уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лоренс од Арабије у Москви

​Прихватио сам позив мог некадашњег професора Антона Гуменског да учествујем на једном онлајн семинару где је мој задатак био да пратим рад и активности студената, и да по потреби подстакнем дискусију или поставим питање како би предавање било што ближе живој настави. Студенти су били ментално одсутни и само „виртуелно” присутни
Онлајн настава била је изнуђено решење за студенте широм света (Фото: EPA-EFE/MICHAEL DODGE)

Ситуација са пандемијом је довела образовни систем у тежак положај. Традиционални начин предавања је замењен онлајн наставом, а то је ситуација са којом просветни радници немају искуства и принуђени су да се прилагођавају у ходу, како ко зна и уме.

Овај текст се базира на искуству које сам недавно имао сарађујући са универзитетом МГИМО из Москве где је онлајн настава, преко зум апликације, први пут организована 2020.  Прихватио сам позив мог некадашњег професора Антона Гуменског да учествујем на једном онлајн семинару где је мој задатак био да пратим рад и активности студената, и да по потреби подстакнем дискусију или поставим питање како би предавање било што ближе живој настави.

Антон Гуменски је особен као и његова предавања. Када је мени предавао морало је да се прочита по једна глава од задате књиге о којој би се дискутовало на следећем часу. Такође је морао да се погледа филм који је у вези са књигом о којој би се расправљало. На пример Књига Едварда Саида и филм „Лоренс од Арабије”. Да би добио оцену студент је био у обавези да објави чланак на „Википедији”. Ангажованост студената на његовим предавањима је била добра, што је у онлајн настави изостало.

На самом почетку било је јасно да су студенти незаинтересовани за ток предавања, да су пасивни и да у правилу избегавају дискусију. Студенти су били ментално одсутни и само „виртуелно” присутни. Семинар је предвиђао писање семинарских радова и читање припремних материјала као основе за праћење предавања и дискусију. Најчешћи проблем са којим се професор сусретао било је непоштовање рокова за предају радова или чак њихов изостанак. Речју,  све обавезе су биле занемариване под изговором лоших интернет веза.

Последично, велики проблем је био у вези са оцењивањем студената у условима онлајн наставе. После лоших искустава, студенти и наставници разумели су предности „живог” предавања и МГИМО се вратио на класичну наставу.

Ако су искуства са онлајн наставом овако лоша на мање захтевним друштвеним предметима, шта се онда догађа тамо где је неопходан лабораторијски, експериментални  рад или на студијама медицине, стоматологије, ветерине, на пример? Ако су са студентима овако лоша искуства, како може изгледати онлајн настава са децом у основној школи или  у гимназији? Како наставу могу пратити они који немају рачунаре или добре интернет везе?

Тешко је поуздано проценити какве и колике штете је пандемија нанела образовном систему будући да ће се штете видети са закашњењем. Нејасно је и колико дуго ова ванредна ситуација може трајати и да ли ће се ситуација слична данашњој поновити и на јесен.

Суочене са кризом без преседана, власти су морале да импровизују и да спасавају што се спасти може. Власти ће имати само лето да се припреме за могући нови талас вируса. Да ли је то време довољно да образовне институције обраде и систематизују досадашња искуства са онлајн наставом? Да ли је направљено упутство за онлајн оцењивање са циљем да оно буде што више као оцењивање у класичној настави? Ако ништа од овога није урађено, ко овим питањима треба да се бави?

Од најважније дилеме се не може побећи – вреди ли жртвовати образовање неколико генерација ђака и студената како би се ове нискоризичне групе заштитиле прекидом живе наставе? Било би опасно уљуљкивати се илузијама да је онлајн настава магично решење и да може заменити интеракцију ђака, студената и њихових професора. Онлајн настава је последње, очајничко решење у крајњој нужди, а не алтернативни облик наставе, колико год то модерно звучало.

Магистар међународних односа

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
27003
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јасмина
Какав црни нови талас епидемије? Нису ли у току хистерична рекламирања свих врста вакцине - и није ли масовна имунизација магично решење за све ? Овој бесмисленој хистерији се мора стати на пут и НАСТАВА СЕ МОРА НОРМАЛИЗОВАТИ, то је апсолутни приоритет !
Милош Цветковић
Онлајн наставом се не може заменити људска реч и међусобна комуникација професора и ђака, никада.
Никола
Аутор је потпуно у праву. Учење онлајн је тешка нужда, а о квалитету школовања се може дискутовати. Мада, у БиХ има сила неких високообразованих кадрова (доктора и магистара) који су добили своја звања захвањујући онлајн настави и прије КОВИДа 19.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља