субота, 19.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зелени договор

Више није ствар колико далеко можемо да одемо у стварању профита већ да ли ће остати довољно ресурса да и тренутни начин живота који карактерише потрошачки стил одржимо
(Фото А. Васиљевић)

Пре индустријске револуције, раст БДП-а је био 0,5 одсто да би у 19. веку економија експлодирала , употреба ресурса али и привређивање по глави становника надмашили су све што је до тада виђено у људској цивилизацији.  Јавиле су се дебате у ком правцу даље функционисање економије треба да иде, а два најдоминантнија правца која ће обележити 20. век јесу принцип праведности и принцип ефикасности. Принцип праведности базирао се на праведној расподели ресурса док је принцип ефикасности био базиран на ефикасној економији која даје свима шансу и ствара конкуренцију ради унапређења производа и услуга.

Столеће које је иза нас показује да су идеје Адама Смита да рад појединца у сопственом интересу доводи до благостања свих надвладале идеје Маркса да се од свакога према способностима ресурси деле на свакога према потребама.  Друга половина столећа је то нарочито показала док се систем на истоку урушавао од неефикасности, на западу су цветале прогресивне либералне идеје Милтона Фридмена. Идеје левице свакако нису биле бесмислене и разлог су сигурно што данас у свету доминирају политичке идеје које се базирају на левом или десном центру а заправо садрже елементе и једне и друге стране.

Доминација капиталистичког друштвеног уређења је учинила велику ствар за човечанство, од седамдесетих година прошлог века 80 одсто људске популације на свету је изашло из сиромаштва, а само у протекле две деценије то је учинило 800 милиона Кинеза.

Током кретања ка бегу од сиромаштва и увећању просперитета промакла нам је важна ствар а она ће засигурно обележити идеологије 21. века, ресурси су ограничени. Више није ствар колико далеко можемо да одемо у стварању профита већ да ли ће остати довољно ресурса да и тренутни начин живота који карактерише потрошачки стил одржимо.

Приликом именовања нове европске комисије председница Урсула фон дер Лајен је као свој први потез најавила нови зелени договор. Понудила је нови зелени договор, односно инвестиције од чак 100 милијарди евра у обнову европске економије у правцу одрживог развоја док је бившем председнику Трампу једна од главних примедаба била управо занемаривање климатских промена и негативан став према Париском споразуму.

Закључци претходног Светског економског форума базирали су се на идеји професора Класуа Шваба оснивача форума да је неопходан велики ресет након корона кризе  у којем би се одступило од постојећег неолибералног капитализма а отпочело капитализмом са врлинама. Капитализам који не би задовољио само деоничаре већ и актере система а све крећући се ка декарбонизацији друштава, путем којим су кренуле најзначајније међународне организације попут ЕУ и УН.

Народна скупштина Србије је недавно усвојила финансијски аранжман који има за циљ бављење зеленом економијом, усвојен је и закон о климатским променама што нас сврстава у ред земаља које ће у овом сегменту пратити трендове савремене политике.

Директор агенције за заштиту животне средине

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
0b720
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Au bracika moj.Kad god vidim da se neko brine za blagostanje milijardera, odmah mu sve povjerujem na prvu.Ne postoje nikakve "progresivne" ideje, nego su problemi od Hamurabija uvijek isti,nebitno da l se vozimo konjskom zapregom ili avionom.Rani dvadeseti vijek je shvatio neophodnost masovnog, likvidnog sloja srednje klase koja ce izdrzavati one najsiromasnije,a istovremeno sluziti parazitima koji nasledjuju milijarde i stotine milijardi.Danas je taj sloj na izdisaju i odatle kuknjave iz Davosa
Милан...
Људи, прочитајте чланак у данашњој ПОЛИТИЦИ под насловом РЕНЕСАНСА МАРКСИЗМА У СРЦУ КАПИТАЛИЗМА. У САД "драстично су смањене шансе за људе млађе од 35 година, међу којима су и припадници средње класе, која је преоптерећена" (поднаслов текста). "Према анкети ЈуГов из новембра 2017. год., већина Американаца између 21 и 29 године више је наклоњена социјализму него капитализму и верује да амерички економски систем делује против њих". Велико хвала "Политици" и посебно новинарки Гордани С. Петровић.
Dr
Poenta članka je na OGRANIČENIM resursima naše planete. Istorijski prikaz i različite ideologije navedene su samo kao odnos prema profitu. U Nemačkoj, Zeleni će predvoditi narod, čija je svest sazrela. Pobediće ona ideja narod i država koja zelenu ekonomiju učini profitabilnom. Možda naše kašnjenje možemo da pretvorimo u prednost, npr. kao narod koji nema fiksni telefon pa nabavi najsavremeniji mobilni sistem komunikacije. Radović ovo dobro razume, on je iz generacije koja se školovala na Sorbon
Milan...
Dr. Poenta članka je odbrana kapitalizma, u kojem je dominacija pluralna (ekonomska, rodna ekološka).
Станиша
Директор Агенције за заштиту животне средине пише о Адаму Смиту, Марксу и Клаусу Шваби. Види се одмах да је рад Агенције поверен правом човеку.
Nema ljutnje
Gospodo komentatori, potpisnik kolumne nije lose mislio nego je lose napisao. A priznacete da je velika razlika izmedju misljenja i iznetog u zaru naprednog boljitka, ka nazadovanju civilizacijskih postulata. Nije on kriv sto su se kapitalisticki magnati zatrcali a cilj ni blizu. Kazu, ako ne lazu, da je Marks negde (ne znam gde) zapisao, da ce kapitalizam pojesti sam sebe. Pa ako je ista pogodio ovo su vremena njegovog prorokovanja. Nemoj da se ljutite na moju nepismenu malenkost. Cuh pa rekoh.
Milan...
«Misljenje je probno delanje» (Sigmund Frojd). Nije Marks nigde napisao da ce kapitlizam pojesti sam sebe. Marks je naucno-teorijski u 19. veku osmisljavao socijalnu revoluciju protiv kapitalizma. Posle pada Berlinskog zida semantickom kontrarevolucijonm uvedeni su borbeni pojmovi (globalizacija, privatizacija, totalitarizam..). Proterani su pojmovi humanizma, socijalne pravde, socijalne revolucije...jer navodno nema vise istorije ni istorijskih promena. Nastupilo je vreme pravdanja kapitalizma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља