Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Афирмација дискриминације

Глобално тржиште вакцина је у толикој мери комерцијализовано и исполитизовано да упућује на сасвим легитиман закључак да брига за здравље човека ипак није на првом месту

Лекари из Кризног штаба упорно понављају како људе треба просвећивати у смислу да су вакцине цивилизацијска тековина и томе слично, а што упућује на закључак да су људи који не желе вакцину примитивни и непросвећени. Чини се, међутим, да управо лекари који позивају на просвећеност не примећују, или не желе да примете, како се глобална парадигма променила. Наука – чедо просветитељства, све мање служи човеку користећи га све више као средство за постизање корпоративних циљева. Стога је неделотворно премеравати савремене појаве мерилима некадашње парадигме чији су централни део чинили управо просветитељство и наука у служби човека.

Вакцина јесте цивилизацијска тековина али и производ старе парадигме унутар које се поменутом тековином није могло манипулисати. На несрећу, то је сада могуће чинити унутар новоуспостављене парадигме неконтролисаног технолошког раста и ефикасности који човека увлаче у дигитализовану тмину механицистичког друштва тоталне контроле. Просветитељство је извело човечанство из мрака средњег века и црквене догматике и препустило га научној мисли која је искрено служила друштвеном прогресу и добробити човека. Међутим, оног момента када се наука преметнула у „корпоративни  сцијентизам”, идеологију раста, ефикасности и профита, чији се развојни пут и исправност не смеју доводити у питање, она је престала да служи хуманистичким циљевима. И парадигма се променила. Због тога нам је данас потребно ново просветитељство које је критички оријентисано према корпоративном сцијентизму, које преиспитује његове везе са крупним бизнисом и војноиндустријским комплексима, које људима указује на улогу технологије у ширењу империјализама, просветитељство које трага за узроцима појава уместо да се бави њиховим последицама, и које разоткрива манипулацију људским животима, слободама и здрављем.

У том смислу, кључно питање за разумевање друштвеног контекста тзв. ковид кризе јесте порекло вируса. Јер уколико је вирус вештачки створен и затим пуштен у оптицај, онда то отвара потпуно легитимне просторе за критичко преиспитивање свега што актуелну епидемију окружује. Укључујући и могућност злоупотребе вируса у циљу легалног затирања људских слобода под фирмом бриге за људско здравље. А све је више показатеља да је вирус вештачки створен. Нобеловац Монтање је то међу првима доказао са својим тимом вирусолога, премда верује да је вирус случајно исцурео из лабораторије. Бивши директор америчког Центра за контролу и превенцију болести др Роберт Редфилд тврди исто то, мада кривицу сваљује на Кинезе. Русија оптужује САД да развија биолошко оружје у тајним лабораторијама. Држава Нови Зеланд, једна од чланица обавештајног савеза „Пет очију”, подозрива је према извештају СЗО о природном пореклу вируса…

Било како било вирус је, утекао из лабораторије или намерно из ње пуштен, од почетка исполитизован и прилагођен потребама корпоративног система доминације и његових сервилних подсистема. Истовремено, глобално тржиште вакцина је у толикој мери комерцијализовано и исполитизовано да упућује на сасвим легитиман закључак да брига за здравље човека ипак није на првом месту. Потпуно је, стога, оправдано неповерење које људи гаје према корпорацијама које производе вакцине, односно према државама које им пружају логистичку подршку. Насупрот томе, потпуно је неоправдано стигматизовање и дискриминисање људи који одбијају вакцину јер не желе да потпишу сагласност која ослобађа одговорности произвођаче цепива и државу која их пласира, или пак немају поверење у систем који профит ставља изнад човека. С друге стране, јадиковање тзв. проваксера – медија, владајућих структура, таблоида, лекара, стручњака…, због утицаја и моћи тзв. антиваксера, непропорционална је стварној снази потоњих. Поготово ако се зна да иза тзв. проваксера стоји глобални систем моћи и медијска машинерија за производњу сагласности. Уосталом, ако постоји антиваксерски лоби логично је да постоји и проваксерски који не може бити слабији од оног првог. Али није у томе ствар. Ствар је у томе што кумулативно неповерење људи – неорганизованих засебних јединки, у систем који деценијама уназад васпоставља  егоизам као врховну врлину и лагање као мерило способности, претеже над поверењем у исти тај систем који се наједном досетио да је хумани доброчинитељ који говори истину.

Опслужитељима система такво неповерење не одговара па отуда непрекидни покушаји дифамације неистомишљеника. На невакцинисане се упире прстом као на неодговорне и опасне елементе који прелазе праг личне слободе и чак прете националној безбедности. Предлажу се мере које нису ни у каквој вези са просветитељством – да им се забрани изношење негативног мишљења о вакцинама, да им се укину привилегије, забрани кретање и чак лечење. Овакви предлози су жалосни резултат непознавања културе људских права али и израз ауторитарне структуре личности која је, уз одсуство културе дијалога, рак рана овог друштва. Од њених бројних метастаза, најозбиљнија је афирмација дискриминације која је по свим цивилизацијским мерилима недопустива. Реч је о разврставању људи на вакцинисане – привилеговане и невакцинисане – непривилеговане. Они који то захтевају, а међу њима је и немали број умишљених интелектуалаца, тврде да лично право појединца престаје тамо где почињу права других. То је произвољно и једнострано резоновање будући да и права других престају тамо где почиње лично право појединца, то јест, апсолутно власништво над сопственим телом и духом.

Социолог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M.pov.citaoc
Vakcinisani mogu isto kao i nevakcinisani da prenose zarazu. Vise trebaju nevakcinisani, pogotovo stariji, da se cuvaju od vakcinisanih nego obratno. I najvaznije, ako neko zeli da bude pazljiviji to je sasvim razumljivo. Samo tada ta osoba treba da se drzi podalje od ostalih. Zahtevati da DRUGI zive kako TI mislis da oni treba da zive je socijalizam.
Tatjana
Odličan tekst. Svaka čast.
Aleksandar Maricic
kako se dusebriznici nisu javljali kad je manjina emitovala realiti programe i zarazila masu gradjana a to i dalje rade jer su postali vecina....svaki dan me bombarduju sa pricamo ko je koga ispod jorgana i tusa i ko se posvadjao...sve to mimo moje volje, truje moj zivotni prostor....jel ima neka vakcina za to....da prve njih ispelcujete...meni truju prostor ali posto izbegavam kontakt nisam u opasnosti...jedino sto nesmem da idem nigde u drustvo...osecam se ko krme u teheranu.
Алекдандар
Стам вас било што објављујете овакве бесмислице
Александар
Иване Ивановићу: управо тако! Ја сам за једноумље. 2+2=4. А свима вама који мислите да је 5 или 7 или да свако има право да о томе ‘мисли својом главом’ немам шта да доказујем.
Ivan Ivanovic
Sta ovde nije tacno i zbog cega bi bilo koga trebalo da bude sramota? Vi bi ste vise voleli jednoumlje, jel da? Tako pocinje fasizam.
Istine radik
Po definiciji, ovo je epidemija, a ne pandemija. Postoje zvanicni podaci o broju obolelih u celom svetu i nije tesko izracunati procenat obolelih u odnosu na svetsku populaciju. Procitajte definiciju reci "pandemija" (sajt Svetske Zdravstvene Organizacije), pa onda komentarisite. Slazem se da je "strasno, uzasno, mnogo mrtvih, milioni obolelih,...", ali definicija je definicija. Nije dovoljno sto pojedini novinari iz Amerike koriste taj izraz, pa da ovo i stvarno postane pandemija.
Nomen est omen
@Sasa Mikic: Da, govori se i o pandemiji. Kao i u vecini zapadnih novina. Ali procitajte definiciju pandemije (koliko procenat stanovnistva treba da bude oboleo da bi se epidemija proglasila pandemijom). Nije dovoljno da neko napise da se radi o pandemiji, pa da ona to zaista i postane. Kao sto nije bilo dovoljno bombardovanje Srbije nazvati "Milosrdni andjeo", pa da pocne sa bacanjem cveca i paketa sa hranom iz aviona. Tada su padale bombe, bez obzira na ime. Ime je ono sto nas definise.
Саша Микић
На том истом сајту се говори о ПАНДЕМИЈИ вируса, коју је та иста организација (СЗО) прогласила још почетком прошле године.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.