Рат у Сарајеву почео је низом атентата на Србе

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Независна међународна експертска комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву за време рата, коју је формирала Влада РС, након двогодишњег рада закључила је, између осталог, да је у том граду страдало 3.000 српских цивила, што, како се наводи у експертском извештају, има елементе геноцида, али је дошла и до чињеница које бацају ново светло на почетак ратних сукоба. Како се наводи у извештају, оружани сукоб у граду у којем је било 211 логора није почео војним операцијама, већ низом атентата које су починили обични криминалци које је СДА (странка Алије Изетбеговића) упослила и наоружала. Експерти које је предводио Израелац Рафаел Израели, подсетили су на то да су се прве барикаде на путевима и контролни пунктови појавили у априлу. У извештају се наводи да су унутрашњу блокаду града поставиле „Зелене беретке” почетком маја и тада је постало немогуће напустити град. „Кривична дела постала су широко распрострањена током априла и маја, почев од убистава српских полицајаца и војника ЈНА. Српским полицајцима, укључујући резервисте, одузето је оружје и суспендовани су на свим оперативним мисијама безбедности. Промењене су значке које су служиле за приступ зградама МУП-а, а ’Зелене беретке’ су Србима забрањивале улазак.”

„Зелене беретке” су 4. и 5. априла у Полицијској станици Ново Сарајево убиле српског полицајца Перу Петровића, а на полицијској академији на Врацама убијена су два српска полицајца – Миле Лиздек (32) и Милорад Пупић (29), пише у извештају, известила је новинска агенција Срна, а преносе бањалучки медији. У извештају се наводи како је председничка директива коју је 15. априла потписао Хасан Ефендић послата свим бошњачким јединицама. У њој им је наложено да нападну објекте ЈНА, одузму оружје и муницију и притворе војнике. Даље се наводи да су „Зелене беретке” 22. априла напале канцеларије ЈНА на Илиџи и седиште у Сарајеву. У Великом парку у Сарајеву 22. априла свирепо је убијена група од осам српских војника ЈНА. Тела осморице војника ЈНА спаљена су у контејнерима иза зграде телевизије, а затим бачена на градску депонију, пише у извештају.

Даље се наводи како су насилни напади на објекте ЈНА и касарне „Маршал Тито”, „Виктор Бубањ” и „Јусуф Џонлић” покренути 2. маја, док је војна колона ЈНА која се повлачила из Сарајева нападнута 3. маја у Добровољачкој улици. Босанске снаге су поставиле заседу колони у Добровољачкој улици и побиле многе војнике након што су их прво разоружале. Неки од њих били су младићи који су тек завршили војни рок, побијени су а да никад нису испалили ни метак, наведено је у извештају. „Хитна помоћ ЈНА у ’мерцедес комбију’ била је у другој половини колоне, а у њој је било осморо људи. Чим се возило зауставило, пришао је припадник ’Зелених беретки’ и уперио пушку у возача, наредивши свим путницима да изађу из возила. Пуковник Будимир Радуловић отворио је тада врата на својој страни да преговара. Осамнаестогодишњи припадник ’Зелених беретки’ пришао је и испалио му неколико метака у главу из аутоматске пушке. Остали бошњачки војници отворили су задња врата и пуцали на људе који су били унутра.”

Комисија подсећа да је пуковник Миро Сокић убијен хицем у главу, а потом је пуковник Душан Ковачевић наредио возачу хитне помоћи капетану Ћурчилу да напусти колону и одведе рањенике у војну болницу. „Хитна помоћ, јасно означена сиреном и ротацијом, нашла се у унакрсној ватри која је допирала из зграде Председништва и џамије на Скендерији. Нормела Шуко, цивилна службеница ЈНА, је убијена, а пуковник Ковачевић тешко рањен.” Захваљујући смирености возача, хитна помоћ је успела да стигне до војне болнице. „Рањене војнике упутили су у болницу ’Кошево’, а докрајчиле су их ’Зелене беретке’”.

У извештају се још наводи да су на десетине војника убијене или заробљене. Између осталог, девет заробљених војника ЈНА одведено је 4. маја у полицијску станицу Нови Град, где су их те ноћи сурово мучили и убили. Експерти су истраживањем дошли до спознаје да је у стварање паравојних јединица и њихово наоружавање Изетбеговићева СДА кренула још 1990, два дана након што је у јулу те године уставна комисија тадашње СР БиХ усвојила амандмане на Устав СР БиХ којима се искључују све активности које имају за циљ угрожавање територијалног интегритета СФРЈ. „Прва паравојна јединица СДА формирана је 2. августа 1990. у малом граду Устиколина у долини реке Дрине у источној Босни.”

Подсећа се и на „Директиву за заштиту суверенитета и независности РБиХ” од 12. априла 1992. године. „У њој је СДС, као легитимна странка, означен као непријатељ и трупе су усмерене да нападну ЈНА и регионе са Србима. Војно и политички, ’директива’ није била ништа друго до објава рата СФРЈ и њеној савезној институцији ЈНА, као и српском народу у БиХ”, закључују међународни експерти.