Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црквено звоно и езан – сећање на Сарајево којег више нема

С драстичном променом демографске слике, унеповрат отишла и вековна мултиетничност због које су град на Миљацки називали Јерусалимом Балкана
Башчаршија по којој је Сарајево препознатљиво (Фото Д. Станишић)

Од нашег дописника

Сарајево – У свакој причи о Сарајеву, написаној у нека давна времена, неизоставно је истицана и она чувена мисао Иве Андрића: „И у које год доба дана и са кога год узвишења баците поглед на Сарајево, ви увек нехотице помислите – то је град. У сваком смислу те речи.”

Након последњег одбрамбено-отаџбинског рата Сарајево се потпуно променило и све је мање оних који град на Миљацки доживљавају и виде на начин бар донекле сличан оном на који га је својевремено посматрао наш нобеловац. У последњих тридесетак година све чешће се може чути да „Сарајево јесте где је некад било, али није што је некад било”. С том мишљу живи и већи број овдашњих Сарајлија.

Драга Мастиловић, историчар и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву, које је ентитетском линијом одвојено од Сарајева, каже да је данашње Сарајево „пуно парадокса, митоманије, заостале ратне пропаганде и фрустрација због неостварених ратних циљева”, али и оне „јетке мржње” коју је, подсећа он, некад давно регистровао и Иво Андрић.

Драстична промена демографске слике, с којом је унеповрат отишла и вековна мултиетничност Сарајева, због које су тај град све до деведесетих година прошлог века многи називали Јерусалимом Балкана, најупечатљивији је сведок овдашњег амбијента и живота у Сарајеву. Након протеривања око 150.000 сарајевских Срба, највећег мирнодопског егзодуса после Другог светског рата, Сарајево је постало бошњачки град, више од 80 одсто.

Истина, и данас се у Сарајеву, такорећи истовремено, оглашавају црквена звона и езан (позив на молитву с минарета џамије). Од малобројних Срба који живе у том граду и суочавају се с бројним проблемима неретко се може чути како их то подсећа на некадашњи суживот и присне односе с комшијама, али и на тешке дане из блиске прошлости. Осим Старе православне цркве на Башчаршији, једног од најстаријих и највреднијих културно-историјских објеката у том граду, у Сарајеву постоје још две српске богомоље – Саборна црква Рођења Пресвете Богородице и Црква Преображења Господњег.

Натписи на многобројним продавницама, фризерским и козметичким салонима, па чак и јеловници у неким ресторанима, исписани на арапском језику

Промењена демографска слика није и једино обележје данашњег Сарајева. У том граду је преименовано чак 125 улица које су све до окончања ратних дешавања у БиХ носиле имена познатих Срба. Међу „протеранима” су и српски хероји чијом је заслугом 6. априла 1945. године тај град ослобођен.

Последњих година у Сарајеву је приметно и присуство све већег броја држављана земаља Персијског залива. Локални медији свакодневно извештавају и о све већем броју објеката у њиховом власништву саграђених на подручју Сарајева, и то углавном на некадашњој српској земљи. Доминација арапског утицаја нарочито је изражена у сарајевској општини Илиџа, због чега је неки већ називају Кувајт Сити. На том подручју, на којем више готово да нема Срба – предратног већинског народа, осим стамбених зграда изграђених капиталом Арапа, приметно је да су и натписи на многобројним објектима (продавнице, фризерски и козметички салони...), па чак и јеловници у неким ресторанима, исписани на арапском језику. Неки од ретких илиџанских Срба воле да каже да „вино на Илиџи више не пију аге Сарајлије, већ аге из Кувајта пуше наргилу и пију чај”.

Ни у политичком смислу Сарајево није што је некад било. Иако је седиште свих заједничких институција БиХ, формираних након Дејтона, данашње Сарајево не може се похвалити како га често и радо посећују високорангирани светски званичници. Напротив. А што се тиче заједничких институција, оне су места на којима се најчешће воде неплодне и бурне расправе, с унапред изгубљеном шансом за приближавање ставова.

Двојица Новосађана, које смо пре неки дан срели у Сарајеву, рекоше нам да су и они приметили да се Сарајево „прилично” променило. На оно некадашње Сарајево у које су, кажу, „радо долазили” на провод, подсећа их још једино мирис сарајевских ћевапа који се шири Башчаршијом и звук лупкања чекићем који допире из многобројних занатских радњи, традиционалног обележја главног језгра и некадашњег и садашњег Сарајева.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Бања Лука
Почетак рата сам дочекао у социјалистичкој БиХ. Потакнута је хистерија против свега што се косило са политиком СДА. Тамо сте као србин могли опстати само ако сте показали мржњу према Србији и према свом народу. Требали сте пристати на то да сте грађанин другог реда, имали сте ограничено кретање у односу на припаднике других народа. Преко дана су вам муслимански претставници власти давали лажну подршку, али сте страховали од оних које су слали ноћу да убијају оне србе који нису мрзили Србију.
Veliki krs
Jel nam nije dosta svađa i neslaganja na čitavom Balkanu? Dok smo bili"isti"nije bilo ni arapskog,ruskog,turskog.. Volio bi da mladi žive srećno,lijepo i u ljubavi zato ih ne treba trovati mržnjom radi interesa nekog trećeg.
Леон Давидович
Пре доласка Османлија Врхбосна је била насељена искључиво Србима и тако једнако Србима све до Дрине. Западно су живели Срби и католичко становништво које је себе називало и Босанци.
Леон Давидович
@bibi Из путописа Бенедикта Курипешића "Кроз Босну, Србију, Бугурску и Румелију 1530.":"Сад треба нешто речи и о Горњој Босни, која се протеже од прилике од града Врхбосне до Звечана или Митровице, данашњег коначишта Становници земље су припадници двије нације Срби и Турци....Ми смо у Горњој Босни видели много цркава и српских свештеника и манастира, са српским и грчким калуђерима, видесмо крстове на гробовима и друге хришћанске знакове..." Дакле то говоре историјски извори, а не да ја измишљам
Ešref Zaimbegović
Floskula o protjerivanju oko 150.000 srajevskih Srba stalno živi iako je opšte poznato da su naredbu o iseljavanju, nakon dogovora u Dejtonu da Sarajevo u cjelini ostaje u Federaciji BiH, izdalo rukovodstvo Republike srpske ili bolje reći Karadžić i Krajišnik. Rečno je da treba demografski jačati RS i jadni ljudi su napustili svoje domove i dan danas se potucaju daleko od svoga zavičaja.
Srbi, za sve krivi
Da, naravno. I Srbi su po Sarajevu drzali logore gde su mucili i ubijali Srbe, Srbi su Srbima odsecali glave, Srbi su streljali Srbe po Sarajevu. Srbi su napadali kolone JNA u povlacenju i ubijali vojnike (Dobrovoljacka ulica, Tuzla, ...). Ma srbi su za sve krivi. I da ne zaboravin najvaznije, verovatno su, po vama, Srbi ubili i srpskog svata na bas-carsiji, cime je i poceo rat u Sarajevu.
Misko
Pa da su ostali bilo bi dosta ubijenih odmah po potpisivanju Daytona i Srbi bi bili gradjani drugog reda kao sto su to i danas. Nije Karadzic pozivao Srbe iz Konjica, Mostara , Jablanice da napustaju ta mesta, ali oni su pobegli da spase zivot. U Konjicu je bio zatvoren svaki Srbin u starosti od 18-65 godina. Mnogi su tamo pobijeni, nekima poput B. Zuze je odsecena glava, zene i starci su takodje ubijani i ti ocekujes da taj narod ostane tamo? Zato ih tamo od 7500 pre rata sada ima 250..
Прикажи још одговора
Pera
A investitor Beograda na vodi je Jovan.Ili?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.