уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајден рaзгневио Турску

Нејасно како ће две земље наставити са „ефикасним менаџментом неслагања” о коме су разговарали амерички и турски председник
Улице Њујорка у недељу, после изјаве америчког председника Фото АП - П.Х.

Председник Џо Бајден напустио је деликатну дипломатску праксу својих претходника, па је званичним признањем да су снаге Отоманске царевине над Јерменима, пре више од века, починиле геноцид најавио ново заоштравање са Турском.

„Амерички народ поштује све Јермене који су нестали у геноциду који је почео на данашњи дан пре 106 година. Почевши од 24. априла 1915, хапшењем јерменских интелектуалаца и лидера (њихових) заједница у Константинопољу од стране отоманских власти, током кампање истребљења милион и по Јермена је депортовано, масакрирано или је марширало у своју смрт”, пише у саопштењу председника, којим је испунио обећање дато пре годину дана.

Иако Бајден наглашава да је геноцид почињен пре него што је савремена турска република рођена на крају Првог светског рата и да фокус није на оптужбама већ на сећању, саопштење је разгневило званичнике у Анкари, али и обрадовало Јермене широм света.

Бајден је први пут од ступања на дужност телефоном позвао турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да би га обавестио о формалном признању геноцида који Турска дуже од века пориче, а Ердоган масовно страдање Јермена назива „инцидентом”.

Анкара „у потпуности одбацује” Бајденово саопштење које се квалификује као „политички опортунизам” заснован на популизму, а шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу поручује да турска влада неће ни од кога примати лекције из турске историје: Речи не могу да мењају историју.

Статус Турске у НАТО-у, у коме има другу по снази армију, спречавао је до сада америчке председнике да прихвате квалификатив геноцида који је најосетљивија тема турске историје и дипломатије, али међусобни односи су претходних година пали на најнижи ниво током последњих деценија и Бајдена охрабрили да повуче потез за који је знао колико ће разгневити Турску.

У Анкари су и даље уверени да САД стоје иза неуспелог покушаја државног удара у Турској августа 2016, а Вашингтон, посебно Пентагон, не показује спремност да пређу преко Ердоганове одлуке да купи и инсталира руски антиракетни систем С-400. Односе је додатно реметио благонаклон став Турске према Исламској држави, а после пораза џихадиста различити приступи Курдима у Сирији.

Остаје сасвим нејасно како ће две земље наставити са „ефикасним менаџментом неслагања”, што је формулација коју турски медији преносе из напетог телефонског разговора двојице лидера. Бајден је и у време док је био у Сенату заступао став да је Турска одговорна за геноцид, а његовим формалним проглашењем је потврдио да ће људска права представљати један од кључних приоритета његове спољне политике – по цену нових заоштравања са Русијом и Кином, али и савезничким државама као што је Турска, чији је режим на мети управо због кршења људских права.

Смрт 1,5 милиона Јермена у последњим данима пред колапс Османског царства је последица директних егзекуција по наређењу Талат-паше – чији су извођачи махом били Курди – и масовног страдања током присилног марша са истока Анадолије према сиријској пустињи. Јермени су били оптужени да сносе одговорност за рат.

Последице су добиле размере монументалног злочина. Иако историја учи да земље које одбијају да се суоче са тамним странама своје историје себи наносе највећу штету, званична Турска је читав век остала при тврђењу да максималан број страдалих Јермена не прелази 300.000 и да се ради о жртвама глади и изнуривања, а не систематског убијања. САД су се, под снажним, деценијским, притиском јерменске дијаспоре, формалним признавањем геноцида сада придружиле Француској и још 30-ак држава које су убијања и депортације прогласиле за геноцид.

До сада се Роналд Реган, чија је изборна база у Калифорнији најјаче јерменско упориште у САД, једном осврнуо на јерменски „геноцид” током обележавања Холокауста 1981, али није било формалног признања. Џорџ В. Буш и Барак Обама су обећавали да ће то учинити, али су се одлучили да не иритирају савезнике у Турској, ограничавајући се на изразе „масовни злочини” и „масовна убијања”. Оба дома америчког Конгреса су 2019. признале геноцид упркос покушају Доналда Трампа да то спречи.

Питање је сада чиме и како Анкара може да узврати? Да прекине дипломатске односе као што је деценијама претила? Не може. Усијање у односима са Америком није пут од кога би Турска имала користи, сем уколико не жели велики заокрет ка Русији – што није у природи Ердоганове прагматске политике.

Бајденова декларација несумњиво ће пореметити ионако лоше односе, али економска разматрања могла би да приморају Ердогана да обори значај последица питања за које је сматрао да представља покушај поткопавања легитимитета савремене турске државе.

Турска ће морати да прогута једну горку пилулу историје коју ће Ердоган употребити за јачање исламског идентитета и турског национализма – што је и досад била добитничка комбинација његове ауторитарне власти.

Коментари14
d1d36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Dozet
Ameri ne započinju ništa što im ne donosi profit...pitanje je samo, ko ovaj put treba da plati ceh...ako igrača ima više od dvoje, najčešće isti račun naplaćuju i jednima i drugima.
Gospodja Mirjana
Hmmm, zasto se neko ne seti da genocidom nazove i kolonizaciju Severne Amerike tokom koje je nestalo nekoliko miliona Indijanaca, citavi narodi nestadose?
Vladimir
Predsednik države, koja je počinila najveći broj najtežih zločina u savremenoj istoriji diljem sveta proglašava zločin pre 100 godina za genocid! Popuilističko licemerje zarad dnevne politike, tipično made in USA. U Belu kuću treba poslati 1000 fotografija male Milice Rakić da postave po hodnicima i kancelarijama, da bude vidljiva svakom ko uđe, ne "radi optužbi, već radi sećanja". Pa kada polude od sećanja, onda ćemo im oprostiti.
Dogodine u Konstantinopolju
Erdogan će ako bog da sleteti sa vlasti, a Turska će se vratiti učenju velikog Turčina i Evropljanina Kemala Ataturka.U suprotnom, ući će u žestok sukob sa Usa & Eu i ući će u značajno partnerstvo sa Rusijom. Živi bili pa videli, ali treće opcije nema.Inače juče je sultan objavio i spisak 400+ lica koje će da uhapsi zbog učešća u neuspelom puču.Dakle očekujmo vruće mesece pred nama.Erdogan je najveća opasnost za hrišćane i evropski način života.
nis rados
Овде су неки односи поремећени. Значи, геноцид је кад амерички председник изјави да је геноцид. А ако он не изјави, онда то није геноцид. Па ваљда постоје нека независна међународна тела, комисије, Уједињене Нације и сл., или шта већ, која би требала да утврде, на основу опште прихваћених критеријума, да ли је нешто геноцид или не, и да се онда око тога сви сложе.
Стева П. Нећаков
Па пола УН је у НАТО а НАТО је "мејд ин Америка" и то је једини производ који САД извозе ван Америке. Тек дух је пуштен из боце и сада је на реду да уважени председ. Бајден призна хрватско/муслиманс. геноцид над Србима за време Дугог св. рата. То би ваљда пробудило нашу владу да то званично изнесе пред УН.
Звездан Јовановски
Турска неће морати да прогута ништа као што ни до сада није. И сарадеа две земље је практично на нули. Поготово због прекида од стране американаца сарадње са Турском око Ф-35 где су турски произвођачи радили виталне делове за авион. И не заборавимо - Путин је спасао Ердогану живот у америчком државном удару, Русија и Турска економски сарађују боље него икада, а Путин је Ердогану дао у руке снажну полугу моћи - Турска је постала главно енергетско чвориште Европе. То Ердоган не заборавља.
Стефанa Петровић
Није ми јасно зашто је приближавање Турске Русији опасно за балканске хришћане. Можда је господин Иван Грозни мислио да би та опасност могла да буде за злонамерни део католичанства, коме је стало да не дође до измирења муслимана и православаца на Балкану.
Биџа из лијане
@Knedle Оборен је један руски авион и убијен је један руски дипломата, тачније амбасадор. И шта би после? Ердоган ишао у Москву да се извињава, а пилот који је оборио руски авион ухапшен и осуђен . Испоставило се да је био у групи завереника које су американци организовали да изврше државни удар и убију Ердогана. Путин јесте спасао живот Ердогану и сада Русија држи атомско-енергетски сектор Турске у пословима вредним десетине милијарди. Можда је некада било тако, али сада је много другачије.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља