петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.04.2021. у 20:00 Марија Ђорђевић

Србија у Креативној Европи

Са укупно 305 успешних пројеката, установе и организације у Србији обезбедиле су готово 12 милиона евра, а ова респектабилна финансијска средства улила су се у економски систем Србије, каже Димитрије Тадић
Димитрије Тадић (Фото: лична архива)

Креативна Европа је главни програм Европске комисије за подршку сектору културе и аудио-визуелним делатностима. Подржава иницијативе сектора за културу које промовишу европску сарадњу, књижевно превођење и стварање мрежа и платформи, као и иницијативе аудио-визуелног сектора које промовишу развој, дистрибуцију и доступност аудио-визуелних дела. Деск Креативна Европа Србија је имплементационо тело програма Креативна Европа оформљено у оквиру Министарства културе и информисања Републике Србије 2014. године. Задатак Деска је пружање подршке установама културе и организацијама цивилног друштва у Републици Србији које желе да обезбеде учешће у програму Креативна Европа.

– У пројектима Креативне Европе могу да учествују сва правна лица, дакле, све организације јавног, цивилног и приватног сектора, регистроване у државама које учествују у програму. Они  могу учествовати у различитим конкурсима који су  расписивани у претходних седам година. Програм је отворен за све врсте савременог стваралаштва, као и за пројекте који се баве културним наслеђем. Приоритети су широко осмишљени, а то су: развој публике, мобилност и развој капацитета. То значи да свако ко се бави културом, у ужем и ширем смислу те речи, може наћи своје место у програму – каже Димитрије Тадић руководилац Деска Креативна Европа.

Тадић истиче да се, пре свега, вреднују пројекти путем којих професионалци из области културе излазе из већ познатих пракси, из очекиваног и свакодневног оквира, из редовне делатности. Такође се вреднује и ширење мреже сарадника, по могућности из географски удаљенијих земаља, али и културолошки блиских.

– Веома се цене пројекти који подразумевају експерименте са садржајима и предлажу нове моделе реализације пројеката. Све врсте повезивања су веома добродошле: интерсекторска сарадња (јавни, цивилни и приватни сектор), интерресорна сарадња (култура у спрези с другим ресорима, попут здравства, образовања, науке, туризма), мале и велике организације и др. Потребно је да пројекти који се предлажу за финансирање конструктивно понуде неку врсту решења проблема којим се баве, било да је реч о развоју младе публике, развоју каријере уметника или већем учешћу грађана у процесу доношења одлука. Креативну Европу видим као јединствен, животан оквир за развој пројеката у култури. С тим у вези, програм промовише културу Ероса, схваћену као жудњу за целовитим животом, насупрот чему стоји култура смрти која је деструктивна, несолидарна и, увек пуна неповерења, иронично настоји да је понизи  – истиче Тадић.

Са укупно 305 успешних пројеката, установе и организације  у Србији обезбедиле су готово 12 милиона евра, што је заиста значајан успех и у поређењу са многим чланицама Европске уније.

Димитрије Тадић објашњава да су се ова респектабилна финансијска средства улила у економски систем Србије и да је на тај начин сектор културе финансирао рад многих фирми, као што су ресторани и кетеринг службе, хотели, туристичке агенције, штампарије и др.

– Међутим, подједнако су важна и остварена партнерства наших професионалаца у култури са колегама из читаве Европе, не само зато што се на тај начин унапређује рад наших установа и организација и развијају каријере наших професионалаца у култури, па самим тим и систем културе у Србији, већ и због чињенице да се учешћем у пројектима, скоро по правилу, остварује дугорочна сарадња са европским партнерима –  објашњава руководилац Деска Креативна Европа у Србији.

У оквиру Креативне Европе финансирани су различити пројекти који се баве, рецимо, новим моделима функционисања установа, аудио-визуелном продукцијом и фестивалима, повезивањем савремених научних достигнућа и уметности, потенцијалима културног наслеђа за развој туристичке понуде малих градова, као и унапређењем положаја уметника, креирањем нових професија у култури и геополитичком стратегијом развоја нашег континента. Установе и организације које учествују у програму су у дијапазону од репрезентативних јавних установа као што су Галерија Матице српске или Музеј Југославије и других јавних установа културе, те јавних установа других ресора, као што је Универзитет уметности у Београду, Музиколошки институт САНУ из Београда или Центар за промоцију науке, до организација цивилног друштва као што су Турбо стрип и Културанова из Новог Сада или Феномена из Краљева.

На питање шта би издвојио као посебан успех у протеклих седам година рада Деска Креативна Европа у Србији, Димитрије Тадић каже:

– Издвојио бих организовање великог броја догађаја, међународних конференција, семинара, обука, дебата, радионица, презентације у више од 40 градова и општина Србије, који су окупили више од 600 професионалаца из области културе из Србије, региона и Европе. Такође, спровели смо капитална истраживања и пројекте из области културне политике и менаџмента и објавили њихове резултате.

Коментари0
ad099
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља