Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боримо се за права радника и радна места

(Фото А. Васиљевић)

Права радника и њихова безбедност на раду главни су приоритети министарства рада, а последњих годину дана, када све гледамо кроз призму ковида-19, примарни циљ нам је био да осим здравља, сачувамо свако радно место, каже министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.

У разговору за Танјуг, поводом 1. маја, Међународног празника рада, она оцењује да је држава у томе успела, о чему најбоље сведочи податак да је очувана стопа незапослености мања од 10 одсто.

За наредни период, од 2021. до 2026. године је, истиче она, сачињена нова Стратегија запошљавања у коју су укључене и мере активне политике запошљавања, посебно теже запошљивих, као што су особе са инвалидитетом, припадници ромске популације, старији од 50 година.

„За подстицај њиховом запошљавању у овој години расписано је 13 јавних позива, за послодавце и незапослене, за шта је држава издвојила нешто мање од шест милијарди динара”, каже министарка уз оцену да држава предузима читав низ мера, економских и стратешких, прво да се очувају радна места али и да се и у овим тешким условима повећа број запослених.

Када је реч о самом положају и правима радника, наглашава да је то питање које је стално отворено и усложњавањем и врста и специфичности посла, стално се јављају нови изазови.

„Радници увек и то с правом траже повољније услове, тако ће бити и надаље, а ми смо ти који ћемо се трудити да изнађемо најбоља могућа решења”, каже Дарија Кисић Тепавчевић.

министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић (Фото Танјуг)

Наводи да у том смислу, Министарство рада припрема читав низ закона директно везаних за права радника, услове рада и безбедност на раду.

„Ради се закон о ангажовању радника у случају повећаног обима посла, сезонцима како се то у медијима обично каже. Он се до сада тицао само ангажовања у пољопривреди а сада ћемо његове одредбе да проширимо и на грађевинарство, туризам и услуге, послове у кући”, каже министарка.

Додаје да се припремају и закони о социјалном предузетништву, као и о безбедности и здрављу на раду.

Синдикати и сарадња са њима су незаобилазна тема нарочито пред празнике као што је 1. мај.

Дарија Кисић Тепавчевић истиче да је однос са синдикатима изузетно динамичан, да на Социјално економском савету и иначе, две стране често имају другачија гледишта али се обе увек труде да дођу до заједничког циља.

„Од када сам на челу министарства залажемо се да и представници синдиката буду укључени у сваку радну групу при изради закона и надам се да ће то уродити плодом. То често нису пријатне дискусије, дуго трају, али идемо у истом правцу и очекујем да ће се врло брзо видети ефекти нашег заједничког рада”, наглашава она.

Пандемија коронавируса утицала је на комплетан живот и навике па и облике радног ангажовања, изражене пре свега у раду од куће, па се намеће питање шта ће са тим навикама и новим формама рада бити када пандемија мине.

„Сви са радошћу и нестрпљењем чекамо постоковид период, а још је тешко предвидети у којој мери ће се одржати рад од куће. Али сигурно је да ће га бити и да ће у будућности бити доста нестандардног радног ангажовања па управо радимо нацрт закона који ће такав начин рада регулисати”, објашњава министарка.

Додаје да су у његову израду осим свих релевантних министарства укључени и представници синдиката и послодаваца, да је заједничко полазиште свих укључених страна то да радници без обзира на који начин су ангажовани треба да остварују пуна права из радног односа.

Очекује се да закон буде донет током ове године.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boško Tomašević
Ministarka je tu da stvari ulepšava, da govori lepe reči. Radnici su tu da se bore za svoja prava koja su 1989. predali kapitalistima, bandi tajkuna i tako postali robovi. Radnici će ponovo morati da se bore za ono za šta su se jednom već izborili. Ponavljanje je majka učenja.
Milan Panić
Ko treba da promeni očajni Zakon o radu i "probudi" nadležne službe da se propisano poštuje? Vlada Srbije. Ko treba vladu da "pritisne" na takve poteze? Sindikati,snažni i reprezentativni. Postoje li? Suštinski ne. Zbog čega zaposlenima u "džungli" najvećeg dela privatnog sektora trebaju decenije za formiranje takva 2,3 sindikata? Ko to treba da "odradi" umesto njih? Do odgovora-zna se-rad 365/24/7,naravno neplaćen prekovremeno,neprijavljivanje otkazi "na lepe oči" i sve tome slično.
Đoka
U Jagodini se najviše borite naročito za ženske radnice.
Dragan P
Prava radnika u privatnim firmama u Srbiji gotovo da ne postoje, ali za to smo mi građani sami krivi, jer smo se pobedom petooktobarske "demokratije" 2000. godine opredelili za uvođenje ovakvog surovog robovlasničkog kapitalizma, iako nas tada niko nije pitao da li to želimo ili ne. Sprovedena je pljačkaška privatizacija, kojoj se nisu suprodstavili predstavnici Sindikata jer su njihovi čelnici gledali samo svoje lične interese i najveću korist su izvukli domaći tajkuni i strani investitori.
Milan Panić
Od ponovne "instalacije" privatnog sektora u zemlju Srbiju proteklo je najmanje dobrih 30 godina. Ako uzmemo da je prvih 10 proteklo u "međuplemenskim" obračunima,međunarodnoj izolaciji,hiperinflaciji,finalizovano sa užasnom NATO agresijom, sindikalizam nije imao prilike za razvoj i jačanje a paradoksalno je da je u periodu 1990-1999 privatni sektor bio superioran sa zaradama u odnosu na državni. Nakaradnom tranzicijom se to preokrenulo a zaposleni se ni nakon 20 godina jos nisu organizovali

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.