Јавна расправа о увођењу буњевачког као службеног језика

Суботица – Иницијатива за увођење буњевачког као службеног језика, за шта је потребна промена Статута града, протекле седмице прешла је преко још једне степенице. Одржана је јавна расправа о измени Статута, за коју је скупштинској служби града стигло 88 поднесака. Мада су у расправи могли да учествују сви грађани, за њу су били заинтересовани само припадници хрватске националне заједнице, која се противила овом предлогу, и буњевачке мањине који су бранили своје право на службени језик града. Наговештавало је то бурну расправу супротстављених мишљења, а разлике у ставовима, правним полазиштима и аргументацији имале су и свој практични одраз: учесници полемике су у великој већници градске куће седели јасно подељени на две стране сале.

За учешће у расправи било је могуће пријавити се и на самој седници посредством малог формулара, а на самом почетку др Балинт Пастор, председник Скупштине града поставио је оквире јавне расправе: прво реч имају одборници, потом председнице Хрватског националног вијећа Јасна Војнић и Буњевачког националног савета, др Сузана Кујунџић Остојић, а након тога следе сви остали заинтересовани говорници, ограничавајући време јавне расправе до 14 часова. Такође је дата могућност и предлагачу измене Статута, градоначелнику Стевану Бакићу да образложи свој предлог за увођење буњевачког језика као службеног, а њега је због спречености заступао Сава Стамболић, шеф кабинета.

Уследило је вишечасовна расправа двеју супротстављених страна у којој су се потезали бројни  аргументи – од Римског права, 14 тачака о праву на самоопредељење народа Вудроа Вилсона, до извлачења података из извештаја Завода за статистику и бројних цитирања извештаја локалних новина из 19. и 20. века у којима се говори о традицији и присуству било буњевачког, било хрватског народа. Повремено је расправа бојена и превише емотивним тоновима, омакла се и нека преоштра квалификација, због које је одмах уследило извињење. Без обзира на непомирљивост ставова учесници су се сложили да је реч о демократској и одлично организованој расправи.

Иницијативу градоначелника образложио је Сава Стамболић, шеф његовог кабинета. „Циљ је био да се буњевачка национална мањина после дугог времена доведе у једнак положај као и друге мањине у Суботици. Да се на основу онога што су они постигли кроз стандардизацију свог језика у протеклих 20 година и кроз друге њихове напоре и рад националног савета, јер у Суботици по попису из 2011. имамо готово седам хиљада говорника буњевачког језика, и званично обезбедимо тим говорницима да користе свој језик и у општењу са градским институцијама, и у свему ономе осталом што им омогућава Закон о службеној употреби језика и писма”, рекао је Стамболић, и додао да се на том попису више од 5.700 грађана Суботице изјаснило да им је матерњи језик хрватски.

Представници хрватске националне заједнице сматрају да буњевачки језик не постоји, већ да је то говор, дијалекат, неодвојив од штокавског језичког корпуса. Следствено томе, за њих су Буњевци само део хрватског народа За Томислава Жигманова, одборника и председника Демократског савеза Хрвата у Војводини, ово није чин позитивне дискриминације, већ преседан који ће, како тврди, утицати и на односе Србије и Хрватске. „Указујемо на политичку конотацију овог процеса који траје од деведесетих година прошлог века, те је Србија поново афирмативно и проактивно као чин политичке позитивне дискриминације учинила позитиван корак спрам оних Хрвата који себе сматрају Буњевцима”, казао је Жигманов и замерио што је Стамболић улазио у расправу са њима јер је то патернализам који демократија искључује.

За буњевачку националну заједницу читав процес увођења њиховог језика у службену употребу представља велики историјски тренутак којим се, како наглашавају, након три и по века њима дају права која и други уживају. „Ми не можемо одустати од себе и свог језика да би други били задовољни. Ово није никакав преседан у Републици Србији, то се раније дешавало и дешава се у другим општинама, само се овде прави, рекла бих, представа. Нама је битно да смо оно што јесмо зарад наших предака, зарад нас данас, деце која уче буњевачки, свих оних који долазе да се овај језик после три и по века на овим просторима не угаси”, навела је др Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета.

Резултате јавне расправе сумираће скупштинска комисија, и након тога пречишћен текст Статута понудити одборницима на усвајање. Према овом акту у Суботици су осим српског, у службеној употреби и мађарски и хрватски језик.