петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србију долазе све боље и перспективније фирме

Јапански „Нидек” један од највећих светских произвођача електромотора доноси 800 милиона евра, а немачки „Континентал” већ уложио 140 милиона
Фото ЕПА ЕФЕ -Ф.С.

Јапанска компанија „Нидек”, један од највећих светских произвођача електромотора, пре неколико дана и званично је најавила градњу фабрике у близини Новог Сада. Осим што доноси око 800 милиона евра, ова инвестиција у српску ауто-индустрију уноси модернију технологију у односу на досадашњу.

Јапанци су на свом сајту најавили градњу две фабрике у војвођанском граду. Прву гради „Нидек електрик мотор Србија”, произвођач електричних мотора за аутомобиле, у којој ће запошљавати 1.000 људи. На истој локацији планира се градња мањег погона компаније „Нидек елесиз Европа”, која производи електронске уређаје за контролу управљања, кочења и других система у аутомобилима. Ова фабрика требало би да запосли 200 радника. Почетак градње је планиран за септембар ове године, а завршетак за средину 2022.

„Нидек” је крајем марта на европском тржишту емитовао петогодишње „зелене” обвезнице којима се финансирају пројекти са позитивним ефектом на животну средину у вредности од 500 милиона евра са годишњом каматом од свега 0,046 одсто, што потврђује да је обезбедио финансирање овог пројекта.

Играч из исте лиге, немачки „Континентал”, почетком марта је заокружио сличну инвестицију у Новом Саду. Отворили су погон у коме је почела производња напредних електронских система за управљање возилима. Уложили су 140 милиона евра и запошљаваће око 500 радника.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду, наводи да са „Континенталом”, а посебно са „Нидеком” коначно имамо високоакумулационе производне гране које доносе велики профит, зато што имају производе који су у успону снаге.

– У Србију је дошла технологија високе индустрије и она носи одличне профитне стопе. То више нису нискоакумулативне индустрије, каблови и нудле. Чињеница је да долазе све боље и перспективније фирме, које захтевају више интелектуалног, а мање мануелног рада – наглашава Аћимовић.

Према његовим речима веома битан фактор је да су и „Континентал” и „Нидек” потписали уговоре са Факултетом техничких наука у Новом Саду да раде нове развојне програме. „Нидек” ће отворити истраживачко-развојни центар у том граду. Што значи да ће наши млади инжењери учествовати у тим програмима. Аћимовић каже да нешто слично има „Фолксваген” у Макс планк институту у Немачкој. Суштина је да те компаније дају озбиљне задатке својим научноистраживачким центрима, а ови им враћају са новим технологијама.

– То могу да финансирају само велике фирме. Наши млади инжењери учествоваће у нечему што ће бити тржишно актуелно за 15 година – наводи професор Економског факултета. Оваква улагања великих светских компанија су у складу са предвиђањима да ће до 2030. године око 30 одсто возила у Европи бити на електрични погон због све оштријих прописа о емисији штетних гасова.

У ту трку улази и корејска компанија „Кјугншин кејбл”, која је пре неколико дана отворила фабрику у Смедеревској Паланци. У њој ће за европско тржиште производити делове за батерије електричних возила високе технологије. Реч је о инвестицији од 20 милиона евра. Тренутно је запослено 249 радника, а до краја 2022. требало би да их буде 700.

У Србију и даље долазе инвеститори из различитих привредних грана и најављују улагања упркос кризи изазваној пандемијом вирусом корона. Тако на пример највећи произвођач чоколада на свету швајцарска компанија „Бери Калебо” у Новом Саду ускоро почиње да производи ову посластицу. Према последњим расположивим подацима, у периоду јануар–фебруар 2021, забележен је прилив страних директних инвестиција од 419,5 милиона евра.

– У овом тренутку рано је говорити о приливу за целу годину, између осталог и због чињенице да и даље имамо велику неизвесност када је реч о току пандемије и вакцинације у свету. Оно што би могло да се каже, јесте да очекујемо да нето прилив страних инвестиција поново покрије текући дефицит, што би значило нето прилив од око 2,6 милијарди евра у 2021 – наводе из Народне банке Србије.

У централној банци наглашавају да је због пандемије, како у свету тако и у земљама у окружењу, дошло до смањења прилива страних директних инвестиција, при чему је Србија минимално погођена. После рекордног прилива ових инвестиција у 2019. од 3,8 милијарди евра (8,3 одсто БДП-а), знатан прилив настављен је и током 2020.

– Према подацима платног биланса за 2020. прилив страних инвестиција у Србију износио је три милијарде евра што представља смањење за 21 одсто годишње, при чему се умањење у односу на претходну годину у највећој мери односи на нижу реинвестирану добит, што је и очекивано током пандемије. Нето прилив је износио 2,9 милијарди евра што је било, шесту годину заредом, више него довољно за покриће текућег дефицита платног биланса (покривеност је износила 146,5 одсто) – објашњавају из НБС-а.

 

Холандија на првом месту

Највише страних директних инвестиција у Србију током 2020. дошло је из Холандије (705,5 милиона евра), Словеније (483,3 милиона евра), Кине укључујући Хонгконг (478,9 милиона евра), Немачке (331,9 милиона евра), Аустрије (153,4 милиона евра) и Велике Британије (106,4 милиона евра).

– Холандија је на првом месту по приливу страних директних инвестиција. Између осталог и због чињенице што поједини страни инвеститори због пореских олакшица, као и због најлибералнијих финансијских и банкарских система који омогућавају слободно пословање правних лица основаних са намером да изврше одређене специфичне трансакције своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи. На овај начин, наведена правна лица регистрована у Холандији стичу и третман инвеститора из Европске уније – наводе из НБС-а.

Коментари30
2efae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biće tu, dok kažeš metro(i ostale bajke)
Kao ljubitelj foto aparata, oko nove godine je izašla vest da japanski gigant Nikon gasi svu proizvodnju u Japanu (fabrika Sendai Nikon, koju decenijama koriste), i seli je na Tajland. Zašto? Radnici u Japanu u proseku koštaju 18,94 dolara na sat. Radnici u SAD-u prosečno koštaju 16,00 USD na sat. Radnici na Tajlandu u proseku koštaju 4,15 dolara na sat. Radnici u Srbiji? Oko 2 $ na sat? Eto...
gaf koji niko nije demantovao
Makroekonomski treba posmatrati ovaj članak. Imamo preko 20 srpskih start ap preduzeća koji hoće da proizvode svoj brend automobila, neki su na nivo dizajniranja ili čak proizvodnje gotovih vozila. Oni svi trebaju delove bez carina, iskusnu radnu snagu, partnere... Znate da Fijat većinu delova za vozila u Srbiji uvozi od partnera iz Italije tipa firmi kao Nidek. Tako da imamo situaciju da je Srbija posrednik izvoza automobila koji se uglavnom proizvedu u Italiji i onda u delove sklope u SRB.
cjepidlaka
A uz "donaciju" srpskih poreskih kreditora (pogrešno nazvanih obveznicima) , nekoliko godina poslodavca ovdje ne koštaju ništa.
Milan
Ovi sto se raduju kada nam Rusi prodaju rashodovane avione ne mogu da shvate znacaj investicija u nasu domovini. Vise bi voleli da nam Rusi otmu nesto kao npr NIS nego kada neko ulozi novac I znanje I otvori fabriku I zaposli nase ljude.
my way
Najbolje investicije ponovo idu u Vojvodinu. Jesu li u Nišu studenti lošji ili manje inventivni i kreativni? Zašto u Kragujevcu ne stvaramo klastere autokomponentaša? Pojaviće velike razlike u životnom standardu i razvijenosti opšina i gradova onda neminovno i separatističke težnje. p.s. Nisam ni iz Niša a ni iz Kragujevca.
Dragan Stankovic
Tacno, kao u Katalomiji u Spaniji. Kada su se Ekonomski i industriski razvili onda hoce da se odvoje od Apanije. Ovo ce se takodje desiti i sa Vojvodinom za dvadesetak godina. Treba ukinuti sve pokrajine i stvoriti jedinstvenu Srbiju.
slobista
Ovo investiranje u Vojvodinu, meni odavno "mirise", na nekadasnju izgradnju Slovenije. Moguce da se tako i zavrsi.
Darko
Pogledajte sta se desilo sa francuskom firmom"Florange"(proizvodila je i delove za Ajfelovu kulu).Dolazi "ArcelorMittal " koristi dok moze,zatim odlazi ,i iza njega ostaje ekonomska pustos koja urusava citav region. Biti toliko ponosan sto dolaze strane firme je vrlo neprirodno. To su stranci koji dolaze da ostvare profit,i jednoga dana da odu ako ga vise ne bude bilo. I da "ponesu" svoje fabrike sa sobom-cisto da ne zaboravimo.
Doris
Darko, dok Srbija razvije sopstvenu industriju proces traje najmanje 40 godina. Kina je isto tako počela kao Srbija sada pa je danas vodeća ekonmska sila. Kinezi su pokupovali najveće i najpoznatije firme, kupuju luke. Pre neki dan je EU imala sjednicu povodom toga i odlučili da će više pumpati u zemlje gde Kina ima sve veći uticaj. Zato je gđa. von der Lajen napisala pismo Vučiću da finansiraju prugu u Srbiji. Iskreno se radujem da se oko Srbije "otimaju"!
Darko
zeljo : Pa zasto smo rasprodali zemlju i nismo vec primenili vas genijalan plan? Znate tri francuska predsednika su pokusava da sprece odlazak indijske firme-verovatno zato sto su zaposljavali prostu radnu snagu.Da li imate predstavu koliki je to sistem bio "Florange" i koliko je onih koji nisu "prosta radna snaga " radilo u njemu?.
Прикажи још одговора
Vagar
Pokazuje se da Dinkićev model privlačenja stranih investitora i nije bio tako loš.To podrazumeva debele domaće subvencije,mnoge poreske i lokalne olakšice i uz jeftinu domaću radnu snagu.Ipak sa domaćim subvencijama se preteruje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља