Ж. Јовановић је махом све лепо рекао. Оваква ЕУ - системски натрули прирепак немачких елита, бриселске бирократске аждаје и империјалне шапе САД - реално није ником потребна, Србији понајмање. Наравно да јесмо део Европе - али уједно и ширег света; узајамно уважавајући односи су могући (и неопходни) са многима.
Dusan T
@Zivadin Rogic Potpuno ste u pravu. I pod Austro-Nemackom okupacijom, i pod nacistickom okupacijom, Evropa je geografski bila Evropa, a mi smo bili deo nje. To se ne da izbeci. Ni tada, ni danas se nismo slagali da dominatnom politikom u Evropi. Dva puta se ispostavilo da smo bili u pravu, a sve se vise cini, sem ako ne bude demonstrativne unutarnje izdaje, da cemo i treci put biti u pravu.
Жива Т. Суботички
Наслов текста је пежоративан а поготово квалификација у тексту да је: "Од демократских промена октобра 2000. године, Србија је на европском путу и главни спољнополитички циљ је учлањење наше земље у Европску унију". То свакако нису биле демократске промене јер уништење српске привреде, финасија и распуштање српске војске, што нико нормалан не би учинио у ЕУ, ваљда није европски циљ. Поготово се то не може везивати са часним Живадином Јовановићем, ни у ком контексту!
Леон Давидович
То је утопијска прича да би неко могао водити независну политику , а припадати ЕУ
Дејан Р. Тошић
Спољна политика Е.У. ограничена је на европске државе које нису чланице Е.У. Никакву "спољну политику Е.У. не води,осим према државама са којима је" отворила" преговоре о придруживању. Највећи домет спољне политике Е.У.био је Брегзит, везан за В. Британију. Е. У. води искључиво " унутрашњу политику" за своје чланице државе, док је спољна политика под монополом Америчких интереса у НАТО савезу и личним интересима Француске и Немачке,без чије сагласности не пролази ни један закон у еврпарламенту.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља