петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Девет деценија од почетка градње Цркве Светог Марка

Јединствени храм на Ташмајдану данас обележава и једну од три славе – Марковдан. – У богатој ризници чува се и Богородица Одигитрија, икона из 16. века, која спада у најстарије сачуване иконе у граду
(Фото М. Спасојевић)

Црква Светог апостола и евангелисте Марка обележава данас славу, али и девет деценија од почетка изградње ове монументалне грађевине у Ташмајданском парку. Данашња црква налази се у близини некадашње мале гробљанске цркве подигнуте у 19. веку и места где је 1830. године прочитан Хатишериф којим је Србији дата аутономија у односу на Отоманско царство. Место читања Хатишерифа следеће године требало би да буде достојно обележено јер је најављено уређење простора око храма.

У ризници Цркве Светог Марка чува се јединствена збирка икона. Међу њима је Богородица Одигитрија, икона из 16. века, која спада у најстарије сачуване иконе у граду. Улаз у храм „чува” икона Светог Марка.

– У цркви баштинимо иконе наших познатих сликара и иконописаца из 19. и 20. века. Радили су их Стева Тодоровић, Никола Марковић, Димитрије Посниковић, Владимир Војновић, Павле Чортановић, Лукијан Бибић, Васа Поморишац, Ђорђе Поповић, Олга Крџалић... Храм краси и централни иконостас у мермеру урађен 1992. године по пројекту архитекте проф. Зорана Петровића. Иконе на њему у техници мозаика дело су академског сликара Ђуре Радловића – прича протојереј ставрофор Трајан Којић, старешина Цркве Светог Марка.

У олтарској апсиди 20 метара изнад земље 2017. године постављен је мозаик саткан од комадића венецијанског стакла посвећен Богородици Ширшајој. И њега је радио Ђуро Радловић.

Реч је о композицији од 130 квадрата, на којој лик Богородице обухвата 80. У сваки квадратни метар уграђено је између 10.000 и 15.000 комадића стакла. Према неким проценама, ово је највећи мозаик у олтарској апсиди на свету. Осим Богородице, урађено је и Причешће апостола и архијереји – Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Николај охридски и жички и Свети патријарх Павле.

Храм је јединствен и због тога што има три олтара. Поред централног, постоје и два олтара са стране посвећена деспоту Стефану Лазаревићу и преображењу Господњем. Због тога храм обележава и три славе. У цркви се налази и трон патријарха и српског краља, као и гробница у којој почивају земни остаци цара Душана Силног пренети из његове задужбине манастира Светих архангела из Призрена. Остатке цара Душана 1927. године пронашао је прота и професор Радослав Грујић, понео их у Скопље, а затим их је 1941. године предао Патријаршији у Београду. Ту су чувани до 19. маја 1968. године, када су пренети у Цркву Светог Марка. Прекопута гроба Душана Силног налази се гроб патријарха Германа. У унутрашњости храма налази се и макета-кошница цркве тешка више од 100 килограма, рад Ђорђа Живановића.

Посебан део цркве чини крипта у којој се налази гробница краљевске породице Обреновић. Ту су сахрањени краљ Александар Обреновић и краљица Драга. Ове године у јуну навршава се 118 година од њиховог убиства.

– У крипти је сахрањена и Ана Обреновић, супруга Јована Обреновића, брата кнеза Милоша, књаз Милан Обреновић, најстарији син кнеза Милоша и кнежевић Сергије Обреновић, син краља Милана, затим ктитор некадашње цркве Лазар Панча и истакнути епископи. Код нас се чува и венчани лист краља Александра и краљице Драге – рекао је Којић.

У односу на друге цркве у престоници овај храм се издваја и својом површином. Дуг је 62 метра, широк 45, док је висина куполе до крста 60 метара. У цркву, према неким проценама, може да стане око 2.000 верника. Због тога и не чуди податак да је била највећа православна црква у предратној Југославији.

Зидање Цркве Светог Марка започето је за време владавине Александра Првог Карађорђевића, по пројекту архитеката браће Петра и Бранка Крстића, а грађење је трајало од 1932. до 1939. године. Обликована је у српско-византијском стилу. Камен темељац за нову цркву 8. маја 1931. године освештао је патријарх Варнава.

Други светски рат прекинуо је опремање ентеријера. После санирања оштећења, храм је освећен 1948. године. Пошто је цркви до деведесетих година била одузета имовина, на храму није ништа рађено. Након тога креће обнова крова, осветљења, инсталација, крипте, почиње живописање...

Због посебних архитектонских квалитета Црква Светог Марка проглашена је спомеником културе 1975. године.

Коментари4
06bb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pozdrav od Dositeja
Knjige, knjige, braćo, a ne zvonci i praporci, kaza Dositej pre 200 godina.
Miloš Ilić
Kad sam u centru uvek volim da svratim do Marka. Moguće je zato što sam u istoj i kršten, ne znam.
Marko
Lepa gradjevina/crkva.Al ajd ti Marko ubedi neke da Dr.Angela Merkel nije katolkinja.Ma nemari.
Деда
Становао сам близу цркве па се сећам : за време комуниста, црква је била слабо посећена, изгледала је празно и сиво. Последњих година просто је синула. Нови раскошни иконостас и велика богородица у светлуцавом мозаику препородили су ову цркву коју су архитекти пројектовали у духу Грачанице.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља