петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У мењачницу по америчке доларе само са личном картом

Разлог је заштита купаца од фалсификата. – Најчешће и најуспешније су кривотворени апоени од 50 и 100, серије од 1981. до 2003. године
Фото Пиксабеј

Онај ко је намерио да у мењачници купи америчке доларе, а са собом није понео личну карту или пасош, вратиће се необављеног посла. При том он може да купи неку другу валуту, на пример евре, а да му иза шалтерског стакла мењач не тражи личне исправе. У чему је то разлика између долара и других валута и зашто само они подлежу ригорознијој контроли?

У мењачницама, као и у Народној банци наводе да су такви прописи, а разлог је заштита клијената од куповине фалсификованих новчаница.

„Када ми мењачи откупљујемо доларе можемо и не морамо да тражимо личне исправе продавца. Међутим, када продајемо по закону морамо да их тражимо, а ако то не урадимо казне су ригорозне. На потврди коју издајемо за продате новчанице од 50 и 100 долара пише и серијски број апоена и лични подаци купца тако да је то у његовом интересу да има документ да је купио исправну новчаницу”, кажу нам у једној мењачници.

У НБС појашњавају да је одлуком о условима и начину обављања мењачких послова прописано да је мењач дужан да код сваке продаје 50 и 100 америчких долара физичком лицу, у потврду о продаји упише: име и презиме резидента – физичког лица и његов јединствени матични број грађана (ЈМБГ) из важеће личне карте или пасоша, односно име и презиме нерезидента – физичког лица и број његове важеће путне исправе, као и серијске бројеве новчаница.

Мењач о томе треба да истакне и обавештење, на српском и енглеском језику, тако да оно буде видљиво за странке. То значи да када неко купује новчанице америчких долара у наведеним апоенима, мењач је у обавези да од те особе, уколико је резидент, затражи на увид његову личну карту, односно уколико је нерезидент, захтева на увид његов пасош. НБС је наведеном одлуком прописала обавезу да мењач уноси податке у потврду о продаји искључиво ради заштите физичког лица од фалсификата, ваноптицајних новчаница и слично, а имајући у виду да се фалсификати наведених апоена америчких долара чешће појављују него други апоени долара, односно других валута – евро, швајцарски франак...

Све серије новчаница америчких долара (преко 15), издате од 1928. године, данас су у оптицају. До 2004. изглед и заштита долара се није знатније мењао, новчанице су штампане у само две боје – црна и зелена. До 1990. долар је имао само неколико елемената заштите (заштићен папир, боја, штампа). Од 1990. уводе се постепено серије са додатим елементима заштите (сигурносна нит, микро-текст, водени жиг, оптички променљива боја и др.). Од 2004, први пут се амерички долар ради техником вишебојне штампе са савременим заштитним елементима (УВ, ИР, 3Д трака и др.).

Данас постоји више од 23.000 различитих типова фалсификата доларских новчаница, са различитим карактеристикама које региструје америчка тајна служба, а најчешће и најуспешније су фалсификовани апоени 50 и 100, серије од 1981. до 2003. године, евидентирани као опасни фалсификати (супердолар). Што се тиче осталих валута, прописано је да је мењач дужан да, код сваке продаје ефективе, ако особа то захтева, у потврди о продаји упише наведене податке: име и презиме резидента – физичког лица и његов ЈМБГ из важеће личне карте или пасоша, односно име и презиме нерезидента – физичког лица и број његове важеће путне исправе, као и серијске бројеве новчаница.

Током 2020. године, експертизом новчаница под сумњом да су фалсификоване, утврђено је 815 комада лажних новчаница евра, углавном апоена 50 и 100, и 46 комада фалсификованих новчаница америчког долара, и то, 45 комада апоена 100 и један комад апоена 50.

У фебруару 2020. године, полиција је запленила више од 20.000 комада лажних новчаница долара апоена 100, и то пре него што су фалсификатори успели да их ставе у оптицај, због чега ови фалсификати нису ушли у званичну статистику откривених у 2020. години.

Коментари17
a3993
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Данас је на ТВ Блумберг био интервју из кога произилази, да многи у Америци не знају шта да ставе на сто и како да плате кирије и остале дажбине. Из тога резултира сумња да се можда евидентирају они који продају доларе због доделе српске социјалне помоћи. Док они који би их купили бивају опоменути на евентуалне могуће губитке уколико се курс долара паркира између новозеландског, аустралијског и канадског долара, што је већ било вођено у ери Буша јуниора. Тајвански долар је забилежио пораст.
Киза
Никакве везе ово нема са неком заштитом нас грађана од фалсификатора! Ово је начин на који Америка штити себе и своју валуту и прати токове фалсификованог новца. Примењује се у целом свету и одраз је америчке силе и ароганције у наметању својих норми и прописа остатку света!! Само кажем...
nikola andric
Heine je nekad tvrdio da ce se preseliti u Holandiju posto se tamo sve dogadja 50 godina kasnije. U danasnjoj Holandiji su ukinute skoro sve ''mesne filijale'' posto je platni promet potpuno digitalan. Jeli Srbija kasni 50 godina?
Marko
Ako ja dobro izračunah, onda Srbija kasni 100 godina...
Gastos
Pa valjda treba da proveravaju podatke i kod otkupa, a ne samo kupovine. Ako menjacnice zele da zastite kupce, treba da znaju sta im prodaju.
VesaD
..a što će nam..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.