уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 30.04.2021. у 15:16 Ана Поповић

„Горски вијенац“ тежак килограм и по

Његошеви стихови писани 1846. године први пут су осванули у стрип издању које је продато у више од 2.000 примерака
(Фото лична архива)

Када се споји просвета, челно место у школи, љубав према стрипу и родној земљи, производ је - „Горски вијенац“ и то ни мање ни више него у стрип варијанти. Илија Мировић, просветни радник и дугогодишњи директор Основне школе „Горња варош“ у Земуну један је од стваралаца дела за које је мало ко мислио да ће бити могуће урадити. Петар Петровић Његош ово дело написао је 1846. године, а 174 године касније пред читаоце је стигла модерна верзија „Горског вијенца“, приближнија млађим читаоцима коју су осмислила два другара пореклом из Црне Горе.

Пријатељи и сарадници, уредници у издавачкој кући, један из Никшића, други са Цетиња, Предраг Роћеновић и Илија Мировић, одувек су хтели да ураде црногорски стрип. Првобитна идеја је била монографија црногорског стрипа, све што се дешава на том поднебљу, али једногласно је одлучено да се уради „Горски вијенац“.

– Годинама Његошеви стихови буде у нама оно најлепше. Мисли које је извукао из народне мудрости и преточио их у јединствену композицију, деценијама надахњују генерације. Подстакло нас је и сазнање да већина ученика у школи не прочита ову књигу, највише због неразумевања архаичног језика. Сликовни приказ ће огромној већини приближити и омогућити лакше разумевање како самог тока радње тако и мудрих мисли којима је цео текст проткан – објаснио је Мировић и додао да су ову књигу два пријатеља посветила својим родитељима који су их у духу ових стихова васпитавали.

Није било лако упловити у један овакав пројекат. Ову идеју неки познати цртачи стрипова одбијали су у старту са назнаком да је то немогуће урадити. Пре нешто више од годину и по дана изашла је „Књига о Јову“ у стрипу коју је урадио Геза Шетет, уметник пореклом из Мађарске, настањен у Таванкуту код Суботице. Како је успео да уради део из Библије, уредницима Роћеновићу и Мировићу се учинило да би могао да представи и „Горски вијенац“. Шетет је предлог одмах прихватио. За два месеца настале су прве табле, односно странице. Све је ишло у добром правцу, а Шетет је толико био одушевљен да је одмах по завршетку чувеног црногорског дела, урадио и стрип „Луча Микрокозма“ који ће угледати светлост дана средином ове године.

Познати стрип аутор, Миодраг Ивановић Микица, прикључио се тиму који је стварао „Горски вијенац“. Цртач из Српског Милетића дао је свој печат тако што је у Шететове цртеже урађене оловком додао такозвани лавирани туш. На овај начин настала су мала уметничка дела на свакој страници стрипа. Због различитих стилова ова два уметника, издавачи су дошли на идеју да ураде два издања, ћирилично и латинично са различитим цртежима.

За ликове у „Горском вијенцу“, Шетет је имао веома занимљиве идеје. Водећи се осећајем док је ишчитавао стихове, у његовим визијама улоге су добили Павле Вујисић, Вук Драшковић, Моника Белучи, па чак и сам директор земунске осмолетке у Добановачкој улици.

– Наравно, ко ради тај и греши. Постоје неке сцене које ће бити промењене у наредном издању. Шетет никада није био у Црној Гори, па му нису познати њени предели, ни архитектура у неким градовима који се помињу у делу. У плану је и један обилазак са уметником где ће моћи да упозна земљу и на тај начин верније дочара читачима сцене из „Горског вијенца“ – рекао је Мировић.

Насловну страну за ћириличну верзију насликао је Жељко Пахек, познати српски стрипар и карикатуриста док је на латиничном издању Ивановићево дело. Рецензију о „Горском вијенцу“ урадио је још један поклоник ове поеме – Раде Перовић, у чијој се колекцији налази чак 500 различитих издања Његошевог бисера.

Упркос отказаним манифестацијама због пандемије где је стрип требао да се представи широј публици , од октобра прошле године продато је готово 2.000 примерака, око 1.500 на ћирилици и око 300 на латиници.

– Његош је писао ћирилицом, па онда не чуди податак да већина тражи примерак на овом писму. Иако је латинично допуњено нешто другачијим цртежима, приближнијим стрип стилу, кључ је ипак у самом делу које је изворно стварано на ћирилици, па појединци неће ни да чују нити да погледају латиничну верзију – објашњава директор земунске школе који је својој осмолетки поклонио десетак примерака.
Деца из ОШ „Горња варош“ деле наклоност према овој уметности са својим директором. Зато на крају сваке школске године, уместо књига, за одличан успех буду награђени гомилом стрипова. У основним школама одломци из „Горског вијенца“ изучавају се у осмом разреду. Обрађују се писма владике Данила и Селим паше. Од када је у школску библиотеку „Горње вароши“ стигао стрип, готово да нема примерака који стоје на полици.

Овај „Горски вијенац“ тежи читавих 1,5 килограм. Колико је заинтригирао читаче, десетине примерака, опет у ћириличној форми, „препливали“ су и океан. Неки као поклон, а неки као део кућне библиотеке.

Коментари13
3a367
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili
Koliko dugo cemo da kupujemo ove crnogorske bajke o njihovom 'cojstvu i junastvu'. Kad bi oni kupovali knjige o Kraljevicu Marku ili Strahinjicu Banetu?
@lili
Petar Petrovic je Srbin iz Njegusa, inace porijeklom iz Bosne, a Marko Kraljevic je Srbin iz Prilepa. Da si pazila u skoli, znala bi to. Nisu Srbi zivjeli samo u Srbiji. A ima nas i sada posvuda.
Omiljena knjiga
Gorski vijenac treba da se cita svakih nekoliko godina. Preporucujem i audio izdanje, citao ga je izvrsno pokojni glumac Danilo Lazovic. Da dodam, crtez u prilizenom stripu mi se ne svidja, previse je ukocen i naivan. Gorski vijenac je zasluzio mnogo bolje.
Milan01
Uzeo sam cirilicno izdanje. jednostavno recemo - odusevljen sam, strip je prosto je predamnom ozivio to vrijeme i te cuvene junake. Vuk Micunovic izgleda izvanredno, Vuka Mandusica sam drugacije zamisljao ali mi je ovaj lik drazi, narodskiji, djevojke su najvece ljepotice. Zaista vanserijsko dostignuce, veliki doprinos nasoj kulturi, knjiga za ponos. Cestitam autorima, zelim im puno uspjeha u buducem radu, na tragu su velikih ostvarenja.
Коста
Његош се љутио што му је Вук Караџић штампао једну књигу на Вуковој ћирилици...да види данас своје дело штампано хрватском латiницом позлило би му. Дегутантно.
Sinisa
Pa na kojem pismu bi bio odstampan ako ne na cirilici ili latinici? Na arapskom?
MP 1
Gorski vijenac u stripu..NIJE lose. Gde meze da se pogleda. VIdecemo da li ce nova vlast u Crnoj Gori vratiti ovaj vazni ep ponovo u lektiru. A. to sta je u Srbiji i kako vaspitavamo nasu decu zavisi od nas samih gde god da smo..Nije dobro da nam vlast I EU vaspitavaju decu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља