петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.05.2021. у 22:00 Дејан Спаловић

Где је нестала радничка левица

Левица прелази у домен заштите мањинских права, екологије и ЛГБТ популације, а све мање се залаже за правичну расподелу богатства, као почетком 20. века, каже Дејан Вук Станковић
Поздрав учесницима првомајског марша у Болоњи (Фото EPA-EFE/Max Cavallari)

Постоји ли левица у Србији? Ако би се могло судити по страначким прокламацијама, онда би грађани могли задовољно да трљају руке, јер нема странке и покрета који у свом програму, или чак имену, у први план не истичу радничка права и социјалну правду. Али, када се после избора преброје гласови – левичарске странке и покрети забораве на своју изборну базу, а радничке муке остају само њихове.

Капитализам који је у кризи, очигледно није понудио озбиљно решење како да из тога изађе, осим бесомучним задуживањима држава, компанија и појединаца. Упражњено место које су заузимале некада партије марксистичке оријентације у свету, тешко успевају да попуне социјалдемократске и либералне странке. У Америци се за права радника у новије време први отворено заложио Берни Сандерс, али није добио подршку своје Демократске странке да би био њен кандидат на изборима за председника САД. На Старом континенту се појавило више озбиљних партија: од Сиризе у Грчкој, Подемоса у Шпанији, Левице у Немачкој, Левог фронта у Француској, па до Левог блока у Португалији или Леве алијансе у Финској.

И док се у Европи нешто и догађа, код нас левичарске идеје баштине појединци који су попут Бориса Тадића и Драгана Ђиласа били део власти када је у „прљавим” приватизацијама без посла остало пола милиона људи. Зато данас као лош виц делује када било ко од њих двојице или њихових најближих сарадника за себе тврди да су левичари, иако са позиције власти за исте те раднике нису урадили готово ништа, осим што су већи број њих оставили на улици. У сфери левичарских вредности, тврдо се залажући за антифашизам, феминизам и борбу за боље услове пољопривредника, налази се Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка. Међутим, осим питања где су „војвођански новци”, ова партија, иако је у неким градовима северне покрајине на власти, није још доказала своја левичарска стремљења.

Ни у власти није ништа боља ситуација, где Социјалистичку партију Србије верно бирачко тело подржава, још се сећајући како је некад било сигурно, у време друга Тита и Савеза комуниста, док је снага Покрета социјалиста минорна, готово као постер Че Геваре на зиду њихових страначких просторија.

Посматрајући овај феномен, социолог Зоран Стојиљковић, који се деценијама бави радничким и синдикалним правима, каже да је у последњих 20 година настала доминантна глобална раван која је ушла у националне политичке арене, па су и левица и десница почеле да прихватају ставове глобализације у неолибералном облику. За „Политику” каже да су нови светски ветрови из корена почупали све оно што су људи некада учили о левици и десници. „Данас су сложеније врсте подела и то значи да оно што је сачувало леви предзнак – социјалистичка или социјалдемократска партија, то би требало да означава садржај у радњи. Међутим, то није случај, већ сви они који се сматрају традиционалном левицом укључујући власт и опозицију, треба то да докажу када су на власти. Могу да се мењају партије на власти, али тешко се мења политика, поготово, ако на њих утиче глобални корпоративни капитал”, каже Стојиљковић.

Различити теоретичари социјализма у Србији доказују да наше левичарске партије и покрети своје програме темеље на совјетским колхозима и задругарским идејама Светозара Марковића, где се прескакао демократски пут којим су ишле партије на Западу. Зато делују гротескно они који се на друштвеним мрежама изјашњавају да су за Маркса и да се боре против неолиберализма, а њихови највећи критичари су, опет, социјалисти и социјалдемократи. Ове партије заборављају политичке визионаре, попут Димитрија Туцовића, Иве Лоле Рибара и Коче Поповића.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да се левица изгубила у погрешном схватању социјализма са једном етатистичком партијом која губи контакт са радништвом и конституише се као самосталан бирократски слој. За наш листи наводи да се тако изворна порука левице, да они треба да штите најсиромашније, изгубила у конфликту између бирократизоване партије и друштва. „Када је пао социјализам, левица је као идеја дискредитована, јер је била идеолошка легитимација социјалистичког поретка, схваћеног као систем који није испунио своја историјска очекивања. Током вишестраначког живота није се појавила аутентична партија која репрезентује раднике. СПС је био комбинација левичарске реторике, националистичке праксе и етатистичке партије, али осим парола, то није била аутентично левичарска, а још мање је одговарала савременим трендовима на овом делу политичког спектра”, каже Дејан Вук Станковић.

Зоран Стоиљковић наводи да су социјално-економски програми политичких партија посвећени радницима слични једни другима и као пример навео Двери. „У програму Двери врви од подршке радницима. Ако се изузме популизам на почетку програма који је посвећен породици, све остало би сваки прави левичар потписао. Али вредносно, то је десно. Оно што интересује народ који је у већем броју сиромашан, ниједна партија неће отворено одбити. Али се тиме, када дођу на власт, не баве. Моћни корпоративни капитал диктира политику”, оцењује Зоран Стојиљковић. Додаје да неке партије које су биле на власти имају реторику која је помало лева, али на најсиромашније не рачуна превише. Нигде радничка класа није у жижи, а синдикати ни за партије левице нису већинска клијентела”, истиче Стоиљковић.

Дејан Вук Станковић наводи да процесу урушавања левице „кумује” и идеологија трећег пута, која је европски, али и глобални тренд. Она се јавља са Тонијем Блером и Герхардом Шредером, који у неку руку одустају од социјализма и социјалне правде као главне категорије левице. „Они прихватају одређене тржишне инпуте у свој програм и од тада појам левице, као политичке организације која се бори за редистрибуцију богатства и кориговање социјалних разлика, пада у други план. Више се отвара простор за динамично тржиште рада, левица одлази у домен заштите типичних мањинских права и ставља у први план еколошке пројекте и бригу о ЛГБТ популацији, а мање је оно што је била почетком 20. века, а то је да дође до правичне расподеле богатства на тржишту”, наглашава Дејан Вук Станковић.

Од тада на западном политичком тржишту, али и у Србији, нема праве левице и ово празно политичко поље мора неком политичком и теоријском имагинацијом да се добро осмисли да би могло акционо да буде убедљиво. Станковић наводи да исходи глобализације као што је велики број незапослених и раст етнонационализма чак и у развијеним демократијама иду наруку у будућности некој новој левој алтернативи која би требало да се врати свету рада и в том захтеву да сви људи без обзира на друштвени статус и друштвено порекло имају шансе да реализују своје животне планове што најчешће није случај због неморалних разлика у богатству.

Ристић: Ја сам пролетер и немам имовину

На питање где је нестала левица која се бори за радничка права, позоришни редитељ и некадашњи функционер ЈУЛ-а Љубиша Ристић одговара да нема више те левице и да су се времена променила. За „Политику” каже да једини спас који држава има, јесте у идејама праве левице. Ристић с поносом наводи да је пролетер и да нема никакву имовину. „Радничка левица је замењена Ненадом Чанком. То су данашњи левичари. Добро се зна шта је левица, а тога данас нема. Садашња социјална и економска криза се не могу решити без праве левице и синдиката. Појавиће се нове организације и то ће се десити не само у Србији”, предвиђа Љубиша Ристић.

Пропаст идеје због слепе вере у неолиберализам

Падом Берлинског зида левица је прокажена и историјски демисионирана, чиме су доведене у питање и социјалистичке идеје. Занимљиво је и разматрање о томе колико је историјски СПС био левица, јер су стављали нагласак на национална питања. „Они јесу задржали структуру привреде која је одговарала социјалистичкој, али то је било више због система контроле и немогућности да привуку стране инвеститоре, него због тога што су били доследно левичари. Не верујем да их је то посебно занимало, јер су први отворили врата приватизацији деведесетих година”, каже Дејан Вук Станковић. Током власти ДОС-а левице није ни било због слепе вере у неолиберализам, као и да одлазак Милошевића подразумева долазак царства слободе, бољих односа са Западом и благостања до којег ће довести тржишна привреда. „Наравно, то се срушило, а нису се појавиле идеолошки корективне политичке партије које би учинке транзиције и разлику међу људима која је постајала све већа, осмислиле да привуку раднике и тај слој грађана”, каже Дејан Вук Станковић.

Кад се залажете за радничка права прогласе вас за комунисту

Залагати се за права радника постао је баук у Европи, али није имуна ни Србија. И док у ЕУ то има примесе антируске помаме, код нас се правим левичарима прилепи етикета да су комунисти и тако се вербално дезавуишу. А на речима сви се залажу да постоји бесплатна здравствена заштита, бесплатно образовање, социјална правда, заштита жена, мањина и животне средине, већи порези за богате и друштвена солидарност. Међутим, кад се каже да су то темељи социјалистичких идеја, онда крену напади. „Када се залажете за радничка права, онда се често дешава да те партије и људе прогласе за комунисте. То је учинак пропаганде неолиберализма која је код нас имала локалну антикомунистичку разраду кроз реафирмисање четништва и стигматизацију Савеза комуниста, Тита и његове владавине. Упркос томе, код људи је остао тај левичарски менталитет у политичком смислу”, наводи Стојиљковић.

Коментари41
df44f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikanor
Koča Popović vizionar??? Ha ha haha... Ceo život je proveo u svili i kadifi. Bio je predratni snob koji je trošio očeve pare na studijama u Francuskoj koje nikad nije završio. Išao u Španiju iz avanturističkih razloga da sa strane gleda španski građanski rat. Otac mu je u finansijskim malverzacijama izgubio vilu na Dedinju, a on je kao pobednik 1945. godine sa saborcima izvršio juriš na Dedinjske vile, ali nije se uselio u nekadašnju svoju, nego u mnogo veću. Koča "vizionar" ha ha ha ha....
Milan...
Nije dovoljno kapitalizam kritikovati. Treba razvijati delatnu alternativu.
Bogdan
Potpuno je jasno da u Srbiji preovladjuje u značajnom procentu ekstremna nacionalistička desnica. Ostale manje stranke samo služe kao paravan radi stvaranja privida demokratije. Daleko je Evropska unija od Srbije.
Zivadin Rogic
@ Velimir, Dajana - Да се разумемо: између господара и кмета нема договарања; потоњи морају имати неку полугу за стварне промене. А да ли је та полуга ограничена на основану претњу примене силе - то је већ питање за озбиљну (и свакако не салонску) расправу. Поврх тога, то је и ствар солидарности пословичних 99%, стављајући кључно имовинско питање изнад секундарних идентитета.
momir
"Gde je nestala radnička levica" glasi naslov ovog članka, pa amputirala je kapitalistička desnica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља