Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Овог пролећа мање заражених крпеља

Тренутно ових крвопија највише има у шумама – Бојчинској, Липовичкој, Манастирској и Бањичкој, у Забрану у Обреновцу, на Кошутњаку, Топчидеру, Авали, Ади Циганлији и Ада Хуји
Зелене површине у парковима се редовно третирају али је неопходан опрез за све посетиоце и за кућне љубимце (Фото: Н. Марјановић)

Сви они који предстојећи викенд и слободне дане пожеле да проведу у природи требало би да, осим поштовања епидемиолошких мера, поведу рачуна и о досадним крвопијама из траве – крпељима. Тренутно су, како кажу у Заводу за биоциде и медицинску екологију, најраспрострањенији у шумама и уз ивице шума у околини града (Бојчинска, Липовичка и Манастирска, Забран у Обреновцу, Кошутњак, Топчидер, Бањичка шума, Авала, Ада Циганлија и Ада Хуја). Међу крпељима има и оних који су заражени бактеријом борелија бургдорфери.

– Проценат крпеља заражених бактеријом која изазива лајмску болест варира од године до године, као и између локација на којима је узет узорак. Овог пролећа просечна зараженост је око 20 одсто што је нешто мање него протеклих неколико сезона – кажу у Заводу и истичу да још од марта раде узорковање крпеља и анализу на присуство бактерије која изазива лајмску болест.

Из Завода препоручују да се приликом одласка у природу носи гардероба дугачких рукава и ногавица светлијих боја јер се тако крпељи могу лакше уочити, да се глава покрије шеширом, качкетом, марамом… ногавице панталона увуку у чарапе. Препорука је и затворена обућа, да се не хода бос по неуређеним травнатим површинама и да се на њих не одлаже одећа и не лежи на трави... Препоручљиво је и користити и средства против крпеља, али треба знати да она не пружају стопостотну заштиту. Због тога је после сваког доласка из природе потребно темељно прегледати кожу, посебно делове који су нежнији, где крпељ лакше може да се „закачи”.

Они суграђани који имају своје двориште требало би редовно да га косе и одржавају, а они који имају љубимце да их редовно контролишу јер имају велику улогу у расејавању крпеља. Због тога је потребно и љубимце заштитити различитим репелентима у виду огрлица, течности за кожу, шампона…

– Уколико се и поред примењених мера опрезности примети крпељ на телу, неопходно је јавити се најближој здравственој установи ради уклањања. Не препоручује се коришћење било каквих препарата и народних савета за уклањање крпеља (уље, ацетон, бензин, лак за нокте, крема…) нити његово увртање приликом вађења. Осим тога, потребно је и пажљиво пратити промене на месту убода. У случају појаве црвенила обавезно се јавити изабраном лекару. Због тога што у многим случајевима убод крпеља и први знаци лајмске болести прођу неопажено, потребно је сваког извађеног крпеља из тела анализирати на присуство бактерије која изазива лајмску болест. Као и претходних година, и ове године код нас ће бити могућа анализа донетих крпеља на присуство бактерије која изазива лајмску болест. Цена је 1.500 динара за једну анализу – кажу у Заводу, који се налази у Требевићкој улици.

После уклањања, крпеља би требало сачувати и одложити у погодну посуду (као што је она за урин), у њу ставити влажан комад вате и све до одласка у Завод држати у фрижидеру. Узорак крпеља може да се донесе у Завод за биоциде и медицинску екологију радним данима од 9 до 15 часова.

С обзиром на то да се ради пи-си-ар анализа, није неопходно да крпељ буде жив и стављен у воду, али то олакшава припрему крпеља за анализу. Извештај након анализе мора потписати и оверити специјалиста микробиологије.

Пројекат са Министарством здравља

Завод за биоциде и медицинску екологију од 2014. године за Министарство здравља спроводи пројекат „Детекција изазивача лајмске болести, вирусног крпељског енцефалитиса и хумане гранулоцитне анаплазмозе на популацији крпеља и територијална дистрибуција на територији Републике Србије”. Узорковање и анализа ухваћених крпеља на борелију и друге изазиваче болести ова установа ради у престоници, али и у неколико градова у Србији.

Завод у току пролећних месеци спроводи и сузбијање крпеља на травнатим површинама свих предшколских установа на територији Београда.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.