Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Богољуб се вратио у Србију

Ћутимо. Океан суза посреди нас. Он завршава: „Ајде бре враћајте се овамо. Није корона најгоре што човека може да снађе у животу. Знаш како оно беше, по Арсену: `Ја нећу имати с ким остати млад, ако сви остарите`. Тамо на крају света. У златном кавезу. Без короне.”
Фото Драган Јевремовић

Мој друг Богољуб један је од оних најлуђих, или најхрабријих, понекад мислим – изабраних момака. Можда све троје заједно. Ускоро ће напунити седамдесет. Мој друг Богољуб вратио се у Србију.

Он се вратио а ми остали у емиграцији. Свако нормалан је мислио – вратио се само на неко време, док га не прође та романтична идеја о поновном животу у Београду. Тај жал за младошћу, ту неумрлу љубав за Београдом, то смо сви разумели, али човече, ко се сада враћа у Србију?

Чекали смо га, чекали, па престали. Није га прошло.

Чујемо се понекад. Он увек спреман за неко зезање, подмлађен без очигледног разлога. Ми као вампири, жељни свеже крви. Из централне аорте. Из жиле куцавице мајчице Србије. Само мало, само мали гутљај са тог извора, па натраг – у своју златну крлетку, на крају света, у земљу реда, људског достојанства и савршених решења, у земљу без короне. У Аустралију.

Калемегдански сутон (Фото М.Спасојевић)

„Па где си, шо се не јављаш човече?”

Веза виберовска, орвеловска, јутрос савршена, посреди нас. Нема шуштања, ни осцилације у чистоћи комуникације. Изгледа да „надмоћнији непријатељ не прислушкује јутрос”, што је њему драго, тако ми каже. У Сиднеју рано ујутро, у Београду тек десет увече.

„Шта радиш”, питам.

„Ништа нарочито”, каже он. „Пишем Грајфу писмо”.

К’о да нам је Грајф неки друг из гимназије, па мени треба одмах да буде јасно, ко је он. Увек постоји фина шанса да у нашим разговорима, ја испаднем инфериорна, јер је његова интересовања тешко испратити, посебно са ове културолошке дистанце. Дистанце од два млечна пута, брат брату.

Ипак, ризикујем:„Коме Грајфу пишеш?”

„Гидеону” - каже он. Гидеоне Грајфе, твоје име звучи познато, мислим се.

Кажем: „I see”. Када сте са Аустралијанцима у конверзацији, која их тотално не занима или причате о теми о којој не знају баш ништа, они кажу: „Oh, I see.” Ту нема ни слике ни тона, најчешће ни жеље за сликом и тоном. Само вакуум посреди вас. „Oh, I see.” Отмености никад краја.

Бризбејн, Аустралија (фото Пиксабеј)

„А ви, како сте тамо? – пита он. Чујем закључали сте се тотално, а короне немате?

Ја протестујем како и ми, свако мало имамо по неки случај короне, па је нормално да се чувамо, код нас држава тако налаже. Ако треба да се закључавамо, ми се закључавамо. Па да. Нема улазака у Аустралију, без две недеље карантина о сопственом трошку, а нема ни излазака из Аустралије без специјалног одобрења аустралијске владе, објашњавам му.

„Аууу, то код Вас баш жестоко, као у логору, да сте”, каже он. Боже ти помози, ја сам мислила да је у Србији жестоко, бројеви само расту. Не кажем му то што мислим.

„Па буни ли се тамо народ на златном острву на крају света?” – пита он к’о да не зна.

„Па није ово Србија, да се свако за свашта буни!” – кажем.

„Ма нема шансе да будете к’о Србија, чак и кад би избрисали своју колонијалну прошлост и почели све испочетка!” пецка он.

Упозорење возачима у Аустралији (Фото ЕПА ЕФЕ Д.А.)

„Не буни се народ Богољубе. Носи маске и ћути. Ти знаш да су Аустралијанци послушан народ и да они „не траже белаја”. Они ће живети заувек срећно и дуговечно јер верују својој држави. Ево сад су кренули сви да се вакцинишу и то је то. Онда ће ваљда да отворе границе и овом лудилу це доћи крај”- велим ја мало погођена што ми се обраћа у множини, као да сам ја Аустралијанка. Ало бре Богољубе, мислим се у себи.

„Аааа, па не иде то тако”, казе он. „Никада ви нећете отворити границе. Па нисте ваљда луди, да отворите, па да Вам тамо похрли овај белосветски башибозлук који може да вам унесе  болештину? А то што се не буните, то је зато што је код Вас тек сад дошао комунизам, то Вам је прво искуство са комунизмом. Верујете својој држави? Која страва. Буахаха!”- смеје се он.

„Ајде Богољубе, молим те не измотавај се, па неће ваљда Аустралија довека остати замандаљена?

„А што да неће? Наравно да хоће. Осим за привилеговане. А за њих ни сада није закључана. То су вам ти што им ваша вољена држава дозвољава да изађу из земље”.

Остајем затечена оваквим његовим изјавама и мислим се, што смо ми Срби неки народ, који би само да контрира, понекад баш без мере. Није фора, да опет кажем „Oh, I see.”

У грло ми, али за моменат само, сео неки страх. Може ли бити, да је овај ексцентрик у праву? Наравно да не може.

„Сад га бас претера Богољубе. Те овакви смо, те онакви смо. Те у логору смо, те у комунизму смо, само нам фале нацисти у црним униформама и ето ти га Аушвиц у Аустралији, по теби.  Је л’ ти слушаш себе, бре шта говориш, покушавам да контролишем овај дијалог.

„Аааааа, па где су логори и комунизам, ту ни фашисти у црним униформама нису далеко. Ту ти је онда и Аушвиц драга моја другарице, одмах иза ћошка.”

Пауза. У вакуму посреди нас. Да променим тему и побегнем овој конверзацији апсурда која видим не води никуд, питам га: „А о чему пишеш Гидеону?” - не одајући ни на трен да још увек нисам Гидеона сврстала у преграду растумачених имена.

Скадарлија ноћу (фото А. Васиљевић)

„Па пишем му о оној изложби у МОМИ. Знаш ону изложбу о архитектури бетона у Југославији која се одржала у Њујорку у МОМИ недавно?

„Знам ту изложбу. Је л’ се ти сећаш Аните? Аните, моју другарице која је некада била археолог, а сад је археолошкиња? Да, та Анита. Е па она је била на тој изложби и донела ми каталог”, казах и одахнух што смо коначно на мом терену, што коначно знам о чему причамо и што Богољуб није више Еро са онога свијета а ја нисам више Ана међу вуковима из Аустралије.

Он једва дочека.

„Е па браво! Имаш тај каталог? Е па на тој изложби је објављен један податак, молим те пише да је у Јасеновцу убијено између 77000 и 99 000 Срба, у вези са оним језивим безименим спомеником што је тамо подигнут. Писао сам МОМИ, писао сам нашем конзулату у Њујорку у вези са тим. Тражио да се исправи та страшна грешка.

Кажу не могу ништа да ураде, кажу да је тај податак преузет од United States Holocaust Memorial Museum. Па сад пишем Гидеону Грајфу који је написао „Јасеновац Аушвиц Балкана”, да га замолим да се он заложи да се грешка исправи и објави.”

Вакум посреди нас. Клик. Наравно да знам ко је Гидеон Грајф. Боже, шта је са мном јутрос? Ово је или нека деменција или - Аустралија је земља далека, од свега that matters.

Не кажем ништа. Такав је мој друг Богољуб, узео ту ствар на себе. Као да зна о чему мислим он наставља:

„Мора неко, кад нема ко други. И ти несрећни људи тамо су веровали својој држави и у логор своје смрти пошли мирно. Је л’ разумеш шта ти ја говорим?”

„Разумем.”

Ћутимо. Океан суза посреди нас.

Он завршава: „Ајде бре враћајте се овамо. Није корона најгоре што човека може да снађе у животу. Знаш како оно беше, по Арсену: “Ја нећу имати с ким остати млад, ако сви остарите”. Тамо на крају света. У златном кавезу. Без короне.”

 

Ирена Пећанац, Аустралија

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Electra
Zivela sam u Srbiji, Italiji, Nemackoj i samo kratko u Australiji. Imam 3 pasosa sa kojima mogu gde mi padne na pamet, ali ne i pasos Australije. Za mene je Australija zemlja mojih snova koji ce nece ostvariti. Dala bih sve pice i paste, cevape, Oktobar festove i sve to razno-razno Evropsko tra-la-la za zivot na przecem Suncu Australije. Moje misljenje, koje mnogi ne razumeju. Ali svi smo razliciti, tako da je meni vas Bogoljub smesan, a sigurno bi i ja njemu bila.
Zoran
Da to stvarno zelis ostvarilo bi ti se. Ko je sta zeloo STVARNO, to mu se i ostvarilo. Ali ima jedna americka poslovica: Pazi sta zelis, mozda ti se i ostvari. Pozdrav iz SAD.
brana kruscic
Bravo Irena, lep tekst, puno pozdrava svima u Australiji
bane
Ovi koji misle da je u Srbiji doživotna robija dobro da su otišli lepše je bez njih.
NADJA
...prelepo Irena...
Stari Beogradjanin
Nezahvalno je komentarisati pojedinacne slucajeve. Svako ima svoje razloge za odlazak u inostranstvo kao i za povratak. Neki su odlazili, vracali se i ponovo odlsazili. Te odluke su donosene na osnovu individualnih uslova, razloga, ocekivanja, snova itd. Neki se kaju sto su otisli, neki smatraju da je odluka da ostanu u inostranstvu pravilna. neki su "lutali" iz jedne u drugu zemlju. Neki su se vratili i sada im je iz razno-raznih razloga dobro. Svaka prica i svaka sudbina su individualne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.