субота, 19.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Граница Хрватске и Црне Горе на Превлаци поново актуелна

Граница на копну, по хрватском схватању, више не би требало да буде спорна (Фото С. Ступарушић)

Министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман отпутоваће крајем ове седмице у Црну Гору, али засад нема информација да ће граница двеју држава бити једна од тема, иако ју је црногорска страна поновно отворила у контексту преговора с ЕУ и става Уније да „више не жели увозити граничне проблеме”, пише загребачки Вечерњи лист, преноси Танјуг.

Лист подсећа да су 2002., након одласка снага УНМОП-а, посматрачке мисије на Превлаци, две државе потписале привремени протокол о граници који је и данас на снази.

Додају да је црногорски премијер Здравко Кривокапић незадовољан протоколом јер се у тексту каже да је копнена граница де факто решена, док се о морској треба разговарати и дефинитивно је утврдити.

Црна Гора, пише лист, сматра да су предмет спора и копнена и морска граница.

„То је неслагање и главни разлог због којег нису успели досадашњи покушаји дефинитивног разграничења”, рекао је Кривокапић, подсећа Вечерњи.

Граница на копну, по хрватском схватању, више не би требало да буде спорна иако је и она по протоколу утврђена као привремена црта разграничења.

Она, указује се, следи бившу републичку границу, а хрватски је став у свим територијалним споровима с државама бивше Југославије исти - републичке границе у тренутку осамостаљења постале су државне.

Међународно право подржава тај став, као и закључци Бадинтерове комисије која је у свом мишљењу број 3 потврдила да се то начело примењује у случају распада Југославије, наводи лист.

Црногорски премијер спомиње, кажу, могућност слања спора на Арбитражни суд, али то за Хрватску - након искуства са Словенијом - није опција.

„Имамо и комисију за границу која делује и увек смо спремни да обновимо те разговоре. Напротив, сматрамо да би питање разграничења требало бити разрешено у краћем раздобљу јер нема разлога ни потребе да две суседне земље не би могле да реше границу у складу с међународним правом”, саопштили су из хрватског МВЕП.

Коментари11
70c4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZAvram
Тражили су Монтенегрини! Сада нека гледају!
ralence
Само три Државе су постојале са својим међународно потврђеним границама пре стварања СХС државе 1918 .То су Краљевине Србија и Црна Гора Османска Империја под притиском Западних сила предала је Б&Х Аустроугарској 1878 коју је иста онда окупирала са ондашњим бившњим Турским границама. Остали који су ушли у нову државу биле су бивше територије разних делова разних покрајина које нису имали никакво међународно право независних држава. Славонија и Далмација би имали иста права по неким веровањима
Luis
Sve da je to i tako, danas je to potpuno irelevantno. Ovdje je riječ da se mora utvrditi granica među državama, RH i CG. Problem kopnene može biti u razgraničenju vrhova iznad Vitaljine koji imaju skromnu stratešku važnost. Problem morske je složeniji, jer treba uzeti u obzir i otok Mamula, kao i pravce plovidbe u Boku, pretpostavljam. Povlačenje okomice sredinom je najlogičnije, no do otvorenog mora su i područja zanimljiva zbog podmorja.
Dragan Stankovic
Ako je tako zasto se onda menjaju granice Srbije?
ANTE BAN
Aktuelna može biti jedino -morska granica! Event. sporazum o morskoj granici može se temeljiti jedino na sporazumu Tudjman-Ćosić(kasnije- M.Panić) 1993.godine,kojim je nakon presude Badintera reguliran promet na hr-cg granici! Nakon svega toga kopnena granica ne može biti sporna, a za morsku je, u slučaju potrebe, dogovorena arbitraža. Usput; obje zemlje su NATO-članice; stoga- bez brige i strepnje, susjedi!
Milan
@Sasa Trajkovic, Prevlaka nije otok već izduženi poluotok.
sinonim
@Sasa Trajkovic- Srbija ima more. Znate, na dan kad je završena pruga Bg- Bar u listu "Politika" osvanuo je naslov- "Beograd je konačno izašao na more". Uostalom i ovo sada nije inicijativa Podgorice nego Beograda jer Crnogorci ni nemaju svoju vladu.
Прикажи још одговора
Pio
Naravno. Republičke granice u trenutku osamostaljenja postale su državne. To je aksiom međunarodnog prava kad se radi o raspadu federalnih država. Jer kad bi historiju uvlačili u tu materiju onda se potavlja pitanje od koje godine treba krenuti kod definiranja granica. Napr., Srijem je u Austrugarskoj sve do njenog sloma 1918. bio administrativni dio Trojedne kraljevine Hrv. i Slavonije, Boka Kotorska je od Bečkog kongresa 1815. sve do 1918. bila dio pokrajine Dalmacije itd., itd.
Иван С. Белић
Аксиом међународног права не односи се на Хрвaтску јер она није била, 1918. сукцесор међународног права већ Србија и Аустрија јер ви нисте имали никаву државност у Аустрији. Дакле, како симболишу боје наше заставе: Црвено- Плаво- Бело, Српско је -зацело! Ако се пак позивате на неку неадекватну историју изађите на Википедију па ће те видети да је још у време Карла Великог, 9.век, граница према Србима била: Карловац, Карлобаг, Огулин, Вировитица.
milanče
Vidite Pio, kada već tako "dobro poznajete historiju" onda bi trebalo da znate da Hrvatska nikada kroz istoriju nije imala državu, a dobila je tek raspadom SFRJ Ondašnja Austrougarska je osvajala tuđe teritorije i narode, pa i vas Hrvate, Dalmatince, Slavonce i Bokelje. Srbija i Crna Gora su bile države, onako kako to definiše međunarodno pravo. Bile su i one povremeno pod tuđinom, ali su imale status države, a to se ne može porediti sa vašom pozicijom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља