четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ПЕТАР ПЕТКОВИЋ, директор Канцеларије за Косово и Метохију

Никада нећемо одустати од формирања ЗСО

Постоји синергија наше државе и цркве у погледу многих крупних питања, што је веома важно због снаге и убедљивости у борби за заштиту државних и националних интереса
Петар Петковић испред Високих Дечана (Фото: Иван Радуловић

Озбиљност са којом Србија брине о нашем народу на КиМ потврђује, између осталог, најновији ребаланс буџета, којим су издвојене додатне четири милијарде динара за наше људе у покрајини, одлуком владе, а на личну иницијативу председника Александра Вучића. Реч је о средствима за једнократну финансијску помоћ грађанима, али и капиталне пројекте, као што су изградња болнице у Грачаници, комплетна реконструкција Здравственог центра у Косовској Митровици, нови вртићи, велелепна зграда Приштинског универзитета, такође у Косовској Митровици – каже у разговору за „Политику” Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију.

– Обезбеђен је новац за превенцију поплава, повећан је буџет за пољопривреду, за развој малих и средњих предузећа, почетнике у бизнису, женско предузетништво... Али, помоћ нашим људима на КиМ не своди се само на инвестиције, социјална и друга давања. Реч је о читавом комплексу политичких и економских мера које останак и опстанак нашег народа на КиМ чини одрживим – истиче Петар Петковић.

Да ли је за сада избегнута хуманитарна катастрофа на северу КиМ због недостатка лекова и медицинске опреме?

Учинили смо све да наше здравствене институције на КиМ на адекватан начин одговоре на све изазове епидемије ковида 19. У том смислу квалитет здравствене заштите и услуга не заостаје за оним који је доступан житељима централне Србије. То није био мали финансијски и логистички изазов, али успели смо да прегрмимо најтеже ситуације, поготово у време наметнутих антицивилизацијских такса од 100 одсто и створимо систем који функционише. А о томе шта је све Приштина чинила да онемогући да се људи лече и заштите од опасне болести, како је желела да хапси наше лекаре и прави ломаче за вакцине, иако су са наше стране имали само добру вољу и спремност да сарађујемо у суочавању са заједничким изазовом, упозната је и наша и међународна јавност.

Премијер привремених приштинских институција Албин Курти каже да за њега дијалог са Београдом није међу приоритетима. Како то оцењујете?

Курти и његови сарадници отишли су и корак даље од тог еуфемизма, и данас поручују да желе ревизију и некакво ресетовање онога што је договорено, како најављује и Вјоса Османи. То је толико невероватно, да је оправдано запитати се имају ли нове политичке структуре у Приштини трунке одговорности. Овде се ради или о потпуном изостанку политичког осећаја или пак о утркивању у дрскости, а највероватније је реч о комбинацији оба та фактора. Наравно, то је недвосмислена порука, не да је дијалог ниско на листи њихових приоритета, већ да их дијалог уопште не занима.

Каква је, стога, будућност овог дијалога?

Уз сву жељу и спремност Београда да учествује у наставку дијалога, не можете а да се не запитате како да разговарате са неким ко баца под ноге све претходно постигнуте споразуме и ко се свом снагом залаже за стварање „велике Албаније”. Они који годинама подржавају Приштину требало би мало више да пораде са својим штићеницима који се не ругају само Београду, већ и Бриселу. Преговарање и споразумевање има смисла само ако учесници у процесу поштују договорено и ако постоји минимум неопходног поверења. Будите уверени да Београд овом процесу приступа у доброј вери, иако није нимало наиван и без искуства.

Да ли је Београд одустао од Заједнице српских општина?

Протекло је сад већ више од осам година од тренутка када је Приштина прихватила обавезу да омогући формирање ЗСО. Апсолутно је недопустиво да приштинска страна у преговорима толико дуго избегава своје обавезе и да због таквог понашања не сноси никакву одговорност. Ми наравно, никада нећемо одустати од формирања ЗСО, јер је Београд све своје обавезе испунио и доказао да је кредибилан учесник у дијалогу. Ако је међународној заједници стало да дијалог Београда и Приштине буде настављен на озбиљан и суштински начин, ова апсурдна ситуација мора да буде решена у корист дијалога и потписаних споразума, а за добробит свих народа који живе на Косову и Метохији.

Како оцењујете сарадњу са Српском листом?

Српска листа је важан део општедржавног и општенационалног напора Србије да се избори за своје интересе на Косову и Метохији. Канцеларија за КиМ, као институција државе Србије, и Српска листа као политички пројекат од националног значаја, јесу део исте борбе, и наши напори и деловање су комплементарни и део једног великог заједничког прегнућа.

Да ли очекујете да ће терористи из такозване ОВК одговарати како заслужују пред Специјалним судом у Хагу?

У прошлости је било толико ситуација у којима су несумњиви злочинци из редова некадашњег ОВК-а избегли суочавање са правдом, да не допуштамо себи да имамо било каква очекивања, док не видимо прве пресуде. Неопходно је да због будућих односа српског и албанског народа злочинци буду кажњени и у том смислу сви напори су добродошли, али толико је сведока убијено, нестало, застрашено, и то све пред очима међународних представника на КиМ, да се питам да ли је икоме уопште искрено стало да правда буде задовољена. А да не говорим тек о потпуном одсуству правде пред локалним судовима у Приштини, који ниједно убиство Срба нису решили.

Каква је сарадња државног руководства и Српске православне цркве?

Природно је да држава Србија и Српска православна црква сарађују када је реч о питањима од највишег националног значаја. Посебно ме радује што постоји неопходна синергија наше државе и цркве у погледу многих крупних питања, што је веома важно због снаге и убедљивости наступа наше државе у борби за заштиту својих државних и националних интереса. Велики је благослов да је на чело СПЦ дошао Његова светост патријарх српски господин Порфирије, човек духовности, мира и дијалога што је од великог значаја за наставак јачања поверења између државе и цркве. Канцеларија за КиМ годинама уназад има одличну сарадњу са Епархијом рашко-призренском и то је видљиво, не само кроз помоћ коју пружамо нашој цркви на КиМ и обнову преко 45 манастира и цркава страдалих рату, али и погрому 2004. године, већ и кроз чињеницу да смо успешно сарађивали у решавању многих стратешки важних питања за наш народ у покрајини. Посебно је важно да се заједнички боримо за очување наших цркава и манастира, нарочито у агресивној намери многих у Приштини да српску духовну и културну баштину присвоје грубим фалсификовањем историје. Недавно сам био у Високим Дечанима, тако да и лично могу да сведочим о степену угрожености овог, али и других средњовековних бисера светске културне баштине.

Колико је конкретно помогла канцеларија Србима у енклавама?

Никоме од наших сународника на КиМ није лако, али неће се верујем нико наљутити ако кажем да је Србима у енклавама у Метохији најтеже. То су малобројне и затворене заједнице, у којима су свакодневни изазови питања које се свуда у Европи данас подразумевају, као што су слобода кретања, правна сигурност, физичка безбедност. Канцеларија за КиМ је свесна посебне осетљивости положаја наших сународника у енклавама и са специјалном пажњом настојимо да осигурамо опстанак тих људи на својим огњиштима. То чинимо и кроз бројна социјална давања, помоћ пољопривредницима, улагање у здравство и просвету и на бројне друге начине. Највећи изазов је, рекао бих, увек присутан проблем безбедности, јер тај део нашег народа на КиМ је најизложенији и провокацијама и нападима на имовину, и на то континуирано скрећемо пажњу међународним представницима у нашој јужној покрајини. Са своје стране чинимо све што можемо да нашим људима у тешким условима у којима живе осигурамо макар економску самоодрживост, будући да је углавном реч о људима који живе од пољопривреде. Наставићемо, као и до сада, да им помажемо и набавком пољопривредних машина, репроматеријала, садница али и да им надокнађујемо губитке услед крађа стоке и летине.

Да ли очекујете да се око 200.000 интерно расељених Срба врати на своја огњишта на КиМ?

Важно је осигурати могућност и право свима онима који желе да се врате на Косово и Метохију да то и учине, али се нажалост то не дешава јер нема политичке воље у Приштини, али и неопходног притиска међународног фактора. У протекле две деценије Србија је учинила много да се нашим сународницима расељеним са КиМ олакша живот. И док смо се трудили да увек изађемо у сусрет повратницима, с друге стране, међународни програми су ишли углавном у правцу стварања услова за интеграцију расељених у срединама у којима су се нашли против своје воље. Приштина не само да није била конструктиван партнер у решавању овог проблема, већ је фактички спречавала повратак гледајући кроз прсте онима који су застрашивали потенцијалне повратнике и узурпирали њихову имовину. Последица је нажалост то да је остварени степен одрживог повратка на КиМ, према званичним подацима УН, најнижи у поређењу са свим савременим постконфликтним подручјима, и испод је два одсто. Ми ћемо, разуме се, настојати да помогнемо онима који желе да се врате, али није реч само о томе да се некоме да кров над главом и каже: изволи живи овде. Одрживи повратак подразумева постојање безбедног окружења, економске перспективе и многих других фактора.

 

Претње „великом Албанијом” нису безазлена политичка фраза

Како коментаришете претње да ће се Албанија и самопроглашено Косово ујединити уколико Србија не призна такозвану независност Косова?

Та претња је постала део политичког фолклора у Приштини, што је веома опасно јер иза ње се крију опасне и озбиљне намере, а многи се праве да је то тек некаква безазлена политичка фраза. Београд у дијалогу са Приштином учествује јер је интерес, не само српског народа, да регион у којем живимо буде стабилан и миран, и да након тешких и изазовних деценија сви заједно покажемо одговорност и према себи и према другима. Реч је о политичкој агенди мира и развоја, чији је главни творац и промотор председник Вучић, и ми ћемо на њој наставити да инсистирамо, а претње стварањем „велике Албаније” су сасвим супротан, регресиван процес који нас враћа у мрачна времена сукоба и страдања.

 

Борба за Космет је озбиљан тимски напор државе са председником на челу

На челу Канцеларије за КиМ налазите се неколико месеци. Како бисте оценили свој рад, и чиме сте задовољни, а шта бисте урадили другачије?

Наравно да није умесно да сам оцењујем сопствени рад. Поверено ми је да водим један добро разрађен систем који је успешно водио Марко Ђурић, садашњи амбасадор Србије у САД. Као и сваки вршилац јавне функције своме послу трудим се да дам и лични печат, међутим борба за Косово и Метохију и права нашег народа у јужној покрајини није индивидуална епопеја, већ озбиљан тимски напор у којем не учествују само Канцеларија за КиМ и њен директор, већ читава држава са председником Вучићем на челу, па и читав српски народ. Наравно, нове политичке и епидемиолошке околности доносе и нове изазове, али Србија се труди да проблеме на КиМ решава на системски начин, и то је једини пут који нам може гарантовати успех у борби.

 

Коментари4
066fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zlatko
Pa ,sta smo dobili sa tim ZS Opstinama ? Gde su oni i pod cijem ustavu moraju da se vladaju ! i da ih dozvolje posle par decenija izgubice se u Kosovskom Oportunizmu , a jedan deo preselice se u Srbiji !
Божидар Анђелковић
"Одлучили смо да на Косову поставимо војни камп који ће допринети стабилности. Хрватска је недавно донела одлуку о повећању свог војног контингента у оквиру мировне НАТО операције на Косову - Кфор, а операција Кфора има посебан значај за Хрватску, јер се налази у нашем непосредном суседству што може да има посебне импликације на стабилност целе регије", рекао је данас у Приштини министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман.
svetozar krulj
Petar Petković- Niti Vas potcenjujem niti Vas optužujem ali Vam kažem da je ZSO velika ZAMKA za Srbiju koju očigledno ne mogu videti Srpski potpisnici?! Tek potpisana i ,, usvojena,, od PRIŠTINE ons će izazvati i izazivati neprocenjive i nepopravljive posledice?!
Aris
Tako je, Srbija nikada neće odustati da na osnovu Kumanovskog sporazuma zatraži povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet u broju 1000 na zadatke iz Rezolucije UN (povratak na državnu granicu,čuvanje srpske baštine ui manastirta i dr.). Kumanovski sporazum je najjači pravni osnov kojim su se obavezale države KFOR-a da izvrše povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet i treba predati zahtev za ovo dospeće je još od 1999.g. do danas.Sve drugo je OBMANA!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.