уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.05.2021. у 22:00 Данијела Давидов-Кесар
ИНТЕРВЈУ: професор др СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ, саветница премијерке

Из заразе ковидом 19 у пандемију усамљености

Највећи паничари су они људи који не верују у вирус корона па оболе од њега. – Перфекционисти и индивидуалци су у већем ризику да имају менталне проблеме
(Фото А. Васиљевић)

Пандемија ковида 19 не оставља само последице на физичко већ и на ментално здравље због чега је најављено да ће у домовима здравља поново бити активиране психијатријске амбуланте. Да је неопходно радити више на превентиви и спречавању менталног разболевања, сматра и професор др Славица Ђукић Дејановић, неуропсихијатар и саветница премијерке Ане Брнабић, која за „Политику” оцењује да би требало „појачати” рад свих институција које се баве менталним здрављем.

„Не мислим само на клинике, психијатре који раде у домовима здравља и приватним клиникама већ и на институције јавног здравља које у склопу превентиве треба да обрате пажњу на депресију, анксиозност, масовне панике, на све оно што нас у наредном периоду може очекивати”, каже др Ђукић Дејановић.

Да ли сте у протеклих годину дана приметили да људи већ имају проблеме с менталним здрављем и како су се они испољавали?

Пандемија дуго траје. Они који имају јак потенцијал за ментално функционисање имали су понеку пролазну тегобу. Код сензибилних особа је било последица и можемо их очекивати и даље, али оне теже морамо да спречимо. Од 10 пацијената половина сматра да их је пореметио период короне, да су раније имали неке тегобе, али не таквог интензитета као што је сада случај. То су најчешће несанице које добијају хронични карактер. Ту су и разни анксиозни поремећаји, фобична понашања и паника које могу прекидати период континуитета рада и уобичајеног живота појединаца, као и класичне депресивне епизоде, као и погоршања здравља људи који су већ раније имали неке менталне проблеме, а нису били у могућности, због пандемије ковида, да одлазе на редовне контроле и да евентуално прилагоде терапију својим потребама. Код неких је сигурно дошло до погоршања основне болести.

Колико су присутне ковид несанице, јер се многи људи жале на ту појаву?

Код нас није рађено неко истраживање које се бави само несаницама, али се зна да је то последица неког физичког или менталног обољења. Али несаница сама за себе када траје као симптом више недеља доводи до исцрпљења особе и утиче на појаву других проблема, од којих су депресија и анксиозност најчешћи. Сви мисле да треба дати лек за ковид несаницу како би се ублажио проблем. Некада је и потребно дати лек, али треба знати да постоје нефармаколошке методе лечења. Људи не треба после 17 сати да користе газирана пића и кафе. Треба да вечерају најкасније до 19 сати, да имају неку физичку активност и да се мало уморе пред спавање. Увек у исто време треба одлазити на починак и то у проветрену собу, у којој нема звукова и светлости који могу да сметају. Преко дана ове особе не смеју да дозволе себи да дремну ни на тренутак. Само лекари могу да оцене да ли је особи потребан медикамент и који. Погрешно је узети од комшије или пријатеља лек за то. Веома је важан податак за лекара да ли пацијент ноћу тешко заспи или се буди у току сна. Приступ лечењу је потпуно другачији. Зато је битно интензивирати саветовалишта која ће се бавити овим питањима.

Истраживања показују да тренутно постоји подела на две групе људи: оне који се уопште не плаше короне и негирају да она постоји и оне који из страха од болести не излазе из својих станова.

Највећи паничари су они људи који не верују у ковид, па оболе од њега. Осим физичких симптома короне, који могу да буду веома тешки, они имају и озбиљне психолошке сметње. То најчешће буду депресивност и несаница. И када прође болест, ми стручњаци знамо да кажемо да ти пацијенти и даље вуку реп своје депресивности или анксиозности. То значи да имају симптоме који јако дуго трају, па су они изненађени. И за једну и за другу групу је битно знање. Што више о ковиду треба објашњавати грађанима, али не на начин који ће траумирати људе, већ их информисати како да стекну једно самопоуздање да поштују мере превенције, да се вакцинишу. Ширење знања и повећавање нивоа здравствене писмености у вези с ковидом један је од најбитнијих масовних анксиолитика, средстава која умањују страх од непознатог, од оног што смо сви у почеку имали, што је увек врло јак агенс за душу.

Ко има већу шансу да оболи од неког менталног ковид поремећаја?

Увек се сажима више фактора који доводе до менталног проблема. Особе које су осетљиве, они који су већ имали неки ментални проблем, људи који се мењају сходно утицајима из спољне средине, они који у структури личности имају потребу да све буде по њиховом, а у периоду пандемије је то немогуће. Они неће моћи да реализују свој план, већ ће морати да га уклапају с другим укућанима јер често раде од куће. Корона ће такве људе успорити да на послу остваре достигнућа која су зацртали. То су перфекционисти и индивидуалци који се сада морају прилагодити колективној атмосфери и томе што корона доноси. Они су у већем ризику.

Појава САРС-а 2003. године у свету доводи се у везу с повећаним бројем самоубистава за 30 одсто, посебно код људи старијих од 65 година. Очекује ли се тако нешто у Србији после пандемије ковида 19?

Очекујем да ће Србија бити део света у погледу статистика, посебно у региону из културолошких разлога који нису омеђени границама државе. За сада се ми налазимо у неком просеку. Али, свакако ће бити повећан ризик од суицида. Да ли ће ти суициди бити реализовани, велико је питање, јер колико год је ковид нанео зла и душама и телу оболелих, они су под будним оком стручњака и породице. Ковид заправо породицу доводи у оазу заједништва. А суицид није радња која настаје истог момента. Прво се јавља суицидална идеја када човек размишља о безвредности живота, па настаје суицидална тенденција када неко пише опроштајна писма или бира начин и место где би могао да дигне руку на себе. Потом следи покушај самоубиства. Зато кроз саветовалишни рад треба да подигнемо ниво знања и здравствене писмености о томе да сви треба да научимо да препознамо своје најближе или комшије ако се мењају. То значи да приметимо ако уздишу, ако су потамнели у лицу, ако тешко комуницирају с нама. Тада треба помислити да су можда преплављени суицидалним идејама. Морамо да их питамо како су и да не прођемо поред њих, а да не сачекамо да не кажу одговор. Морамо да их саслушамо и да будемо посебно обазриви уколико изговоре реченицу: „Овај живот нема смисла.” Таква особа мора да се усмери на помоћ стручњака.

И млади људи све чешће су склони покушајима самоубиства? Доста њих каже да им је тешко што се због короне не друже с вршњацима.

Младима је можда и теже него старијима да се изборе с јаком социјалном потребом за дружењем, за разменом информација. Јако им недостаје вршњачка комуникација, неко ко има сличан начин размишљања, да испољавају емоције. Зато није ретко да они који су осетљивији и од којих родитељи имају велика очекивања праве прве кораке који су карактеристични за старије. Они без обзира на то што раније нису имали никакав проблем размишљају о бесмислу живота и идеји да живот није вредан. Једна добра психолошка интервенција може једну младу особу превести на другу страну обале, да се прескочи река која је дубока и мутна у психолошком смислу. Можда психолози и психијатри нису били тако драгоцени као што је то сада случај.

Али пандемија короне је довела до пандемије усамљености. Људи не знају како да се боре против тога. Шта ви саветујете?

То се углавном везује за старије генерације које не знају да користе компјутере. Чињеница је да не могу да виде своју децу и унучиће из страха да им не унесу вирус у стан, па им недостају загрљаји, смех, плач, сузе, све оно што су делили. Имала сам ових дана разговоре са старијим особама које се не осећају добро и које се питају шта ће да раде ако ковид потраје годинама. Кажу да је за њих страшно што не могу да загрле унучиће, што комшиница не може да им дође на кафу или што не могу да виде, на пример, ћерку студенткињу која студира у великом граду. Због тога размишљају како њихов живот нема смисао. Осећају се депресивним. Не можете тим особама рећи да ће ово проћи и да ће се ускоро видети с најмилијима јер они онда питају када ће то бити. Ако им кажете за месец дана, онда они кажу да то слушају већ шест месеци. Зато с таквим особама треба да разговарају људи који су едуковани, да би им објаснили да се и други осећају слично као они и да морају да потраже неке нове активности које ће им заокупити пажњу.

На које активности мислите ако се зна да морају да поштују епидемиолошке мере?

Рецимо да науче нешто ново. Да се едукују како да плате рачуне мобилним телефоном. Да унесу неку иновацију у свакодневни живот јер им је доста приче да ће ово проћи. То има терапеутски ефекат попут правог лека.

Колико су ментално психички угрожени људи који у време пандемије остану без посла? Истраживања у САД су показала да је половина људи која је остала без радног места или им је смањена плата уједно добила и дијагнозу угроженог менталног здравља.

Једна од највећих траума после губитка најмилијих је деградација на радном месту. Људи на нашем поднебљу када изгубе посао имају велики степен патње. Очекујем да један од тригера управо буде губитак радног места. Зато поздрављам напоре органа који се труде да задрже радна места и упосле нове раднике.

Милошевића нисам видела с пиштољем, а Миру Марковић нисам тешила

Како сте видели недавно емитовану серије „Породица”?

Огромна је разлика између уметничких слобода и реалности. Серија је помогла многим људима да направе реактивирање на период који је у релативно блиској прошлости. Мени је најинтересантније како је серија утицала на оне који су пре 20 година били деца, а сада су зрели људи. Код старијих је присутна та располућеност друштва. Када је реч о сведоцима тих догађаја, активиране су им емоције које су имали и тада. Једни су стали на страну актера породице, а други су били против. Када су гледали серију свако је обновио емоцију.

Да ли се у дому Слободана Милошевића и Мирјане Марковић дешавало баш све како је приказано у тој екранизацији?

Није. Слободан Милошевић није био суицидалан човек. Никада га нисам видела с пиштољем. Много сам времена тих дана провела у вили „Мир” и никада нисам чула да је псовао. Умео је он понекад да у неким негацијама говори оно што би могло да буде синоним за псовку. Ми који смо сведоци догађаја знамо да у серији нема много чињеница, али ми је било драго да преко ИТ комуникација упознам глумицу која је играла мене – Катарину Жутић.

Задовољни сте како вас је одглумила?

Шта год да она уради мени се увек то допада јер ми је она једна од драгих глумица.

Да ли сте стварно тешили Миру Марковић у тим тренуцима?

Нисам. Она је имала један пркос у држању и не би дозволила да је било ко теши. Она је била много енергичнија и нимало женствена на начин како је у серији приказана. И ако је патила, она је имала дозу пркоса у тој патњи.

Дачић улаже своје потенцијале да дијалог успе

Колико је у овом тренутку могуће остварити међустраначки дијалог?

Вероватно не бих била у политици да не верујем у међустраначке дијалоге. Али, питање је колико ће се искрено ући у међустраначки дијалог. Ако и једна и друга страна покажу жељу да се дође до неког циља – шанса увек постоји. Ако се у дијалог улази да би се неке ствари одложиле или приказале у боји у којој неко жели, онда наравно да не можемо очекивати неки велики успех. Знам да ће Ивица Дачић уложити максимум својих политичких и интелектуалних и људских потенцијала да дијалог успе.

Премијерку саветујем о одрживом развоју

Сада сте на позицији саветнице премијерке. О чему то саветујете Ану Брнабић?

О нечему што је будућност на читавој планети – одрживом развоју. Агенда 2030 Уједињених нација, која је обавезујућа за све државе на свету, важна је јер смо се сви обавезали да ћемо радити на смањењу сиромаштва, климатским променама, бољем здрављу и образовању… Врло сам задовољна тим послом и драго ми је што је премијерка врло брзо ушла у активности и презентације Агенде 2030.

Коментари5
82a95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bol
Iza svake bolesti ,siromaštva, smrti,bezizlaznosti,drugačijeg izgleda,siromaštva ...krije se odbačenost,usamljjenost,zaborav. Nekima nije trebala bolest dovoljno je što su rođeni ovde a nesposobni su da odu odavde.
Lillah
Sva sreća je što u tim zemljama, gde treba ljudi da odu, nema depresije, anksioznosti i povećane stope samoubistava.
"отписани"
Када је био напад на Њујорк пола света је ишло у цркву, молили се Богу. Од када је корона кренула , нико не помиње Бога. Управо ти без_Бога људи нуде спасоносна решења. Оно што је сигурно у свим државама света потпуно иста прича. Тај најновији светски поредак заснива се на томе да смо потенцијалне клицоноше и ментални болесници. Само са зеленим картоном бићеш у групи привилегованих, лојалним струци. А та струка никако да се сагласи, сви лупају, чист популизам. Можда је крајњи циљ елите ХАОС.
Petar Dozet
Očigledno je izlazak na javno mesto za veliki deo ljudi jedini ili najvažniji način druženja. Niko, medjutim nije zaustavio i zabranio druženje sa prijateljima u privatnom aranžmanu, ni pre ni posle "povečerja". Ili, možda se upravo radi o tome da pravih prijatelja i nema toliko koliko ih te prati na "instagramu"???
Miodrag
Nemam komentar ali izrazavam postovanje za autora za sve ono sto je rekla. Zelim sve najbolje u zivotu prof. dr Slavici Djukic Dejanovic kao i narodu Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља