недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корона многима открила предност живота на селу

Анализе о томе ко је куда током пандемије путовао показале да се из Европе у Србију у први мах вратило око 317.000 људи, као и да су многи руралном средином заменили асфалт радећи „на даљину”
Многи су се „сетили” да имају викендицу (Фото А.Васиљевић)

Током првих недеља и месеци пандемије вируса корона стотине хиљада људи који су живели и радили у Великој Британији, Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Италији и осталим земљама Западне Европе вратило се у Србију. Само у марту 2020. године чак 317.000 људи стигло је у матицу – неки зато што су остали без посла, други су желели да буду близу породице у време кризе, а многи су се осећали сигурније код куће, посебно они који нису имали приступ бесплатној здравственој заштити у иностранству.

Како се наводи у извештају Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), чак 38,5 одсто „повратника” изјавило је да се вратило из породичних разлога, 17 одсто њих признало је да се осећа сигурније у својој земљи, док је сваки десети повратник рекао да су чланови њихове породице инсистирали да се врати. Готово половина особа вратила се у Србију из европских земаља, око шест одсто њих дошло је из региона, док се мањи број радника вратио из земаља Азије и Аустралије.

Такозвана повратна миграција забележена је у готово свим земљама и регијама из којих мигранти традиционално одлазе, па ни југоисточна Европа није изузетак. Процене говоре да се од почетка пандемије око пола милиона особа „на привременом раду у иностранству” вратило у Бугарску – иако не постоје егзактни подаци колико њих је остало, истраживања су открила да десет одсто повратника не жели да се врати у иностранство након завршетка кризе, а четвртина њих још није донела коначну одлуку о својој будућности.

Осим што се суочила с великим повратком својих држављана, југоисточна Европа је сведок још једног феномена, а то је нагли пораст рада на даљину, који је великом броју људи дао могућност избора средине у којој могу да живе. Наиме, многе особе су у новонасталој ситуацији одлучиле да се привремено или трајно преселе у полусеоска окружења, релативно близу великих градова или да оду у атрактивне руралне, па чак и планинске регије.

Овај податак могао би да има и дугорочни демографски ефекат. Наиме, пошто се села у Србији, због индустријализације градова и масовне емиграције становништва у урбане пределе, убрзано празне већ пола века, повратак младих на село који су у пандемији схватили значај живота у природи, чистог ваздуха и свих осталих предности руралних предела, могао би да промени „крвну слику” сеоских средина. Нарочито ако се има на уму податак да се још од 2013. године бележи интерна миграција од 250.000 људи на релацији село–град и чињеница да је у руралним областима живело свега милион – од седам милиона људи, колико укупно живи у Србији.

– Већ деценијама је постојао само један правац за мигранте из југоисточне Европе – ка градовима и просперитетним земљама Западне Европе. Али, откад се десио ковид 19, многи мигранти су се вратили у домовину и ми чак видимо обећавајуће знаке руралног оживљавања. Земље југоисточне Европе сада имају прилику да креирају подстицаје за оне који су се вратили, с њиховим вредним искуствима и знањима, да остану и убрзају новонастали помак ка животу на селу, чинећи руралне области привлачним – изјавила је Алана Армитаж, директорка УНФПА за југоисточну Европу и централну Азију, на представљању овог извештаја.

Према пројекцијама које су рађене пре пандемије, у Србији ће до 2050. године живети четвртина људи мање него данас. У овом тренутку чак 46 одсто становништва живи у Београду, Новом Саду, Нишу и Суботици, многа места на селу имају 500 или мање становника. Бројеви за остатак региона варирају, али сви воде у истом смеру – становништво се смањује. У Србији су деценије индустријализације након Другог светског рата привлачиле људе из села у град. Од шездесетих година Срби су, као и остали Југословени, почели да одлазе у иностранство на рад, што је створило традицију емиграције и нове социјалне мреже које су биле доступне накнадним генерације, које су у иностранство почеле да одлазе када је настао рат и економски колапс.

За оне који нису отишли у иностранство, велики градови обећавали су боље могућности запошљавања и виши ниво развоја. Бар је то био случај до појаве пандемије короне, која је драстично побољшала имиџ руралних крајева. Како се наводи у извештају УНФПА, ковид 19 је истакао многе слабости живота у граду – почевши од цене некретнина, па све до загађеног ваздуха, било да је у питању Београд, Софија или Лондон. Због тога би најважнији елементи оживљавања села требало да буду постављени од стране влада и међународних институција и организација, закључује се у извештају Популационог фонда УН.

Коментари2
fedc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanojlo
Vratili se na selo zato što su morali. Izgleda još uvek važi u Srbiji, hvali selo- živi u gradu. Oni sa sela neka vas hrane a vi “gospoda” ih i dalje omalovažavajte i iskorištavajte.
AL
Putevi , infrastruktura i brz internet su glavni podsticaj rada na daljinu .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља