Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ван Гог на трансформатору

Талентовани млади улични сликари осликавају град уметничким делима
Ван Гогова „Соба” на трансформатору (Фото Ј. П. Стаменић)

Од нашег дописника

Атина – Графити су у Атини стари колико и сам град. Било да је реч о уличној уметности или вандализму кроз ружно нарушавање фасада. Њихово постојање је доказ да је грчка престоница жива, да они који посежу за бојом покушавају да пресликају проблеме и главна обележја епохе у којој живе или да једноставно – улепшају стварност и окружење.

Међутим, идеја да се улични трансформатори за струју и телефон „обуку” у ново рухо и украсе делима познатих сликара донела је приобалној атинској општини Алимос признање из Холандије. Музеј Ван Гога у Амстердаму је на својој фејсбук страници недавно објавио фотографију једног таквог ормарића с „репродукцијом” Ван Гогове слике „Спаваћа соба у Арлу” или једноставно – „Соба”. Узбуђење је захватило све у општини, вест се прочула и друштвеним мрежама пренела у свет. Сазнало се да је реч о само једном из читаве серије уметничких дела којима су украшени углови улица Алимоса и иза којих стоји први човек општине, који је спровео у живот идеју о галерији на отвореном, изложби на којој су се нашла дела Ван Гога, Далија, Ворхола...

„Иницијатива да се улице улепшају покренута је пре неколико година у више грчких градова, али ми смо решили да је развијемо и улице Алимоса испунимо сликама светских и грчких сликара. Открили смо двоје талентованих младих уличних сликара из тима ’СпиЛек’ и замолили их да ружне трансформаторе претворе у уметничка дела”, каже за „Политику” градоначелник општине Алимос Андреа Кондили и подвлачи да је признање музеја у Амстердаму изазвало велико узбуђење међу становницима општине, али и гостима, који сада, како каже, поред плаже и мора, долазе и да виде и фотографишу копије слика познатих сликара.

„Улице су тако постале галерија на отвореном која нам улепшава живот, доноси позитивне емоције, чини нас бољима”, каже Кондили и подсећа да је општина за Нову годину становницима поделила календар у којем су биле репродукције слика из општинске галерије. Такође, управо у Алимосу је у годинама пре пандемије одржан фестивал грaфита на којима су улични сликари дочарали историјске јунаке, ликове из стрипова, пренели своје маштарије...

Андреа Кондили, градоначелник општине Алимос

Још у античко време графити су били уметност, слике којима су украшаване просторије и судећи по ономе што је сачувано у музејима, говорили су о забрањеној љубави, ратницима, филозофима... Њима су осликавани и зидови у египатском царству, старом Риму... У Грчкој је улично сликарство за време нацистичке окупације, грађанског рата и хунте добило политичку конотацију, да би се традиција наставила и данас, када велики број младих Грка управо кроз њих покушава да изрази незадовољство због кризе, незапослености, неизвесности... Од 2000. године графити постају све присутнији на атинским улицама, а са почетком економске кризе говори се о „епидемији графита”, јер стасава генерација младих који на фестивалима организованим по општинама спрејевима у боји изражавају своја осећања.

У појединим деловима Атине мурали украшавају зидове, зграде, пролазе. Највише их је у центру града, у Газију, Псирију, дуж линије пирејског метроа... Већ годинама туристима се приликом посете Атини нуде и организоване туре обиласка атинских мурала, графита и упознавање с радовима најпознатијих грчих уличних сликара. Велики је број туриста, посебно оних из Берлина, који познају и цене уличну уметност. У њиховом граду се месецима чека на ред да би неко од познатих уличних сликара осликао њихову зграду, и то за суме од више хиљада евра.

Многи од атинских уличних уметника познати су широм Европе... Таксис слика политичаре, често историјске личности, док Били Џи на својим муралима приказује животиње, а Дисизопијум сцене магичног реализма.

​С почетком економске кризе говори се о „епидемији графита” јер стасава генерација младих који на фестивалима организованим по општинама спрејевима у боји изражавају своја осећања

У управо објављеној књизи „Очи града – улична уметност”, Танасис Чулијарис, докторанд на Катедри за комуникацију Атинског универзитета Каподистрија, изучава појаву са естетског, социјалног, економског и политичког аспекта и каже да се „кроз читање илустрованих атинских зидова може видети покушај уметника да се на овај начин приближе социјалном и политичком пространству”.

Упоредо са онима који свом граду бојама желе да донесу свежину не би ли постао боље место за живот, стасала је и генерација са супротним схватањима – млади анархисти, који ту исту Атину уништавају, њене државне институције засипају патронама са црном и црвеном бојим покушавајући да тако покажу како се не слажу са системом, с владом, мерама забране у време пандемије... То су групе које се свакодневно сукобљавају с полицијом, пале аутомобиле и контејнере, разбијају излоге продавница и банака, подмећу експлозив и уништавају престоницу Грчке претварајући је у таоца свог незадовољства, сејући страх међу Атињанима – уништавају све што је лепо.

Социолози кажу да су жврљотине по тек окреченим фасадама изазов и реакција фрустрираних клинаца који „плачу да им помогне друштво које и не примећује да они постоје”. Има их на сваком кораку, али у Атини, чини се – превише. Општинске и градске власти троше огромне суме како би избрисале трагове њиховог вандализма, али нема правих мера и казни које би их зауставиле. Градоначелник Атине Костас Бакојанис тврди да неће одустати од намере да центар буде чист и да тек окречене фасаде поново заблистају. Користи се боја с које се лако спирају графити, па тако свако јутро градске екипе перу зидове, преко ноћи освану нови графити, а социолози уливају наду тврдњом да ће гнев и незадовољство једном ипак уминути.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
"Општинске и градске власти троше огромне суме како би избрисале трагове њиховог вандализма, али ..." kada bi te sume ulozili da "... им помогне друштво које и не примећује да они постоје" svima bi bilo lepse - ali, avaj, tako je od kada je sveta i veka, pa i u Atini ...
Petar Dozet
Uvek će biti onih, koji se zbog svog malog samopouzdanja ili talenta nigde ne uklapaju pa svojim protestnim aktivnostima ljute one druge. Ovi koji bi da "ulepšaju svet" ne mare ni najmanje za većinu, koja je tim potezima uvredjena i oštećena...ali to je sada tema o demokratiji i sociopatima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.