четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светска банка предвиђа раст српске економије у 2021. од пет одсто

(Фото Танјуг/Викимедија)

Светска банка (СБ) предвиђа привредни раст Србије у овој години од пет одсто, изјавио је данас главни економиста те банке у Србији Лазар Шестовић, a преноси Бета.

„Наша процена је да ће и даље раст српске економије бити близу неког свог средњорочног тренда који је забележен у претходних неколико година, око 3,5 до четири процента годишње”, казао је Шестовић на онлајн представљању извештаја СБ о економским показатељима земаља Западног Балкана.

Он сматра да су основи фактори који могу да угрозе овај сценарио – шта ће се дешавати на међународном тржишту и у окружењу, потом да ли ће доћи до раста каматних стопа и цене задуживања, како ће се кретати тражња за робом из Србије, заинтересованост страних улагача за инвестирање у Србију, као и износ дознака из иностранства.

Додао је да постоји много тога што Србија може сама да уради, како би побољшала изгледе за раст, попут даљег побољшања пословног окружења како би се повећале инвестиције и отворила више поглавља у процесу ЕУ интеграција.

Шестовић је указао да није битно мислити на раст БДП-а као такав, већ радити на томе да буде окренут ка очувању животне средине, на рационалној употреби природних ресурса, мањој емисији загађујућих материја и помоћи привреди и инфраструктури да се учине отпорнијим на утицај климатских промена.

„Агенда зеленог раста је нешто што треба да се угради у сваки будући покушај побољшања раста на средњи рок”, казао је Шестовић наводећи да је потребно да се ради координирано и да све политике у области заштите животне средине, субвенција, пореског система, на свим нивоима власти, стимулишу мању потрошњу природних ресурса, промовишу употреба обновљивих извора енергије, смањење загађења.

На питање да прокоментарише висину дефицита у буџету Србије, који је усвојен ребалансом за 2021. годину, он је навео да је ребаланс урађен како би се омогућио нови пакет подршке привреди.

Шестовић сматра да дефицит није забрињавајући, јер није последица измена неких политика на средњи рок, али је оцена СБ да је можда требао да буде мало мањи ове године, како би био мањи утицај на јавни дуг.

У СБ се надају да је већи дефицит тренутна последица помоћ привреди како би се смањили негативни ефекти пандемије и да ће следеће године бити мањи.

„Сматрамо да је то с једне стране потребно, да би се даље промовисао раст и оправак од прошлогодишњих дешавања, али вероватно је могло да се уштеди на одређеним мерама. Боље је да се пруже циљане мере подршке, како у смислу сектора и врсте предузећа које је добијају, као и група становништва”, казао је он.

Додао је да је други разлог за повећање дефицита даље улагање у инфраструктуру, што је оценио као добро, јер Србија је имала ранијих година низак ниво јавних инвестиција.

Шеф Канцеларије СБ у Србији Стивен Ндегва казао је да је регион Западног Балкана током трајања пандемије коронавируса имао много боље економске резултате од земаља чланица Европске уније, а Србија је међу тим земљама била знатно боља од свих њих заједно.

„Када се глада блиска будућност, опоравак се чини да је на правој путањи. Изгледа де ће Србија имати обећавајућу 2021. годину и очекујемо повратак у нормални, планирани раст након тога”, казао је Ндегва.

Похвалио је Владу Србије на до сада обављеном послу, пре свега у обуздавању пандемије у области здравства, наводећи и да је важно колико отпорности српска економија показује у последње време.

Он је истакао да све то не би било могуће да није било реформи спроведених у последњих неколико година у Србији.

Навео је да су оне помогле изградњи снажних фискалних основа, што је омогућило држави да уђе у пандемију са снажним финансијским ресурсима, како би могла да се избори са изненадним повећањем расхода и трошкова и подржи велике пакете стимулације и помоћи економији, како би компаније остале отворене, а радна места сачувана.

По његовим речима, Светска банка је заинтересована да настави да ради са Владом Србије на економском опоравку и кроз зелену транзицију, те да се у раст укључе маргинализоване и осетљиве групе.

Коментари12
0ba1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Los Angeles
Da se vratimo na "Domaci teren"! Ko ce da nam kaze "Koliki su tacno ino-dugovi"!? Ova silna izgradnja putne mreze mora da se iskaze na Ino-dugovnoj strani! Ne zamagljujmo stvati pisuci samo ono sto se svidja Vladajucoj Vrhuski. Dug se mora staviti u odnos sa BDP. Prosto, Ako sam ove godine napravio 10.000 cigala, a predhodne 8.000,to je rast! Ali, ako sam se dodatno vise zaduzio nego sto cigle vrede, sta je to!? To je: veci dug, losiji zivot, manja zarada, zaduzivanje svoje dece i unucadi...
Danny Crane
Dajte prosek BDPa evopskh zemalja po glavi stanovnika. Srbija 8000 evra, Crna Gora 9000 evra, Rumunija 15.000 evra, Hrvatska 16.000 evra, Madjarska 17.000 evra.
Jablan
U Švedskoj je BDP u prošloj godini bio 47000 evra. Izvor Švedski statistički biro. Iako je privredni rast 10 % to ne mora da znači da se u tom trenutku dobro živi, ali to znači da se stvari kreću napred i da će sutra biti bolje nego danas, a da je danas bolje nego juče. Drugo je pitanje da li je to dovoljno i da li ima mjesta za samo zadovoljstvo. Svako mora da najbolje od sebe, a ne da čeka da mu vlada riješi sve probleme.
Jarilo
Dajte Vi informaciju da je Crna Gora pred bankrotom sa tim BDP-om. Ekonomija je malo komplikovanija, ipak. :)
Snezana
Blago vama u Srbiji.To je sve zbog takvog Predsednika Vucica.Al nije sve u prama valjda ce i ovaj truli kapitalizam da ozdravi.
Snezana
Blago vama u Srbiji.To je sve zbog takvog Predsednika Vucica.Al nije sve u prama valjda ce i ovaj truli kapitalizam da ozdravi.
miroslav sarcanski
Rast od 5%, uz deficit budzeta od 7% bDP-a. Rast se zasniva na gradjenju auto-puteva i pruge, kao i stranim ulaganjima. Obe ove komponente znace veci dug. Gradenje znaci povecanje ino javnog duga uz neizvesne prihode, a nivo duga je nepoznat, posebno kineski deo. Ino investicije znace povecanje privatnog duga uz iznosenje zarade u inostranstvo, ali i opasnost smanjenja proizvodnje po nalogu centrale. Ino investicije su ugrozile ekologiju, njeno saniranje zahteva ulaganje od 15 milijardi evra.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.