Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ММФ без замерки на веће трошење државе

Након опоравка биће потребна нова фискална правила о уделу дуга у бруто домаћем производу
Фото Танјуг

Корона је променила много тога, па и однос Међународног монетарног фонда (ММФ) према земљама с којима има аранжмане. Упадљиво је да, приликом управо завршених разговора током којих је договорен нови аранжману са Србијом, ова међународна финансијска институција није била критична према креаторима економске политике. А није да није било разлога за то. Пре свега због актуелног ребаланса који је више него дуплирао износ фискалног дефицита у односу на оригинални буџет за ову годину који је с њима договорен још прошле јесени.

Ни на обимни пакет мера нису изречене критике, јер „макроекономске политике треба да подржавају опоравак све док он у потпуности не буде остварен”, саопштила је ова међународна финансијска институција с којом ћемо од лета имати аранжман саветодавног карактера који ће трајати две и по године до краја 2023.

Они очекују да ће укупни српски фискални дефицит достићи седам процената БДП-а у 2021. години, уместо три одсто, а јавни дуг ће порасти на 60 процената БДП-а. Оцењено је да то повећање пружа простор за додатне субвенције зарада, подршку секторима који су тешко погођени кризом, улагања у здравство и инфраструктуру и друге секторе, као и даљу финансијску помоћ домаћинствима, укључујући и незапослене.

Како се фискални простор сужава, њихова препорука је да се свака даља подршка усмери директније на најугроженија домаћинства и фирме и секторе који су највише погођени пандемијом. Ипак, оценили су да су неке мере подршке приходима предвиђене ребалансом буџета могле бити боље таргетиране. Представници мисије ММФ-а нагласили су како очекују да привредни раст до краја године буде пет одсто, а у наредним годинама око четири процента.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је понашање ММФ-а очекивано, а да је разлог корона.

„Још је неизвесно колико ће вирус трајати и какве ће последице оставити. Немилице се троши у свим земљама и не може ММФ да критикује нас, а друге не. Из угла ММФ-а дефицит није улудо утрошен и прелазак и минуса у каси и јавног дуга преко ранијег нивоа је планиран и договорен. Међутим, они су нагласили да толеранција неће вечно трајати и да на повећање јавног дуга изнад нивоа од 60 одсто БДП-а неће благонаклоно гледати. Након кризе дуг мора да буде враћен у прихватљиве оквире”, наводи Савић подсећајући да је ММФ указао да ће након опоравка бити потребна нова фискална правила о уделу дуга у бруто домаћем производу.

За ММФ и за нас важна је брзина здравственог опоравка, јер што она буде повољнија и економски опоравак ће боље ићи. Трошкови здравства су изузетно високи, гради се трећа ковид болница, а ММФ је све то узео у обзир. Савић објашњава да црвена линија коју ММФ неће прећи, односно оно што нам неће заборавити и опростити су незавршен посао на реформама јавних предузећа.

То је, уосталом, ММФ и навео: „Напредак у спровођењу реформи великих и неефикасних државних предузећа у Србији и даље је од кључне важности, као и брзо решавање прекомерног ослањања на вршиоце дужности директора у државним предузећима. Трансформација ЕПС-а у акционарско друштво и подела ’Србијагаса’ треба да се заврше без даљег одлагања. Такође се радујемо брзој приватизацији ’Петрохемије’, ради ревитализације компаније и смањења фискалних ризика. Бржи и одрживији раст у средњорочном периоду захтеваће унапређење пословног окружења, владавине права, ефикасности државних предузећа и политика заштите животне средине”, поручила је мисија ММФ-а.

Наводе да је потребно постепено смањење удела укупних трошкова плата у јавном сектору у БДП-у, након наглог повећања 2020. године, док пензије треба да се и даље индексирају у складу са швајцарском формулом. За разлику од мање-више познатих напомена ММФ има и једну нову која се тиче судских спорова за накнаду обраде кредита. „Проналажење брзог решења за све већи број судских предмета са којима се суочавају банке оспоравајући законитост обраде кредита и накнада за осигурање хипотеке ојачало би финансијски сектор и побољшало пословну климу.”

Проф. Савић закључује да ово није замерка правосудном систему, већ да ММФ упућује пословне банке и Народну банку да нађу начин да се проблем реши.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Zameriće MMF tek ako ugrozimo urednu otplatu ino dugova i kamata po tim dugovima. Sve do tada, svaki poremećaj u našem budžetu je naša briga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.