субота, 19.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд се недовољно одужио краљу Драгутину Немањићу

Краљ Драгутин, детаљ са ктиторске фреске из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, око 1290. године

Подизањем импозантног споменика деспоту Стефану Лазаревићу, другог по реду у Београду, град је још једанпут захвалио за историјске заслуге овог знаменитог српског владара и књижевника. Пре деспота, Београд је као једну од своје две престонице имао краљ Србије Драгутин Немањић, касније назван сремски краљ. Оба поменута владара столовала су у Београду с дозволом мађарских краљева, који су током више векова владали Посавином и делом садашње Шумадије.

Међутим, ни у предратној, ни у послератној Србији историјске заслуге Драгутина Немањића нису добиле заслужено обележје на улицама Београда. Име краља Драгутина сада носи споредна уличица дужине стотинак метара на Палилули, што није у сразмери с многобројним краљевим заслугама за српски народ. Браћа, краљеви Милутин и Драгутин били су рекордери по броју манастира којима су били ктитори и оснивачи. Промене државних граница Србије током историје довеле су до тога да се знатан број Милутинових задужбина данас налази ван ње. Насупрот томе, све задужбине краља Драгутина налазе се унутар граница Србије и Републике Српске.

Важније задужбине краља Драгутина на територији данашње Србије су Црква Светог Ахилија, по којој је Ариље добило име, манастир Рача код Бајине Баште – седиште историјски значајне књижевне и преписивачке школе, манастир Тресије на Космају, који је Шумадији дао српско обележје, Троноша, која је дала српски печат доњем Подрињу и где се описменио Вук Караџић. Посебан значај краљ Драгутин има као родоначелник подизања српских манастира на Фрушкој гори, као оснивач најстаријих фрушкогорских манастира Бешеново, као и Велика и Мала Ремета. Каснији српски владари увећавали су број фрушкогорских манастира који су доприносили очувању националне свести и културе војвођанских Срба под влашћу Аустрије и Аустроугарске. У овим манастирима чуване су мошти многих српских светитеља, а ту су боравили и радили великани српске културе, међу којима су и Доситеј Обрадовић и Иларион Руварац. Предања и легенде, иако историјски непотврђени, повезују краља Драгутина и с оснивањем других значајних манастира, међу којима су Раковица и Фенек.

Управу над крајевима у долини Саве и данашњег Стига краљ Драгутин је добио након абдикације са српског престола, као зет мађарског краља. Од тада је носио титулу сремски краљ, јер су се тада Сремом називале области с обе стране Саве. Иако су мађарски краљеви били католици, краљ Драгутин се у потпуности посветио ширењу православља и досељавању Срба на своју територију. Као владар посавских крајева у Босни – Соли и Усоре, дао је трајно српско обележје читавој северној Босни подизањем бројних манастира, од којих је већина и данас активна. Ови манастири су доприносили задржавању Срба у овим крајевима. Приликом недавне поделе Босне и Херцеговине на два ентитета Републици Српској припали су северни делови Босне, унутар којих се налази већина задужбина краља Драгутина. На интернет страници Православни манастири у Републици Српској наводе се следеће задужбине краља Драгутина: Глоговац (Бабин До), Детлак (Доњи Детлак), Карно (Сребреница), Липље (Горње Липље), Ловница (Бирач), Осовица (Нова Вес), Озрен (Калуђерица код Петрова), Ступље (Горњи Вијачани), Ђурђевац (Крива Ријека), Карановац (Кијевци – Градишка)...

Једна од престоница сремског краља био је и Дебрц, на десној обали Саве. Међутим, остаци ове Драгутинове престонице никада нису археолошки истражени, па су били плен дивљих трагача за историјским сувенирима. При крају живота, краљ Драгутин постаје монах Теоктист. Сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови, задужбини свог прадеде Стефана Немање. У православном календару 12. новембар посвећен је двојици браће: Светом краљу Милутину и преподобном Теоктисту.

Како се одужити Драгутину Немањићу, сремском краљу и преподобном Теоктисту? Сматрам да је Нови Београд, као део наше престонице на територији Срема, право место да се један од булевара назове његовим именом.

Драган Станковић,
Београд

Коментари11
c344f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragomir Olujić Oluja
('ajde da se pravim mladim i naivnim) O kojem vremenu je reč? U tekstu nema nijedne godine (sem one u fotki), nijednog datuma (sem 12. novembra, ali bez godine)...
ZAvram
@Саша Микић! По Вама - ја не умем да читам! Господине Микићу, пишете ћирилицом, те Вас с тога поштујем. Дакле, на таблама једне од најдужих улица царског града, у којем живим, Шаренграда (Алаџахисара, на Турском), на више места, белим словима, на плавој позадини, пише "Душанова улица". Не мешам колоквијални са официјелним (или књижевни са говорним), већ је то жива истина. Додуше, никада мој град није имао улицу, са именом "сина свих народа и народности", и тиме се поносимо. Хвала уреднику на об
Драган Марковић
Чисто тачности ради, у масовном именовању/преименовању стотина улица последњих година у Београду, које је иначе очајно спроведено, краљ Драгутин је добио бар још две улице у граду и предграђима. У граду, поред палилуске Улице краља Драгутина, која излази на Булевар деспота Стефана и паралелена је са Цвијићевом, сада постоји и Улица Стефана Драгутина Немањића у општини Звездара, у Малом мокром лугу.
Милош
Наша историја (наша црква) нам говори да је Драгутин подигао Манастир Мала Ремета и Бешаново у Срему. Код Чортановаца на Фрушкој Гори имамо Краљев Брег, који се по предању тако назива јер је ту Краљ Драгутин имао своју вилу. Ово нам све говори да је Драгутин у неком тренутку владао и данашњим Сремом. *Наша историја заборавља да Словени стижу на Балкан неколико векова пре Хуна тј. Мађара који не могу да лако да бране те српске територије и наравно онда праве савез и дају своју принцезу.
Дан
Средњевековна Србија Немањића је неуспешно ратовала са Мађарима. Због тога се, нарочито у доба краља Милутина, окренула ка Византији и Бугарској. Ратовали смо са православним државама све до то нису прекинули Турци! Београд, Срем и Мачва су остали у Мађарској после повлачења Драгутина.
Дан
Престо од Милутина су требала да наследе Драгутинова деца, тако су се договорили пред мајком Јеленом Анжујском и племством-, По смрти мајке Милутин се није придржавао договора а својим женидбама је направио праву пометњу око наследника. Ту је вероватно наљутио и Мађаре.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља