Одложена промена Закона о здравственом осигурању

Иако је било најављено да ће Србија од следећег месеца добити измењен Закон о здравственом осигурању, то је померено за почетак следеће године. Сам текст нацрта закона под великим је питањем, као и то шта ће се коначно наћи у њему јер доста тога зависи од нових решења у вези с дигитализацијом у здравству, а постоји могућност и да се предлог нових прописа поново нађе на јавној расправи.

– Постоје нове околности о којима се мора додатно расправљати и наћи решења како би се постигао потребан компромис – кажу за „Политику” у Министарству здравља.

Раније је било речи да ће измењени прописи ступити на снагу од 1. јуна.

У прописе треба да буде уведена дефиниција ретких болести, труднице ће моћи да остваре право на накнаду без обзира на то да ли су им уплаћени доприноси, а људи који су на боловању више неће морати да доносе послодавцу потврду о одсуству због болести већ ће електронским путем то радити изабрани лекар.

У Министарству здравља наглашавају да је предложено да обрачун накнаде зараде за боловање преко 30 дана обавља Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), а не више послодавац, чиме се скраћује поступак. Скраћени ће бити и рокови за пренос средстава на име накнаде зараде од стране РФЗО-а послодавцу, као и рок у којем послодавац та средстава треба да уплати на рачун осигураника, свог запосленог. То се односи на све осигуранике.

– Овде није у питању нов Закон о здравственом осигурању, већ је реч о изменама и допунама важећег закона. Најбитнија новина се огледа у томе да је процедура у вези с отварањем боловања скраћена у смислу да дознаке и потврду о привременој спречености за рад електронским путем послодавцу доставља изабрани лекар, а не осигураник. Што се тиче оболелих од ретких болести, овај закон не уводи нека нова права за њих, али се први пут у прописе уводи дефиниција појма ретких болести – истичу у ресорном министарству.

За труднице су предвиђене посебне погодности, напомињу у Министарству здравља. За боловање преко 30 дана РФЗО обрачунава и уплаћује износ директно на рачун труднице, а не послодавац, као што је сада важеће решење. Дакле, будућим мамама ће РФЗО обрачунавати боловање и директно им уплаћивати паре на рачун. Исто тако, предвиђено је да труднице, без обзира на то да ли им је уплаћен доспели допринос или не, остварују сва права из обавезног здравственог осигурања, а што обухвата и накнаду зараде за време привремене спречености за рад.

– По важећим прописима, у том случају трудница може да оствари право на здравствену заштиту и право на трошкове превоза у вези с коришћењем здравствене заштите, а нема право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад. Предложеним решењем труднице би остваривале сва права из обавезног здравственог осигурања у случају да им нису уплаћени доспели доприноси, што није случај с осталим осигураницима – истичу у Министарству здравља.

Драгана Соћанин, чланица УО Удружења „Родитељ”, каже за „Политику” да, што се тиче здравственог осигурања трудница, сматра да је то требало да буде решено још 2013. године, односно да труднице имају здравствене услуге без обзира на то да ли им је књижица оверена или не.

– Приликом измене закона којим је измењен начин исплате породиљама, промењен је и обрачунски период па се сада рачуна 18 месеци, што веома утиче на смањење износа које породиље добију на крају. Важно је да се има на уму да су радна права жена која желе да рађају ионако оштећена у смислу да немају уговоре на неодређено, да не примају целу плату на рачун... Уколико би дошло до промене обрачуна, сматрамо да би многе жене биле оштећене – напомиње Соћанинова.

Наша саговорница истиче да је важно да се има на уму још једна ствар, а то је да не сме да се шаље порука послодавцима да ће држава уместо њих да преузме њихове обавезе и одговорност за труднице, а да послодавци могу несметано да наставе с праксом неуплаћивања доприноса за здравствено осигурање.

– Ово само треба да буде механизам који осигурава економску стабилност трудница, односно да не буду кажњене изостанком накнаде само зато што су остале трудне, али не смемо да заборавимо да је здравствено осигурање жена након порођаја такође изузетно важно и да се мора створити механизам комплетне здравствене заштите како током трудноће, тако и након порођаја па и даље за комплетну заштиту здравља жена које укључује и редовне превентивне гинеколошке и друге прегледе – сматра Соћанинова.

Како истиче др Драшко Карађиновић из Удружења „Доктори против корупције”, најаве о изменама закона су само препакивање истих ставки, уз нека блага побољшања. По њему је потребно из темеља променити прописе и здравствени систем који је наслеђен из давних времена.

Постојећи Закон о здравственом осигурању примењује се од 11. априла 2019. године.