Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ограничaвaју износе новца на рачунима

Грађани Немачке имају знатно веће уштеђевине него пре годину дана. – Трошили су у просеку 1.250 евра мање за робу широке потрошње
Фото Д.Јевремовић

Немачке банке у наредном периоду могле би да ограниче износе новца које грађани могу да чувају на рачунима. Спекулише се да би са дозвољених 100.000 евра граница у појединим банкама могла да буде спуштена на 25.000, па чак и о увођењу казнених камата.  

О овоме се све више говори будући да су грађани Немачке током пандемије уштедели огромне своте новца. Како пише „Дојче веле”, економска криза услед короне на први поглед има парадоксалну последицу – многи грађани Немачке имају на рачуну знатно више новца него пре годину дана. 

Наводи се да је државни институт из Келна израчунао како су потрошачи у овој земљи, прошле године, потрошили у просеку најмање 1.250 евра мање за робу широке потрошње.  Према подацима Бундесбанке, од јануара 2020. до јануара ове године депозити домаћинстава у банкама порасли су за 182 милијарде евра. У здравственој кризи знатно мање људи је подизало готовину са банкомата. Од 1.000 до 5.000 банкомата једног оператера у Немачкој већ је искључено из употребе, а од 200 до 300 је потпуно демонтирано. Банке су такође забележиле значајан пад потражње за готовином.

Посебно је погођена трговина одећом и обућом, док је куповина намештаја и аутомобила – у другој половини године порасла за пет процената. Економисти тог института сматрају  да је ово био одговор купаца на привремену меру смањивања пореза на додату вредност. 

Како преноси „Каматица”, у Србији је према подацима Народне банке Србије (НБС) динарска штедња  крајем 2020. године достигла 93 милијарде динара и у односу на исти период 2019. године била је већа за 13,4 милијарде динара или 16,9 одсто. И у нашој земљи забележен је пад индустријске производње и то међу производима који се иначе доста продају. До смањења потрошње према подацима Републичког завода за статистику дошло је у секторима производње памучног веша (78 одсто) и купаћих костима (46 процената). Мање су се продавале и чарапе, а када је реч о храни за трећину је смањена производња пшеничних пецива, смрзнутих пекарских производа (5,6 одсто) и минералне воде за 11 одсто. Када је еврозона у питању, анализа „Депозит солушенса” крајем фебруара показала је да је обим штедње у еврозони са салдом од 585 милијарди евра прошле године порастао 48 одсто у односу на 2019. годину.

Све донедавно европске државе надале су се да ће грађани почети да троше рекордне уштеђевине и да ће потрошња кренути да опоравља економије, али то се није догодило. У Француској је штедња порасла за 22 одсто, а забележен је раст и у Шпанији и Италији. Година је готово на половини а већ многи аналитичари не очекују битније побољшање потрошње до краја 2021. Поједина истраживања указују да су потрошачи на почетку пандемије обављали веће куповине, рецимо обнављали белу технику и намештај и претерано је очекивати да ће то учинити поново.

Исти случај је и са услугама, а узимајући у обзир да су се навике потрошача током „закључавања” драстично промениле. Ројтерс преноси истраживање ГФК у коме се напомиње да су новац штедели они са високим приходима и да је непознато како ће пандемија дугорочно трансформисати понашање потрошача. Економски аналитичари предвиђају да ће се лична потрошња неће вратити на ниво пре кризе пре краја 2022. Најважније питање јесте свакако колико ће трајати затварање јер се ток пандемије и даље не може предвидети. 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божа
Катастрофа. Најпогођенија је секс индустрија, јавне куће су већ преко годину дана затворене.
Radmila Mišić
Auuu, šta bi sa Weberom i protestantskom radnom etikom, koja podrazumeva i štedljivost? Pojela maca? Trošite pare ili tučemo, moraju velike kompanije da zarade? Zar ne mogu ti štedni ulozi da se iskoriste za investicije? Mogu. Ali onda direktori banaka sa debelim bonusima moraju da pokažu znanje pri odobravanju investicija, tj. da tačno predvide koja će biti uspešna a to je teeeško. Đ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.