Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАЈАВЉЕНА ВЕЛИКА УЛАГАЊА У КУЛТУРУ ГРАДА

Чувене светске архитекте на конкурсу за Концертну дворану

Између ТЦ „Ушће” и Палате Србија крајем идуће или почетком 2023. године почеће изградња будућег центра за уметност највишег квалитета
Убудуће музика високог квалитета на Ушћу (Фото Н. Неговановић)

Изградња Концертне дворане Београдске филхармоније између тржног центра „Ушће” и Палате Србија могла би да почне већ крајем следеће године, а на међународни конкурс за идејно решење тог објекта, који је у току, јавили су се најутицајнији представници светске архитектуре. Главни градски урбаниста Марко Стојчић, каже у разговору за Танјуг, да је циљ тог конкурса да најзначајније светске архитекте дају своје виђење дворане да би се, како очекује, до краја ове године добило идејно решење објекта, а 2022. завршило пројектовање и почели радови.

Чињеницу да су се на конкурс јавили најпризнатији светски зналци, Стојчић оцењује као велику вест за све нас и наводи да жири, који ће изабрати најбоље решење, чини деветоро домаћих и светских стручњака. Очекује се да ће се на јесен знати како ће изгледати тај, како каже, можда и најзначајнији објекат културе на Балкану. Стојчић је истакао да су у фази припреме или пројектовања и други објекти у области културе у Београду чија би градња требало да почне следеће или 2023. године, а међу њима је свакако и концертна дворана.

Стојчић наводи да је у припреми и конкурс за објекат културе на Тргу републике где ће, подсећа, бити изграђене метро станица и јавна гаража. Истакао је да ће то, такође, бити један од најзначајнијих објеката културе у престоници и да је план да то буде мултифункционални културни центар.

– Још пишемо пројектни задатак, а конкурс ће бити расписан одмах након конкурса за израду станица за метро систем – појаснио је Стојчић и најавио да ће следеће године Историјски музеј Србије бити усељен у зграду некадашње железничке станице на Савском тргу, као и да ће бити уређен и простор иза зграде.

Марко Стојчић (Фото Танјуг)

Стојчић је поменуо и изградњу градске галерије на Косанчићевом венцу која ће почети следеће године. У фази припреме је, каже, Музеј аутомобила који ће се налазити испод Бранковог моста, на крају Парка „Ушће”.

– То је леп објекат који ће Београђанима приказати фундус старих аутомобила које имамо, а осим тога, ту ће се одржавати различите културне активности – рекао је Стојчић и најавио да ће један од објеката културе добити и чукаричко насеље Церак.

Нема сумње ипак да недостижно прво место на овој амбициозној листи припада здању које ће бити подигнуто у новобеоградском Блоку 13. Главни градски урбаниста није прецизирао како ће се тачно звати, али на званичној интернет страници најпрестижнијег српског оркестра пише да ће то бити Концертна двора Београдске филхармоније. Додуше, тамо се наводи да су „у игри” и други такозвани радни називи ‒ Нова зграда Београдске филхармоније, Национална концертна дворана, Концертна дворана „Београд” ‒ али је свакако реч о истоветном капиталном пројекту, а за очекивати је да ће новим објектом управљати Београдска филхармонија којој ће ту бити и седиште.

Подсетимо се, 2017. и 2018. године на том истом простору Београдска филхармонија одржала је, под ведрим небом, највеће концерте класичне музике у историји Београда и Србије. Следећи наступ је одложен због лоших временских услова, а 2020. спектакл није одржан због пошасти зване вирус корона.

За публику 1.600 места

Према подацима са сајта Београдске филхармоније нову Концертну дворану ће чинити неколико главних просторија ‒ концертна сала са 1.600 места за публику, пројектована тако да омогући квалитет светског нивоа за пробе и извођење симфонијске музике, рецитал сала са максималним капацитетом од 400 места, студио опремљен технологијом која омогућава иновације при извођењу и снимању музике, који ће моћи да се користи и као мањи концертни простор са 100 места у публици, подијум који ће имати двоструку намену, као простор за извођење симфонијске музике и за друге наступе на отвореном, уз капацитет од 20.000 места за публику у парку, и као простор за друге уметничке садржаје, као што су изложбе, али и за догађаје комерцијалног типа.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Prodali Sava centar ispod cene a sad prave novu koncertnu dvoranu zbog kojie će morati da se još jedna zelena površina pretvori u gomilu betona.
SLOBODAN MIKAVICA
Kakav ce biti pobijednik konkursa , naravno da to zavisi od zirija. Ako ziri bude bez vizije, dobicemo osrednje ostvarenje. Bojim se upravo toga.
Tу су нам, али их не видимо?!
Главна непешачка улица у Београду ( а таквих не би требало да има 5 -нигде па ни код нас ) неће бити уређена док зграда која се наслањала на задњу страну хотела "Москва"( која је сада само високи зид од цигала ) не буде враћена у свом изворном облику пре бомбардовања из 1941.г. или неком другом облику који ће такву фасаду покрити досегнувши потребну висину.Ни Трг "Славија"са голим фасадама ,када су зграде и без прозора у питању не би смела да остане у таквом стању.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.