субота, 19.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

На Чукарици бомбе падале по стратешким циљевима

Амерички бомбардери гађали „Шелове” танкове и стари железнички мост код Сајма
(Фотографије Министарство унутрашњих послова)

Нема још много Чукаричана који памте савезничко бомбардовање из 1944. године када су из летелица америчке авијације „сипале” бомбе на овај део града. Они који су ово бомбардовање преживели сећају се да су спас од пројектила тражили у католичкој Цркви Светих Ћирила и Методија у Пожешкој улици, по разним у меком камену ископаним пећинама или су бежали што даље ка Обреновцу. Једна од тих бомби која је на старо језгро Чукарице, око чувене Шећеране, пала 3. јула 1944. године била је и она од 242 килограма што је у недељу уклоњена са градилишта у Нодиловој улици.

Према речима Милана Тлачинца, историчара, није за чуђење то што је овај део града бомбардован.

– На врло уском простору, око данашње Радничке улице, налазиле су две врло важне стратешке тачке. Једна су били „Шелови” танкови за нафту који су се налазили на простору где су сада стари резервоари „Нафтне индустрије Србије”. А друга је био стари железнички мост код Сајма – прича Тлачинац.

Разорне бомбе које су тада пале на Чукарицу са америчких бомбардера буквално су „одувале” куће углавном направљене од земље и уништиле инфраструктуру.

– Када су бомбе почеле да падају и руше све пред собом, народ је почео панично да бежи. Велики број људи упутио се ка Обреновцу и околним селима где су многи у страху од нових бомбардовања остали све до ослобођења Београда. Не зна се колико је Чукаричана погинуло у овом бомбардовању. Колико-толико тачан податак постоји за немачке и италијанске војнике. Према информацијама из тог периода, у бомбардовању у јулу погинуло је 46 немачких војника и 96 италијанских. Италијански војници су у том тренутку били немачки заробљеници. Њих је немачка војска заробила после капитулације Италије 1943. године и користила за рад – објашњава Тлачинац.

У савезничком бомбардовању града учествовали су искључиво амерички бомбардери, док су им британски ловци били пратња. Амерички бомбардери су још тада са доње стране авиона имали специфичне аутоматске фото-апарате који су бележили погођене циљеве да би се знало шта је уништено, а шта не. У то доба њихов легитиман циљ био је 500 метара од предвиђене мете.

У току неколико месеци 1944. године Београд је бомбардован 12 пута. Први талас савезничких бомби град је засуо на Ускрс 16. и 17. априла. Тада је гађан ужи део престонице, док је последњи пут бомбардован шири део града.

До краја априла на град су се још два пута сручиле бомбе, а онда је њихова мета престоница по једном постала у мају, јуну, јулу и септембру.

Због тога не чуди што се и даље приликом иоле дубљих копања и даље наилази на ове експлозивне направе заостале из немачког и савезничког бомбардовања.

Најбројније су уз обалу Саве, од Куле Небојша до Београдског сајма, затим у центру Земуна и на потезу Дедиње – Авала. Приобаље Саве је нарочито бомбардовано због железничких и лучких магацина, фабрика, мостова… Заостале бомбе тешко је било наћи тада, а и сада због меког и мочварног тла у које су се пројектили лако и дубоко забијали. На простору Савског амфитеатра, откако се гради „Београд на води” пронађено је петнаестак заосталих експлозивних средстава – од тога три авио-бомбе од 500 килограма, а остало су минобацачке од 120 милиметара, артиљеријска зрна од 155 милиметара…

Пре три године на само пола километра од Нодилове улице приликом градње „Ада мола” откривена је топовска граната из Другог светског рата.

Немци гађали лакшим, а Американци тежим бомбама

Немци су, како кажу историчари, у бомбардовању Београда користили углавном авионе „јункерс Ју 87”, популарне „штуке” које су прецизно погађале циљ и то углавном лакшим бомбама. Теже и веће бомбе велике разорне моћи користили су Американци носећи их у утробама својих „летећих тврђава”. Београд је неколико пута био секундарна мета у односу на примарну – румунски Плоешти, налазиште нафте и гаса, главни снабдевач горивом снага Трећег рајха. Али је и неколико пута био примарна мета. Управо бомбардовање Чукарице био је стратешки и биран циљ.

Коментари7
56f22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вера
Сећам се бомбардовања са ужасом и данас иако ми је било само седам година тада. Моја мама је из наше баште бројала бомбе како су испадале из авиона док смо је ми забринути са прага звали да уђе унутра. Ушла је тек кад је прва бомба пала близу нас. Од Дунавске станице до Чукарице Београд је био бомбама покривен као тепихом. Наша кућа са баштицом на Звездари набрекла после првог налета за стотинак избеглица родбине и познаника из центра да је једва било места и у башти за стајање.
Ljubomir Ćulibrk
Puno je civila poginulo po celoj Evropi od savezničkog bombardovanja avio bombama. Među nagore pogođenim je bila i Holandija, desetine hiljada civila. Kod nas je bilo isto. Uopšte se nije vodilo računa o civilima, bombardovali su praktično identično kao i nemačku teritoriju, mada tamo je bilo napada koji su direktno imali za cilj civile. Hamburg i Drezden su pokazatelj, Japan pogotovo. U Novom Sadu su tepih bombardovali železničku stanicu, okolne ulice su bile zbrisane, stotine mrtvih.
Mica Bor
Ne daj Boze vise takvih "saveznika" !
petar
Strateske ciljeve da, samo su se izpromasivali, moji su stanovali u radnickoj ulici i moja mama na kafi kod komsinice kad je pala bomba nedaleko i nekoliko tih istrosenih kuca su samo legle, nasli su se ispod cigli greda i crepova moja mama sa velikim ekserom kroz saku a pevalo se u kraju " Cuk, cuk cukarice, cuknuo te dasa, e pa sada Selovci, ostase bez gasa "
milan
Teorija zavere. Bombe su padale onako kako su padale. Jedna od prvih bombi palih na Beograd srusila je Nemacku ambasadu.. Nisanske sprave u ono vreme su bile neprecizne ...
Никола
Биле непрецизне, они то знали, па ипак бомбардовали, не марећи за цивиле.
E pa
@milan, opisano je ono što se dešavalo. Američka bomba (ako je) srušila nemačku ambasadu - šta je tu problem, kako to potvrđuje nekakvu "teoriju zavere"? Zašto bi uopšte Nemačka imala ambasadu na teritoriji pod njenom vojnom upravom?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља