четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.05.2021. у 20:00
ФИЛАТЕЛИЈА

Васкрс

Издање у оптицају од 5. марта садржи две марке номиналних вредности 27 и 70 динара, један коверат првог дана (FDC) и жиг, а штампано је у тиражу од по 150.000 примерака
(Фото: Пошта Србије)

Васкрс је покретан празник, јер се сваке године прославља различитог датума. Може пасти између 04. априла и 08. маја по новом грегоријанском, односно 22. марта и 25. априла по старом јулијанском календару, али се везује искључиво за недељни дан. Одлука о његовом прaзновању донета је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године.

Васкрс је најзначајнији хришћански празник, „празник над празницима”. Слави се у спомен победе Господа Исуса Христа над смрћу васкрсењем које су објавили анђели и жене мироносице, пронашавши гроб празан три дана пошто је Исус разапет и умро на крсту на брду Голгота изнад Јерусалима. Назива се и Хришћанска Пасха, по старозаветном празнику Јевреја у спомен на ослобођење из египатског ропства. Код православних, Васкрсу претходи седмонедељни пост, строжи од осталих постова у току године. Последња седмица поста назива се и Велика тј. Страсна седмица, јер је обележавају дани страдања Христовог. За ову недељу везују се многи народни обичаји, међу којима и фарбање јаја која су симбол васкрсења. Прво офарбано црвено јаје чува се до наредне године и зове се „чуваркућа”.

У освит васкршњег дана верници се окупљају у цркви поздрављајући се са: „Христос воскресе – Ваистину воскресе!” и са свештенством учествују у празничној Литургији. Васкрс је празник радости и вере у живот вечни. Цела седмица по Васкрсу назива се Светла седмица, а понедељак и уторак означени су као Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак.

Тропар Васкрсења Христовог: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима, живот дарова”

Кондак: „Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си адову моћ и васкрсао си као Победиоц, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење”

Стручна сарадња: др Миљана Матић, историчар уметности, кустос Музеја Српске Православне Цркве.

Уметничка обрада издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Коментари0
64948
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља