Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Масовне парнице штите „малог човека”

(Фото А. Васиљевић)

Кад се прочита текст „Феномен масовних парница” не може да се не стекне утисак да је за стање у судству Републике Србије због великог броја тужби с истим правним основом, као и за трошкове из буџета Републике Србије исплаћене по тужбама с истим правним основом, крив адвокатски еснаф. Ово напросто није тачно, јер тужба и учешће адвоката долазе на крају процеса који обично почиње нестручним радом надлежног органа и ускраћивањем или умањењем одређеног права. Пренебрегнута је кључна ствар свих поступака где је једна страна државни орган. А то је несавестан и нестручан рад органа државне управе, који су својим пропустима у раду и погрешном применом закона нанели штету обичном малом човеку.

Колики је износ нанете штете овде није од значаја. Штета је штета. Штета мора да се надокнади, и то је у оваквој Србији могуће само у судском поступку, јер држава, иако свесна својих пропуста, не нуди решење спорних ситуација и извесног губљења парница, вођена је логиком „великих бројева”, свесна да је неће сви оштећени тужити. Да се грешка призна и сви оштећени обештете мимо суда парница не би ни било, ко ни трошкова истих. Тај исти мали човек, кога је држава оштетила ускративши му или смањивши неко право, мора своје обавезе према тој истој држави и њеним органима, као и предузећима, да извршава у року, јер у супротном следе санкције. Када мали човек од своје мале плате плаћа држави – у реду је, а када држава њега ускрати за одређено право и кад он то своје право покуша на суду да докаже и за њега се избори, поставља се теза да су криви адвокати и да су они узрок великог броја тужби. Стоји чињеница да је држава савесно и одговорно поступала не би било места тужби, тако да на делу имамо класичну замену теза.

У тексту објављеном 29. априла говори се и о „банкаркама”. Мора се истаћи чињеница која се из чланка не види, већ су у исти кош стављени и поступци против органа државне управе и јавних предузећа у власништву државе, с једне стране, и поступци против привредних друштава, и то друштва капитала – банака, с друге стране. Након великог броја потврђујућих пресуда против банака јасно је да су банке годинама од малог човека наплаћивале, и то неосновано и незаконито, разне трошкове – обраде кредита, одржавања кредита, праћења кредита... Да ствар буде гора, банке и дан-данас послују незаконито и трошкове наплаћују, а нема гласа ни НБС ни других надлежних органа да се банке санкционишу или престану с таквом праксом. Поставља се питање да ли би банка опростила малом човеку који остане без могућности за исплату доспеле рате кредита. Мислим да одговор сви знамо.

Такође се мора истаћи чињеница да су у споровима против државе потраживања оштећених у просеку минимум 50.000 динара, док се у чланку тенденциозно наводи да се највећи број парница води због 3.000 динара, али без навођења да су управо то износи које су банке незаконито наплаћивале. Стиче се утисак да богати и јаки (у овом случају банке) могу да раде шта хоће, да годинама послују незаконито, а кад мали човек успе да оствари своја права и врати незаконито наплаћено, без обзира на износ – криви су адвокати.

Миливој Јанковић,
адвокат, мастер пословног права и специјалиста за корпоративно управљање

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Уа политичари
Ово је текст који одговара истини а не онај предходни на ову тему. Нестручност, политичка подобност, охолост, недодирљивост су особине директора који су доносили штеточинске одлуке у односу на раднике и Предузећа и они би требали сада да плате сву штету. Лично знам пар њих који су проузроковали милионске штете железници. Уопште немам лепо мишљење о њима. Али нису они криви. Крив је политички олош који их је тамо довео.
Zare
Opisane muke malog čoveka samo su vrh ledenog brega. Državni organi, javna preduzeća, banke postavljaju se iznad zakona i to im prolazi. Isto važi i za sudije u slučaju gubitka spora u Strazburu. Svi oni žaliće se na vlast, ali je ta birokratija nesmenjiva, nedodirljiva i iznad vlasti koja se menja na izborima.
Боки
У просвети је било масовних тужби због неисплаћеног превоза (за шта су надлежне локалне самоуправе), погрешног обрачуна плате за време годишњег одмора и неисплаћеног топлог оброка за помоћно особље. Много тужби је било за неплаћени рад онима који раде са децом по ИОП-у. Тужби има и за неисплаћени преконормни рад. Суме које штете држави су огромне. Најчешће се ради о селективној и нестручној примени закона и колективног уговора, увек на штету запослених. Али, све то иде из буџета.
Киза
Иначе не волим адвокате због њихових "одокативних" тарифа, али у овом случају се слажем са сваком написаном речи. Било би добро да адвокати уложе мало труда и изврше притисак на власт да се у судску праксу врати "колективна тужба" и институт "обавезујуће пресуде за државни орган" у СВИМ судским поступцима где се води спор због кршења закона и припадајућих права (чак и за оне оштећене који нису тужили државу)! Све ово је постојало у законима СФРЈ који, наравно, нису ваљали (а данас су одлични)!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.