субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЕЛНУР ГУЛИЈЕВ, отправник послова Азербејџана

Питање статуса Нагорно-Карабаха послато на сметлиште историје

Елнур Гулијев ​(Фото: Амбасада Азербејџана)

Само неколико дана пошто је интервју с амбасадором Азербејџана договорен уследила је одлука председника САД Џозефа Бајдена да злочин над Јерменима из 1915. окарактерише као геноцид. С обзиром на недавни рат и вековне лоше односе Азербејџана и Јерменије, прво питање се морало односити на то како Баку гледа на ту одлуку.

„Жалосно је што је изјава америчког председника на јерменски дан сећања искривила историјске чињенице о догађајима из 1915. Они који у политичке сврхе користе тзв. јерменски геноцид ћуте о масакру више од 500.000 људи од стране јерменских оружаних снага тог времена, као и масакрима које су у марту 1918. године извршили јерменски Дашнаци у Бакуу и другим регионима Азербејџана. И док се лажно представљају догађаји који су се одиграли пре 100 година, пропуст да се објективно сагледа геноцид који је Јерменија починила над Азербејџанцима у Хоџалију пре 30 година пример је пристрасности и двоструких стандарда. Догађаје из 1915. године треба да проучавају историчари, а не политичари. Јерменија жели да заташка догађаје и покуша да се прикаже као потлачена земља. Она није прихватила предлог Турске да заједничка комисија за историјска питања истражи догађаје из тог периода. Фалсификовање историје, покушаји ’прекрајања историје’ и злоупотреба исте ради вршења политичког притиска неприхватљиви су”, каже амбасадор Елнур Гулијев.

Мислите ли да ће то нарушити односе вашег главног савезника Турске са САД и чланицама НАТО-а и да ли ће утицати на подршку вашој држави?

Ову изјаву сматрамо неприхватљивом и историјском грешком јер озбиљно подрива тек започету сарадњу у региону. Турска је стратешки партнер НАТО-а и важнa је за алијансу, исто као што је НАТО важан за Турску. Зато не верујем да ће због тзв. јерменског питања патити савезнички односи Турске са САД и другим чланицама НАТО-а. Турска је близак пријатељ и савезник Азербејџана, игра веома важну и позитивну улогу у нашем региону у послератном периоду, тако да су руководство и јавност Азербејџана ову изјаву председника САД дочекали са забринутошћу. Ми смо увек уз братску Турску.

Председник Илхам Алијев је прво демантовао јерменског премијера Никола Пашињана поводом његових тврдњи да руске ракете нису биле ефикасне рекавши да ниједан руски „искандер” није пао на тло Азербејџана, а сада су се појавили остаци ове руске унапређене варијанте којом је гађан град Шуша. Шта је ваша процена, како је та ракета стигла у посед Јермена?

Бивши јерменски председник Серж Саргсјан, исти онај чије су руке умрљане крвљу азербејџанских цивила, који је починио геноцид у Хоџалију, критиковао је премијера Пашињана због тога што није користио ракете „искандер” за напад на наше гасоводе. То је ратни злочин. Заменик команданта ПВО Јерменије Мовсесјан признао је да су ракете „искандер” коришћене против нас. Касније смо добили и видео-снимке на којима се види њихова употреба. Председник Азербејџана је у једном од својих говора изјавио да је наредио истрагу, након чега су ракете „искандер” откривене. Зашто раније нису пронађене? Јер је непосредно након рата у граду Шуша нападао снег. Када се снег отопио, остаци су пронађени. Председник Азербејџана Илхам Алијев је такође истакао да је чудно оно што се догодило након открића остатака ракете „искандер”. Он је истакао да је начелник Генералштаба Јерменије рекао да не може да коментарише ово питање. Како би то требало да схватимо? Одговор би требало да буде или „да” или „не”. Наравно, одговор је „да”, иначе би једноставно рекли да нису користили „искандер”.

Чланице ЕУ су имале озбиљне примедбе на отварање Музеја ратног плена у Бакуу, који се простире на неколико хектара и садржи заплењено јерменско оружје и оклопна возила. Чему треба да служи тај музеј?

Хистерија поводом отварања Музеја војних трофеја у Бакуу подједнако је неоснована. Музеј трофеја симболизује тријумф међународног права и правде након вишедеценијске политике агресије и етничког чишћења. Овековечење победе у рату за слободу, суверенитет и територијални интегритет је пракса коју широко примењују многе државе, укључујући целу ЕУ. Као и сви други музеји тог типа у свету, овај музеј ће служити као сурови подсетник да расизам, дискриминација и нетолеранција немају шансе за успех. То је место за едукацију садашњих и будућих генерација о опасностима политике агресије и нетолеранције и представља место на ком се трага за истином.

Јерменија тврди да Азербејџан не испуњава споразум о враћању ратних заробљеника и да се културно и историјско благо уништава и по престанку ратних дејстава. Чак је и „Хјуман рајтс воч” (ХРВ) констатовао да се ваше власти не односе према заробљеница у складу с  међународним конвенцијама?

Република Азербејџан је у потпуности привржена испуњавању обавеза које су набројане у споразуму од 10. новембра 2020. и предузима све неопходне кораке за потпуно спровођење ових обавеза, вративши све држављане Јерменије који су заробљени током четрдесетчетвородневног Oтаџбинског рата. Желим још једном да поручим међународној јавности да је Јерменија током своје оскудне историје систематски уништавала све азербејџанске архитектонске, културне и историјске споменике који су део наслеђа нашег народа.

Азербејџан одбацује тврдње ХРВ и привржен је поштовању међународних норми, укључујући међународно хуманитарно право и људска права. Са свим јерменским ратним заробљеницима и цивилима који су били у притвору у Азербејџану поступано је у складу с одредбама Женевских конвенција. Нису били подвргнути мучењу, понижавању или окрутном поступању, пружена им је неопходна медицинска помоћ, а током притвора је свако од њих подвргнут лекарском прегледу.

Позивам ХРВ да се фокусира на случајеве окрутног поступања Јерменије према азербејџанским ратним заробљеницима и цивилним притвореницима, као и на хиљаде Азербејџанаца који су нестали без трага услед Првог карабашког рата.

Расправа о размени ратних заробљеника и недостатак расправе о одбијању Јерменије да преда мапу минских поља на нашим ослобођеним територијама, кршећи међународно хуманитарно право, указује на постојање двоструких стандарда. Азербејџан је више пута позивао међународну заједницу да изрази своју забринутост због људских жртава услед јерменских нагазних мина, она треба да захтева од Јерменије да пружи информације о локацији минских поља.

Јермени тврде да се припадници јединице који се сада у Азербејџану третирају као терористи нису могли повући с линије на којој су се налазили јер је споразум (изузевши области из којих су се морали повући) подразумевао останак на тренутним линијама.

Јерменија покушава да прикаже ова хапшења у другом контексту. У питању је терористичка диверзантска група коју је Јерменија послала у Азербејџан након потписивања трилатералне изјаве, наиме 26. новембра. Дакле, они су ухапшени у антитерористичкој операцији, стога се ни на који начин не могу сматрати ратним заробљеницима.

Какав је став Азербејџана, на који начин се може решити питање статуса Нагорно-Карабаха?

У вези с питањем статуса Нагорно-Карабаха желео бих да подсетим да је Република Азербејџан окончала вишедеценијску војну окупацију Јерменије над делом међународно признате суверене територије Азербејџана, стога је председник Азербејџана Илхам Алијев послао питање статуса на сметлиште историје. Рат се завршио победом Азербејџана. Карабах је Азербејџан.

Коментари14
78046
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko
Amerikanci deluju po principu, zavadi pa vladaj.
Mustafa Aga
Slazem se sa gospodinom ambasadorom da o pitanju genocida treba da raspravljaju istorichari a ne politichari koji bi da to pitanje koriste za svoje interese...
Dejan
Azerski istoricari imaju neoborive dokaze da na balkanu imaju bracu po krvi.
Дан
Да питамо господина, ако је окупирана територија, откуд онда онолико стариј јерменских цркава у Нагорни Карабаху, чак из 9 века ?! Турака тада није бикло ! Или личи на Анадолију са остацима грчке културе дубоко у Турској !! Нагорни-Карабах подсећа и на наше Косово !!
miki
Turci su napravili genocid nad Jermenima !!!Kakve veze imaju Azeri sa tim?Nagornji Karabah je "enklava"u Azerbejdžanu tu se Jer meni brane kao preostali Srbi na Kosovu od istrebljenja!!!
LaCosta
Cisto radi informacije, u genocidu nad Jermenima su se isticali Kurdi.
Марко Латиновић
Госн Анте је заборавио да је његова данашња држава уствари Велика Хрватска која је састављена од Хрватске, Славоније и Далмације. Заборавља такоше да је Војна (Српска) Крајина уживала озбиљну аутономију за вријеме Аустроугарске, и да је у многи чему била природнија и утемељенија од Велике Хрватске. (О НДХ-азији да и не говоримо). Боже! Поради нешто на хрватском поштењу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља