уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.05.2021. у 18:04

Сима Марковић – представник српске левице

Сима Марковић (Фото Википедија)

Један од три најпознатија српска левичара, утемељивача социјалдемократије и социјалистичке мисли у Србији, поред Светозара Марковића и Димитрија Туцовића, с почетка 20. века био је и Сима Марковић. Био је наш познати математичар, ученик српских математичких виртуоза какви су били Михајло Петровић Алас и Богдан Гавриловић. Потицао је из породице просветних радника и од малих ногу учен је алтруистичко-хуманим вредностима и моралним принципима друштвеног живота с изразитим осећајем за социјалну правду. Завршио је студије математике на Филозофском факултету у Београду, посветивши се решавању математичких проблема и подучавању ученика и студената. Написао је више уџбеника алгебре и радио као професор у Другој београдској гимназији.

На почетку политичке каријере припадао је радикалима, под утицајем оца Милоша који је био један од оснивача Народне радикалне странке (саборац и кум Николе Пашића) још из времена Тимочке буне (1883) и припадао је њеном левом крилу. Пред Први светски рат пришао је социјалдемократама Димитрија Туцовића, али је после Октобарске револуције (1918) прихватио комунистичке идеје и постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (СРПЈ). На другом конгресу ове странке у Вуковару, у јуну 1920, уз Филипа Филиповића и Ђуру Ђаковића изабран је за секретара партије, али је на том конгресу дошло до сукоба две фракције –револуционарне и реформистичке. Револуционарна струја побеђује и усваја се нови програм партије, па она мења назив у Комунистичка партија Југославије (КПЈ).

Иако је био симпатизер идеја Октобарске револуције, Марковић је био против револуционарне опције – темељног мењања друштва оружаним путем тј. насиљем. Сматрао је да се власт не осваја на улици, већ на изборима и у парламенту, а бољи социјални и економски положај радника у држави треба остваривати реформама и доношењем бољег закона о раду. Био је за парламентарну борбу, а не револуционарну, уз стварање јаке реформаторске странке. Зато је стремио стварању националне социјалистичке радничке партије Србије у оквиру КПЈ, која ће у датом тренутку на парламентарним изборима преузети власт демократским путем – гласовима бирача. Управо његовим великим залагањем на првим вишестраначким изборима КПЈ је добила 58 посланичких мандата и била је трећа у парламенту по броју посланика.

Због револуционарних збивања у Европи (Немачка, Мађарска и Италија), као и због лошег социјално-економског стања у држави, долази до низа штрајкова, нереда, али и терористичких аката који су приписивани комунистима. Власт је одговорила насиљем, хапшењима, прогоном и коначно – забраном рада КПЈ. Министар унутрашњих послова Краљевине СХС Милорад Драшковић у име владе је 29. децембра 1920. донео наредбу „Обзнана” о забрани рада КПЈ. Због тога су комунисти прешли у илегалу и одговорили саботажама и атентатима. Револуционарна комунистичка организација „Црвена правда” извршила је неуспешан атентат на регента Александра Карађорђевића 28. јуна 1921. и успешан атентат на министра Милорада Драшковића, који је убијен у Делницама 21. јула 1921. године.

Због тих догађаја донет је Закон о заштити државе, на основу којег се комунисти стављају ван закона, хапсе и осуђују. Тада је и Марковић ухапшен и осуђен на робијање у Лепоглави. Због комунистичких идеја и агитације морао је да пребегне из земље у СССР, али је стрељан у Стаљиновим чисткама неколико година касније, 19. априла 1939.

Тридесетих година 20. века објавио је више дела, од којих су најпознатија „Ајнштајнова Теорија релативитета”, „Комунизам у Југославији”, „Сељачка питања и аграрна криза”, „О покрету за реформу математичке наставе”. Нажалост, због турбулентних времена у којима су се нашли наша млада држава и јужнословенски народи утицај и мишљење овог великог човека нису дошли до изражаја и разумевања, а он је постао жртва сукоба две погубне идеологије које су трагично обележиле 20. век – империјалистичког фашизма и бољшевичког комунизма.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари1
3d052
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir S
Lep članak. Hvala na podsećanju na ovog valjanog čoveka tragične sudbine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља