Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

На путу до решења важно је веровати и не одустајати

Зашто нико не каже родитељу: „Буди срећан и уживај уз своје дете ма колико буде тешко и дуготрајно лечење.” Чему отпусне листе с латинским изразима, озбиљна лица лекара, а емпатије тек понекад у траговима
Надица Блажић са ћерком (Фото лична архива)

Председник сам Удружења самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка”. Када сагледам свој живот до сада, а имам 55 година, схватам да сам целим својим бићем, умом и срцем – веровала!

Вера је јачала, расла и давала ми снагу насупрот многобројним препрекама које живот доноси. Важно је „пребацити” поглед преко проблема и тражити решење, ма колико оно било неизвесно. Никад не треба одустати – већ веровати…

Верујем и знам да ће се и моја идеја на којој радим последњих пет година реализовати. То је „Кућа наде”. Верујем да ће добри људи препознати колико је важно помоћи 25 породица да сигурно имају два пута годишње бесплатан боравак и пет терапија за дете у нашој „Кући наде” у Бањи Ковиљачи. Наши „бисери” су из целе Србије.

Верујем да ће многи одлучити да нам помогну онолико колико могу и да ће бити поносни када се кућа буде градила јер је у њој уграђена и њихова помоћ. Верујем да Србија има добротворе и да нисмо сами, да наша борба за нашу децу, од којих је често и медицина окренула главу, мора наћи пут решења.

Верујем данас као и што сам веровала пре 25 година, када сам родила моје треће дете после 17 дана порођаја у зрењанинској болници, да нас две имамо наду и да ћемо преживети. Нисам веровала лекарима и окрутним отпусним листама (имамо их више од 200) да моја ћерка Марина не може. Срце ми је говорило да може и да се само треба јаче борити, веровати, надати се и да није ништа страшно бити различит. Како је Марина расла, тако сам је и учила да достојанствено носи своју различитост и да верује себи, а не туђим радозналим погледима.

Мислим да сам одабрала прави пут – пут физикалне рехабилитације, а не пут операција и бола које оне доносе. Верујем да је емоција јако важна и да наша свакодневна срећа и смех који нас често обузима, нама даје посебну димензију. Наша срећа нас чини јачим.

Зашто нико не каже родитељу: „Буди срећан и уживај уз своје дете ма колико буде тешко и дуготрајно лечење.” Чему отпусне листе с латинским изразима, озбиљна лица лекара, а емпатије тек по некад у траговима? Да ли да будемо још више убеђени како немамо право на срећу и да за нас нема наде?

Верујем да свако дете има потенцијал. Само га треба пронаћи и развијати га. Постоји безусловна љубав мајке према детету и ја сам неко ко верује у добро, у то да свако има право на живот.

„Плава шкољка” је удружење које сам основала и које је као моје четврто дете. Удружење је напунило 11 година, задаци су све већи, а самим тим и резултати. Моја Марина је 2012. постала вицешампионка света у хип-хопу за младе са инвалидитетом и у наредне четири године одлазила је на светска такмичења и показала лепоту различитости – своју и својих другарица које су биле део њене плесне групе. Научила је једну слепу и две глуве другарице да играју с њом и освојиле су друго, треће и четврто место на свету. Научила сам их да верују и да могу!

„Плава шкољка” је 2019. године издала књигу „Азбука радости” по стиховима Миодрага Матицког, а крајем 2020. и књигу „Љубав је Плава шкољка у којој станује небо”, по стиховима Душице Ивановић и песника приложника. За обе књиге бисери „Плаве шкољке” су цртали фракталне цртеже за илустрацију.

Са сарадницима сам 2017. и 2019. године реализовала „Вукове дане” у Београду. Верујем да је сваком детету потребна игра и зато сам осмислила спортска такмичења за децу и младе с инвалидитетом из целе Србије под слоганом „Хоћу да се играм”. То сам шест година организовала.

Наша деца воле путовања и упознавање Србије и зато сам више пута реализовала бесплатна летовања уз помоћ домаћина који су нам помогли, и то у Текији, Бањи Ковиљачи, Ћуприји и Сирогојну. Свако дете заслужује детињство далеко од болничке собе и белих мантила…

Потребна нам је помоћ да направимо „Кућу наде”, у којој ће се деца дружити, учити животне вештине, родитељи ће добити подршку, а тим „Плаве шкољке” ће наставити са стручним радом. Ту ћемо кроз многобројне културне садржаје учинити да се живот воли и сагледава кроз лепезу могућности и зато смо свима напред захвални на свакој уплаћеној донацији. Верујем да заједно можемо да учинимо више за 25 бисера.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Renata Steindorff
Poštovana gospođo Blažić, Vi se na najbolji način brinete za svoje dijete i za drugu djecu s poteškoćama u razvoju. Udružiti se, osjetiti jakost među ljudima sa sličnim problemima, pronaći plemenite zajedničke ciljeve i upoznati javnost s time, pravi je put. Želim Vama i djeci svaku moguću radost i sreću!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.