Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (16)

Ускрс у Сандбостелу

1. Идентификациона војничка плочица Петра Цигановића из офлага и логорска рајхсмарка коју је донео из заточеништва (Фото:графије лична архива

„Све више осећам малаксалост, слабост, кашљем, болови на левој страни тела. Пропадам лагано, али знам, сигурно. Можда је последња година овог бедног живота. (...) Хладноћа улази у кости. Собу уопште не проветравамо, јер су рупе на зидовима од таванице до пода. Спавамо у оделима, не би ли нам било топлије. Чује се тутњава у даљини, нарочито ноћу. Само нас још Руси могу угрејати. У њима је наш спас, у њима је наш васкрс, само да буде што пре, сви смо много, много бедни...”

Ове речи записао је у свом дневнику 19. јануара 1945. Петар Цигановић (1913–1993), родом из Земуна. Белешка је настала у Хамерштајну, једном од неколико немачких логора у којима је Петар од 1941. до 1945. био заточеник. Услед сталних премештања и лоших услова у заробљеништву, Цигановић се из рата вратио са тешким обликом туберкулозе.

Ипак, не само да му та 1945. није била „последња година живота”, већ је у послератно доба уз помоћ супруге Елене успео да зацели болест. Али, пре тога, као заробљеник Априлског рата, проживео је голготу.

Пре Хамерштајна, Петар је 1944. био заробљен у Оснабрику, који су савезници неколико пута бомбардовали. О томе је у свом дневнику забележио: „Оснабрик је бомбардован 12. и 17. априла, 5. јуна, 13. и 26. септембра, 12. октобра, 2. новембра и 6, 12, 15 и 17. децембра 1944. године. Ово бомбардовање од 6. 12. 1944. било је најтеже које сам доживео. Под тим датумом убележио сам 109 + 6. Толико је било погинуло официра и војника...”

У својим белешкама, он је оставио и потресно сведочанство о последицама једног од тих ваздушних удара:

„Тамо у оним нашим баракама покушавали су једног (заробљеника) да извуку из затрпане грађе, ваде, одбацују даске... ’Станите, станите, мој час је дошао и мени више нема спаса, оставите ме, спасавајте друге, спасите војнике, мени нема спаса, поздравите ми жену и децу’... Жив, свестан, схвата шта се око њега дешава, жив је изгорео. Ујутру су га нашли окренутог ка прозору високо подигнутих руку, можда је покушавао да ипак изађе из оног пламена... Остао је само костур, подигнутих раширених руку...”

Када је заробљеницима саопштено да ће бити пресељени из Оснабрика, у логору су осванули разни огласи које су заточеници истицали, нудећи трампу или купопродају цигаретама или логорским рајхсмаркама:

– Продајем ручни сат „омега” за 150 америчких цигарета

– Замена за један пакет америчких цигарета један кг пасуља (а другим рукописом дописано: „Хоћеш ли и сланине?”)

– Купујем сваку (и најмању) количину лешника и ораха

– Књиге за 7. разред за цигарете

– У бараци сваког дана вршим поруџбине за крпљење, кројење, шивење. Велики избор шајкача

– Оказион, нова „омега”, сјајна прилика, за цигарете

– Колица за пренос ствари, кофер средњи, пиџама из каирског пакета

– Све врсте конзерви, и отворене, купујем за марке

– Конзерва (рибље сардине) један кг за одговарајућу количину сланине

Након Хамерштајна, где су провели неколико месеци, заробљеници су поново евакуисани. Узмичући пред савезничким копненим снагама, Немци су их марта 1945. преместили у Сандбостел. Ипак, већ почетком пролећа, немачки војници су напустили логор, практично га препустивши на управу заточеницима, који су чекали савезничке војске својих земаља да их ослободе и врате у отаџбину. Први су то дочекали енглески, француски и амерички заробљеници. Срби и Руси су још неке време остали у Сандбостелу док нису и они дочекали слободу.

До тада, храну су набављали у оближњем селу, купујући је од сељака за цигарете. То није било лако, јер су успут били и даље под немачком ватром. Али, Петра Цигановића и његове ратне другове то није спречило да у мају православни Ускрс обележе у Сандбостелу. На Велики петак, Петар и још четворица заробљеника су из села донели јаја, брашна, лука, чак и – прасе. Два дана касније, Васкрс су прославили заједно са руским заробљеницима.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milena Bozovic
Divna prica o dostojanstvu u nesreci.
Божа
Приликом бомбардовања Офлага, погинуо је Буцко, дали можда неко зна нешто више о Буцку.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.