среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавна расправа о увођењу буњевачког као службеног језика

Полемика се одвијала између две стране: хрватске заједнице која сматра да постоји буњевачки говор, али не и језик, и буњевачке мањине која је бранила своје право на аутохтоност
Јавна расправа о промени Статута града (Фото: Никола Тумбас)

Суботица – Иницијатива за увођење буњевачког као службеног језика, за шта је потребна промена Статута града, протекле седмице прешла је преко још једне степенице. Одржана је јавна расправа о измени Статута, за коју је скупштинској служби града стигло 88 поднесака. Мада су у расправи могли да учествују сви грађани, за њу су били заинтересовани само припадници хрватске националне заједнице, која се противила овом предлогу, и буњевачке мањине који су бранили своје право на службени језик града. Наговештавало је то бурну расправу супротстављених мишљења, а разлике у ставовима, правним полазиштима и аргументацији имале су и свој практични одраз: учесници полемике су у великој већници градске куће седели јасно подељени на две стране сале.

За учешће у расправи било је могуће пријавити се и на самој седници посредством малог формулара, а на самом почетку др Балинт Пастор, председник Скупштине града поставио је оквире јавне расправе: прво реч имају одборници, потом председнице Хрватског националног вијећа Јасна Војнић и Буњевачког националног савета, др Сузана Кујунџић Остојић, а након тога следе сви остали заинтересовани говорници, ограничавајући време јавне расправе до 14 часова. Такође је дата могућност и предлагачу измене Статута, градоначелнику Стевану Бакићу да образложи свој предлог за увођење буњевачког језика као службеног, а њега је због спречености заступао Сава Стамболић, шеф кабинета.

Уследило је вишечасовна расправа двеју супротстављених страна у којој су се потезали бројни  аргументи – од Римског права, 14 тачака о праву на самоопредељење народа Вудроа Вилсона, до извлачења података из извештаја Завода за статистику и бројних цитирања извештаја локалних новина из 19. и 20. века у којима се говори о традицији и присуству било буњевачког, било хрватског народа. Повремено је расправа бојена и превише емотивним тоновима, омакла се и нека преоштра квалификација, због које је одмах уследило извињење. Без обзира на непомирљивост ставова учесници су се сложили да је реч о демократској и одлично организованој расправи.

Иницијативу градоначелника образложио је Сава Стамболић, шеф његовог кабинета. „Циљ је био да се буњевачка национална мањина после дугог времена доведе у једнак положај као и друге мањине у Суботици. Да се на основу онога што су они постигли кроз стандардизацију свог језика у протеклих 20 година и кроз друге њихове напоре и рад националног савета, јер у Суботици по попису из 2011. имамо готово седам хиљада говорника буњевачког језика, и званично обезбедимо тим говорницима да користе свој језик и у општењу са градским институцијама, и у свему ономе осталом што им омогућава Закон о службеној употреби језика и писма”, рекао је Стамболић, и додао да се на том попису више од 5.700 грађана Суботице изјаснило да им је матерњи језик хрватски.

Представници хрватске националне заједнице сматрају да буњевачки језик не постоји, већ да је то говор, дијалекат, неодвојив од штокавског језичког корпуса. Следствено томе, за њих су Буњевци само део хрватског народа За Томислава Жигманова, одборника и председника Демократског савеза Хрвата у Војводини, ово није чин позитивне дискриминације, већ преседан који ће, како тврди, утицати и на односе Србије и Хрватске. „Указујемо на политичку конотацију овог процеса који траје од деведесетих година прошлог века, те је Србија поново афирмативно и проактивно као чин политичке позитивне дискриминације учинила позитиван корак спрам оних Хрвата који себе сматрају Буњевцима”, казао је Жигманов и замерио што је Стамболић улазио у расправу са њима јер је то патернализам који демократија искључује.

За буњевачку националну заједницу читав процес увођења њиховог језика у службену употребу представља велики историјски тренутак којим се, како наглашавају, након три и по века њима дају права која и други уживају. „Ми не можемо одустати од себе и свог језика да би други били задовољни. Ово није никакав преседан у Републици Србији, то се раније дешавало и дешава се у другим општинама, само се овде прави, рекла бих, представа. Нама је битно да смо оно што јесмо зарад наших предака, зарад нас данас, деце која уче буњевачки, свих оних који долазе да се овај језик после три и по века на овим просторима не угаси”, навела је др Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета.

Резултате јавне расправе сумираће скупштинска комисија, и након тога пречишћен текст Статута понудити одборницима на усвајање. Према овом акту у Суботици су осим српског, у службеној употреби и мађарски и хрватски језик.

Коментари10
21ba9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vijesti iz podsvijesti
Jezik ili govor. Koja je razlika? Bunjevacka ikavica je najsimpaticniji govor ili jezik od svih slavenskih govora. Bunjevacki jezik ikavicu i folklor se mora spasiti od propadanja. Trenuto u mnogim evropskim regijama u Italiji, Francuskoj , Spaniji itd. vlade izdvajaju ogromna sredstva za spas regionalnih jezika koji nestaju zbog diktature sluzbenih jezika drzavnih administracija i anglikanizma to jest imparijalizma engleskog jezika i rijeci koje prelaze u svakodnevniu upotrebu svuda.
Леон Давидович
Ako Хрвати не прихватају да говоре српски језик ( могло би и српскохрватски) зашто би онда и Буњевци прихватали да говоре хрватски .
Боривоје Банковић
Баш ме занима докле ће ово ићи. Хоће ли на крају старомеркаторски бити само дијалект новобеоградског, или ће бити признат као засебан језик? Пошто се овде лингвистика кроји према дневнополитичким потребама, онда треба донети политичку одлуку да су сви "језици" настали из српскохрватског језика, односно новоштокавског наречја, у ствари један језик који њихови корисници називају разним именима.
Радослав Рацић
Ако је начин за очување самобитности Буњеваца и то да њихов језик постане службени у Суботици, где ове етничке групе има највише, онда му треба дати тај статус. Не знам зашто то погађа Хрвате. Што се тиче утицаја овог питања на односе Србије и Хрватске, не видим проблем.
др Милан Лекић
Данашњи хрватски језик је говор, "дијалект", неодвојив од српскоштокавског језичког корпуса. Исто важи и за буњевачки. Прави хорвацки језик, је онај, којим се 2. маја 1843, Угарском хрватском сабору обратио Иван Кукуљевић Сакцински. Био је то озаљски кајкавско-чакавски (Чаковец на Драви са околином). Годину дана раније, 1842. ПЈ Шафарик је за потребе Беча издао чувену етнолингвистичку карту Европе, на којој су Хрвати (и њихов језик "хорвацки"), смештени на простор "три-кајкавске жупаније".
Lacika G.
Lajoš Taloci , sekretar bečkog arhiva , istoričar , u svoj dnevnik je zapisao : " I tako smo mi ( Vatikan i Bečki dvor ) 1836. god.počeli da stvaramo hrvatski narod ! " Toliko o hrvatskom narodu i njegovom jeziku !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.