четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од се­о­ског слу­ге до ми­ни­стра

Гор­њи Ми­ла­но­вац по­ди­гао спо­ме­ник Ми­лој­ку Ве­љо­ви­ћу ко­ји је од 1957. до 1963. по­ста­вио те­ме­ље чу­ве­не ин­ду­стри­је у том ме­сту
Спо­ме­ник Ми­лој­ку Ве­љо­ви­ћу у Гор­њем Ми­ла­нов­цу (Фо­то Ј. Ни­ко­лић)

Гор­њи Ми­ла­но­вац – На при­сту­пу ин­ду­стриј­ској зо­ни, од про­шле сед­ми­це, на­мер­ни­ке по­здра­вља кип Ми­лој­ка Ве­љо­ви­ћа Ве­ља­ша (1928–2016), као се­ћа­ње на чо­ве­ка ко­ји је мо­жда не­по­но­вљи­вим де­лом обе­ле­жио пред­у­зет­нич­ки и дру­штве­ни жи­вот Гор­њег Ми­ла­нов­ца. Спо­ме­ник је, уочи Цве­ти, диг­нут за­ла­га­њем ов­да­шњих при­вред­ни­ка и оста­ће да све­до­чи о чо­ве­ку и да­ни­ма кад је на­се­ље по­ред Де­спо­то­ви­це ста­са­ва­ло у моћ­но фа­брич­ко сре­ди­ште Ср­би­је на раз­ме­ђу ше­сте и сед­ме де­це­ни­је про­шлог ве­ка.

‒ Ве­љо­ви­ћу при­па­да из­у­зет­на уло­га за раз­вој и на­пре­дак на­ше сре­ди­не, јер је за­слу­жан за осни­ва­ње ПИК-а „Та­ко­во”, мод­не кон­фек­ци­је „Руд­ник”, фа­бри­ка „Ме­та­лац”, „Зве­зда” и ни­за дру­гих пред­у­зе­ћа, а по­се­бан ко­лек­тив на том спи­ску би­ле су „Деч­је но­ви­не” ‒ по­ру­чио је на от­кри­ва­њу бе­ле­га, у свом сло­ву, Де­јан Ко­ва­че­вић, да­на­шњи пред­сед­ник оп­шти­не Гор­њи Ми­ла­но­вац.

Жи­во­то­пис Ве­љо­ви­ћев ско­ро да је не­у­по­ре­див, по­чев од за­ви­чај­них Рта­ра код Лу­ча­на, ода­кле је по­те­као из си­ро­ма­шке ку­ће.

‒ Та­та је имао са­мо де­сет го­ди­на кад је пре­шао у Тр­бу­ша­не код Чач­ка, у до­ма­ћин­ство Ан­дри­ћа, за се­о­ског слу­гу – ка­же за „По­ли­ти­ку” Ми­лој­ков син Сло­бо­дан ко­ји да­нас, на­из­мен­це, жи­ви у Чач­ку и Бе­о­гра­ду.

Ми­лој­ко је као два­де­се­то­го­ди­шњак био ко­ман­дант омла­дин­ске рад­не бри­га­де на пру­зи Ша­мац–Са­ра­је­во и при­хва­тао се пред­сед­нич­ких ду­жно­сти у Ко­му­ни­стич­кој пар­ти­ји, од Гу­че, пре­ко Ми­ла­нов­ца и Кра­ље­ва, до чла­на Цен­трал­ног ко­ми­те­та Са­ве­за ко­му­ни­ста Ср­би­је. Шко­ло­вао се ус­пут, до ма­ги­стра еко­но­ми­је, и 1968. пре­шао у Бе­о­град. 

Био је члан (ми­ни­стар) Из­вр­шног ве­ћа Ср­би­је, ди­рек­тор у Са­ве­зној ди­рек­ци­ји роб­них ре­зер­ви, пред­сед­ник По­љо­при­вред­ног ком­би­на­та „Бе­о­град” (1981–1988), а у том раз­до­бљу ПКБ је са­гра­дио чу­ве­ни ком­би­нат „Ку­бан” у Кра­сно­јар­ској обла­сти, де­лу да­на­шње Ру­ске Фе­де­ра­ци­је.

Из ми­ни­стар­ских да­на у срп­ској вла­ди оста­ле су при­бе­ле­же­не пре­гр­шти ра­зних зби­ти­ја. Је­да­ред је Ве­љо­вић, у ход­ни­ку Се­кре­та­ри­ја­та за фи­нан­си­је РИВ-а, срео пред­сед­ни­ка Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, Ве­ли­бо­ра Гли­го­ри­ћа, с ко­ји се већ знао. Уве­де га у кан­це­ла­ри­ју, а ака­де­мик ве­ли до је сти­гао по по­зи­ву ра­ди по­ве­ћа­ња до­дат­ка за ака­де­ми­ке, ко­ји је та­да био 10.000 ди­на­ра. Ми­лој­ка је на­љу­ти­ло то што је би­ро­кра­ти­ја по­зва­ла пред­сед­ни­ка и се­кре­та­ра СА­НУ да им до­ла­зе на вра­та, и од­мах за­по­ве­дио да се до­да­так за ака­де­ми­ке из­јед­на­чи са оним што при­ма­ју љу­ди на нај­ви­шим ду­жно­сти­ма у ре­пу­бли­ци. Да­кле, 30.000 ме­сеч­но.

Дру­гом при­ли­ком, кад је усва­јан бу­џет Ср­би­је, унео је од­ред­бу да се у струч­ним слу­жба­ма, где ра­де углав­ном се­де гла­ве, при­ми по је­дан при­прав­ник на 30 за­по­сле­них. Ко то не из­вр­ши не­ће при­ми­ти пла­ту за на­ред­ни ме­сец, април.

Го­ди­не 1970. шеф ка­би­не­та пред­сед­ни­ка РИВ-а по­ру­чи Ве­љо­ви­ћу да де­ле­га­ци­ја со­лун­ских рат­ни­ка, ко­ји баш ни­су би­ли др­жав­ни ми­ље­ни­ци у то до­ба, тра­жи при­јем. Они би, ре­ко­ше пу­то­ва­ли у Со­лун да би по­ло­жи­ли вен­це на срп­ско гро­бље Зеј­тин­лик. Са­мо, не­ма­ју па­ра.

Ве­љо­вић им је обез­бе­дио два ауто­бу­са ча­чан­ског „Ауто­пре­во­за” са пра­ти­о­ци­ма, пре­во­ди­о­ци­ма и сер­ви­сом за по­слу­жи­ва­ње то­ком пу­та.

Оста­до­ше у не­ве­ри­ци.

„Би­ли су збу­ње­ни мо­јим пред­ло­гом и та­да је је­дан од чла­но­ва де­ле­га­ци­је, са­ни­тет­ски пу­ков­ник Срп­ске вој­ске, про­фе­сор и ди­рек­тор Не­у­роп­си­хи­ја­триј­ске бол­ни­це у Бе­о­гра­ду др Урош Је­кић из­ва­дио не­ки згу­жва­ни па­пи­рић, раз­вио га, пру­жио ми и пи­тао шта ви­дим на том цр­те­жу – ре­бу­су. Очи­глед­но, вр­шио је тест да би ви­део да ли сам пси­хич­ки нор­ма­лан. Од­го­во­рио сам и по­го­дио шта је на цр­те­жу” ‒ се­ћао се ка­сни­је Ве­љо­вић.

Рат­ни­ци су кре­ну­ли о тро­шку бу­џет­ске ре­зер­ве и то је био пр­ви и је­ди­ни пут по­сле Дру­гог свет­ског ра­та кад је 35 бра­ни­ла­ца отаџ­би­не по­се­ти­ло срп­ско гро­бље у грч­кој лу­ци.

Ми­лој­ко Ве­љо­вић је, ина­че, део жи­во­та био у бра­ку са Ма­ри­јом Бак­сом, ита­ли­јан­ско-ју­го­сло­вен­ском глу­ми­цом, јед­ном од нај­леп­ших же­на свог до­ба, па је број­не го­ди­не про­вео у Ита­ли­ји.

Коментари2
84046
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Izgrađene fabrike"
Ako su neke fabrike i izgrađene od strane komunista, do pada komunizma (1991) od njih su ostale samo ruševine. A naslednici te "plejade stvaralaca" su u stvari današnji tajkuni koji su preuzeli te ruševine za 1 dinar.
Senior75 inzenjer
Gotovo svi direktori iz tog perioda imaju svoje "zaduzbine" od najmanje jedne izgradjene fabrike.To je bila plejada stvaralaca, koja je radila iz patriotskih pobuda I licne harizme.Takve kadrove strucne, postene, prave patriote Srbija vise nikad nece imati.Njima bi trebali da dizu spomenike GULANFERI koji su privatizacijom (otimacinom) dosli do tih njihovih dela.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.