Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕКСКЛУЗИВНО: „ПОЛИТИКА” У ДРЖАВНОМ ДАТА ЦЕНТРУ

Имун на сајбер нападе

Био сам у Луксембургу где НАТО чува своје податке, тај дата центар је трипут већи од нашег, али смо по опреми и безбедности потпуно равноправни, каже директор Данило Савић
Улазак кроз капсуле у рачунарски део: државни дата центар (Фотографије Б. Кар та ло вић)

Крагујевац – Научна фантастика није више само филмска тема, већ стварност која се одиграва пред нашим очима. У рачунарски део Државног дата центра, у коме све вибрира од рада моћних машина и система за напајање и хлађење, улази се кроз капсуле које као да вас телепортују у чудесан свет технике без премца у овом делу Европе. У изградњу модерног објекта држава је уложила десетине милиона евра. Мислило се на сваки детаљ, каже Данило Савић (1974), директор „Дата клауд технолоџи”, комерцијалног дела Државног дата центра у коме је меморијски простор већ закупило десет наших и страних компанија, међу којима су ИБМ, „Хуавеј”, „Телеком”, „Комтрејд”, РТС.

– Дата центар је из два дела. Један служи за чување података наше државе, владе, скупштине, Агенције за лекове и медицинска средства, а има места и за податке локалних управа. Тим делом управља Михаило Јовановић, директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, човек који је најзаслужнији за покретање овог великог система. Ја водим комерцијални део Државног дата центра који располаже са 160 рек ормара, а наше и стране компаније су већ закупиле 12 одсто меморијског простора. Држава је у изградњу уложила 30 милиона евра, али је поента да сами зарадимо новац за плате и одржавање система – објашњава саговорник „Политике”.

Капацитет центра, који може да повуче струју снаге 14 мегавата, износи 960 рек ормара. Шта су рек ормари? То су софистицирани плакари с моћним рачунарима који су повезани гомилом испреплетаних жица које вијугају кроз лавиринт ходника.

– У центру ради 13 врхунских младих инжењера са Факултета инжењерских наука у Крагујевцу. Највећи потенцијал овог центра су, заправо, људи. Наши стручњаци, који се непрекидно усавршавају, сада могу да раде било где у свету. И ја, иако имам и знања и животног искуства, и даље учим. Растем с овим центром – с поносом каже Савић, машински инжењер из Крагујевца, један од наших највећих стручњака у области заштите информационих система од сајбер напада.

Данило Савић

Безбедност објекта је на врхунском нивоу. Радници обезбеђења су увек ту, а споља и изнутра се налази више од 200 камера које слику шаљу у контролну собу из које се прати и рад рачунарских система. Реч је о два нивоа заштите, физичком који чини СОЦ (Секјурити оперејшен систем), и технолошком који представља НОЦ (Нетворк оперејшен систем).

– Сви системи напајања и заштите су редундантни, како се то стручно каже. У ствари, све је двоструко, али ништа није вишак. Електричном енергијом се напајамо из два независна тока, а ако струја потпуно нестане, за 15 секунди се покрећу моћни дизел агрегати са снажним бродским моторима који систем одржавају 96 сати у пуном капацитету. Сваки наш клијент има засебне виртуелне тунеле којима долази до својих података, тако да је било каква злоупотреба искључена. Уверен сам да смо имуни на сајбер нападе. Био сам у Луксембургу где НАТО чува своје податке, тај дата центар је трипут већи од нашег, али смо по опреми и безбедности потпуно равноправни – наводи наш саговорник.

Техничке куриозитете објекта, у коме је посетиоцима забрањено да снимају и фотографишу, представљају системи противпожарне заштите и аутономног напајање топлотном енергијом.

– У рачунарском делу су огромне температуре, а системи за хлађење истовремено исисавају топао ваздух и доводе га до административног дела, односно до наших канцеларија и просторија за одмор и рекреацију, па и до мензе у којој запослени могу да се окрепе. Овде се дежура 24 сати дневно 365 дана у години. Што се тиче могућег варничења, испод читаве површине пода где пролазе каблови налази се шупљина од 60 центиметара у коју се, ако дође до хаварије, испушта гас који усисава кисеоник, тако да ватра не може да се прошири. Свака част „Машинопројекту” како је направио објекат. И многе наше фирме које су изводиле радове, сада имају одличне референце и могу овакве објекте да граде било где на планети – објашњава Савић.

Намера Државног дата центра је да услуге понуди и суседним земљама, БиХ, Црној Гори, С. Македонији. Садашњи капацитети, поручује директор Савић, могу да се прошире. Објекат је изграђен на парцели од 42 хектара, а локација, која је месецима испитивана, испуњава највише светске стандарде, па и оне који се тичу климатских параметара, ваздушних коридора и трусности земљишта. На истом месту се већ гради дата центар који ће користити наше безбедносне службе, војска, полиција, БИА. То је посебна прича.

Суперрачунар за вештачку интелигенцију

Државни дата центар у Крагујевцу ће већ ове јесени бити опремљен супербрзим рачунаром који ће омогућити развој вештачке интелигенције у Србији. Биће то велики напредак, каже директор Савић, поручујући да етика у науци никако не сме бити занемарена.

– Можда ово неког може и да уплаши. И сам припадам генерацији која је одрасла уз фудбалску лопту на пољанчету, у ери без рачунара. Знам шта мисле старији кад им се помену машине које личе на људе. Зато и инсистирам да се у науци сачува етика, да сваки експеримент буде на корист, а не на штету човечанства.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Posmatrac
Koliko pakosti, a sve potkrepljeno neznanjem. Cast izuzecima.
Зоран Бања Лука
Честитам. Схватам да је значај овог дата центра пуно већи од новца уложеног у њега. Поред тога што наша држава “мора” да има свој дата центар на нашој територији, он ће послужити многим инжињерима да стекну и развију знања о врхунским технологијама. Још једном ЧЕСТИТАМ.
LaCosta
Ako u data centru koriste americki softver, posebno Windows, onda je bezbednost podataka zagarantovana. Niko nece znati za nase tajne osim nas i nasih americkih prijatelja.
Zoran Banja Luka
U data centry se koristi mnogo raznih vrsta softvera, i svaki ima svoju ulogu. Windowsi su samo operativni sistem i ništa više. Ako se negdje treba koristiti onda ga administrator izoluje tako da ne može narušiti bezbednost drugih sistema. Priča je složena čak i za profesionalce ...
Zoran P.
Svaki univerzitet i svaka iole veća firma ima svoj računarski centar, o državnoj upravi da ne govorimo. Data centar je samo velika banka podataka. I rek ormari samo nosioci slotova u koje se ubacuju računarske jedinice, koje međusobno povezane u sumi čine računski centar. Šta je tu tako "sofisticirano", ne znam. Hardver sam po sebi ništa ne može, programi/softver je to što od rekova može da stvori nešto korisno. Veštačke inteligencije nema bez prirodne....
Бата
Ta vrsta računarske opreme ima smisla samo ako država ima privredu i nauku koji mogu i umeju takvu opremu da upotrebe za stvaranje isplativih rezultata i profita. U suprotnom je kao kada đak traži od roditelja nov i jak računar "za školu i učenje" a u stvari se na istom samo igra i gubi vreme. Sve to o čemu je reč u članku je pod ugovorom stalnog održavanja i obnavljanja računara i ostale opreme, plaćanja licenci za softver, i slično "muženje keša". Ukratko - čist trošak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.