Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уџбеници и национални интерес

Треба ли нам баш 15 верзија буквара (Фото: И. Милутиновић)

Као дугогодишњи просветни радник, као родитељ и деда, захваљујем „Политици” што редовно и озбиљно прати проблематику издавања и коришћења школских уџбеника, као и отпоре да се у овој важној области заведе елементарни ред. Ти отпори су толико велики – а нису мотивисани педагошким, већ комерцијалним, а делом и политичким разлозима – да би их било тешко савладати да се није јасном инструкцијом укључио и сам председник републике Александар Вучић. Ранији апели наставника и родитеља нису наилазили на одговарајућу реакцију, па се јавни интерес изгубио зарад неких других циљева. Сад је већ свима јасно да тзв. либерализација тржишта уџбеника (2003) није извршена да би били бољи и јефтинији, како се образлагало, већ да би приватни и страни издавачи убрали кајмак од ове уносне делатности, а уз то и контролисали садржај уџбеника. Како је већ добро позната сервилност некадашње досовске власти према страним факторима, уз чију су финансијску и логистичку помоћ и дошли на власт, није тешко објаснити зашто је државни издавач, Завод за уџбенике, маргинализован, иако су његова издања најбоља. Та установа делује већ дуже од шест деценија, окупља најстручније ауторе и сараднике и има највише искуства. Осим уџбеника, Завод објављује и друге капиталне књиге, посебно изабрана или сабрана дела наших великана, о чему страни издавачи у Србији не брину, нити им пада на памет.

Велике погрешке у школским уџбеницима, о којима су медији, па и „Политика”, последњих месеци писали, налазе се у књигама тих новоформираних страних и приватних издавачких кућа, за које се не тражи никаква лиценца – довољно је да се региструју и одмах почну објављивање школских књига. За те куће раде и неки службеници државних установа за контролу садржаја уџбеника, што је више него сукоб интереса. Има међу њима и службеника ресорног министарства, што се лако може утврдити.

Уосталом, већ постоји о томе налаз Агенције за борбу против корупције, али последице није сносио нико, сем родитеља. Они су жртве у сваком случају – морају да плаћају оно што други припремају и бирају. У закону пише да о избору уџбеника одлучује и Савет родитеља, а у пракси се то своди на одлуку директора школа. Њих приватни издавачи „стимулишу” методама које државни издавач не може нити сме да примењује (поклони, туристичка путовања, фиктивни семинари на планинама и бањама...).

Ваша новинарка Драгана Јокић Стаменковић писала је у броју од 20. априла о томе како родитеље нико не пита и како у конкретној школи, у Сурчину, директор грубо гази ставове јавности: игнорисан је Савет родитеља, а родитељима је само стигао налог да књиге узму директно од одређеног издавача. Пре неки дан, у једној емисији на јавном сервису, представници државе релативизовали су проблеме ове врсте, не бранећи ни закон ни интересе родитеља. Та законска одредба о учешћу родитеља у избору уџбеника ионако је врло погодна за игнорисање, а није баш ни јасно како ће се у неком планинском месту, још под дубоким снегом, а понегде и без струје, организовати изјашњавање родитеља о 15 понуђених врста буквара, а има и других предмета, бар по седам–осам, у сваком од осам разреда основне школе. Треба ли нам баш 15 верзија буквара?

Држава има свог издавача, а то је Завод за уџбенике. Из свега произлази да једино ова кућа штити јавни интерес, док остале често имају партикуларне интересе, претежно робно-новчаног типа.

На трагу иницијативе председника Вучића, требало би донети законска решења која ће штитити јавни интерес у области издаваштва, јер уџбеници нису обична роба и није неважно ко све и с каквим амбицијама улази у школу. Уверен сам да ће екипа новог министра просвете, младог г. Ружића, ускоро изаћи у јавност с предлогом решења која ће афирмисати добре резултате нашег школства и заштитити легитимне националне интересе у српском школству.

Проф. др Александар Николић,
унив. проф. у пензији

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан Р. Тошић
Стуб националног интереса у српском школству јесте савладавање српске азбуке до краја другог разреда, до навршене девете године неопходно је да деца знају да течно читају и да пишу,дете које то не савлада до краја другог разреда,неће ни завршити средњу школу. Српска деца у критичном периоду,након учења српске азбуке у првом, уче у другом, хрватску абецеду,на такав начин завршавају други разред не савладавши читање и писање српског језика.Зато су српска деца на ПИСА тесту 70% неписмена.Чињеница.
Бранислав Станојловић
Углавном тачно Дејане, али грешка (коју и ти чиниш) је сматрати и називати Србе "нацијом"што је западни израз за мешавину народности која шиви на истом подручју. Срби су наРОД и узевши у обзир твоју анализу, треба им дати одговарајућу проСВЕТУ, не "едукацију"!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.