Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је могућа гарантована пензија онима без дана радног стажа и без имовине

Ако држава одлучи да онима који никада нису радили даје 100 евра месечно зашто би пољопривредни пензионер с примањем до 5.000 динара наставио себи да уплаћује доприносе
У Министарству рада за „Политику” кажу да ће се бољи увид добити када буде заживела социјална карта, тако да ће се у будућности наставити дискусија о томе да ли је оправдано и потребно увести гарантовану социјалну пензију у Србији и у ком облику (Фото А. Васиљевић)

Када би се пензионери и пензионерске организације једине у Србији питале за идеју Милана Кркобабића, министра за бригу о селу, да ли држава треба да уведе гарантовану пензију, он би одмах добио зелено светло. Јер већина од 1,7 милиона најстаријих поздравља замисао министра. Тим пре што нашој земљи ова категорија пензија не постоји. А њеним увођењем би се помогло како је изнео предлагач, 200.000 грађана који немају ни имовине, ни примања, ни дана радног стажа, а имају 65 и више година. Међутим, од идеје до реализације много је препрека и законских процедура.

Вођен праксом Македоније и Хрватске које су увеле гарантоване пензије, Кркобабић је предложио да би ова примања могла да износе око 100 евра или 12.000 динара месечно. С тим што би се обезбеђивала из буџета републике, а не из пензијског фонда.

Из Министарства рада за „Политику” наводе да је постојећи начин заштите минималног стандарда старијег становништва у потпуности примерен нашим условима и потребама. Министарство ће у сваком случају наставити да прати и анализира стање. Бољи увид ће се добити када буде заживела социјална карта, тако да ће се и у будућности водити дискусија о томе да ли је оправдано и потребно увести социјалну пензију у Србији и у ком облику.

У систему обавезног пензијског и инвалидског осигурања, најнижи стандард корисника принадлежности штити најнижим износом пензије који примају они чије би принадлежности на основу уплаћеног доприноса и навршеног стажа биле веома ниске. Поред тога, стандард грађана са нижим износима пензија додатно се штити исплатом новчаног износа као увећања уз пензију, као и једнократном помоћи свим корисницима пензија. Они који нису остварили право на пензију а нису у могућности да обезбеде задовољавајући животни стандард, могу да остваре право у систему социјалне заштите.

Предуслов за то је, каже Јован Тамбурић, председник Удружења синдиката пензионера војних лица да се повећају најниже пољопривредне и породичне пензије које су и испод 10.000 динара. Јер, нема логике да неко ко је сам себи уплаћивао стаж најмање 15 година или је то за њега чинио послодавац има исту или мању пензију од 100 евра, колику би имао и онај ко никада није радио. Уколико би се то тако учинило, држава би дестимулисала и оно мало пољопривредних пензионера који себи уплаћују доприносе, објашњава Тамбурић и додаје: „Гарантована пензија да, али под овим условима.”

Проф. др Гордана Матковић, програмски директор Центра за социјалну политику, овај предлог је давно преточила у студију „Социјална заштита у старости – дуготрајна нега и социјалне пензије” коју је заједно радила с Катарином Станић.

– Осим породичне, која им по закону припада, право на сопствену пензију могли би да остваре и старији који никада нису радили, нису испунили минимум услова за пензију или нису били у прилици да себи сами уплаћују доприносе у државни или неки од приватних пензијских фондова. И то кроз подизање породичне принадлежности до најниже инвалидске, односно старосне, увођење гарантоване пензије и посебног модула социјалне помоћи. Опција је подизање најнижих породичних принадлежности на ниво најниже старосне пензије из осигурања пољопривредника. Прва могућност обухвата грађане који нису радили, нису испунили услове за пензионисање и оне који остварују право на породичну пензију (по било ком основу), а за које не важи правило о минималном износу. Ова опција би обухватила, дакле, ограничен број старих без права на сопствену пензију – објашњава Матковић.

Друга могућност предвиђа гарантовану пензију и могла би да се додељује свим старијим особама чији приходи од пензије не прелазе унапред дефинисан износ. А то значи и онима који остварују право на пензију по основу осигурања, али и онима који никада нису били осигурани.

Она каже да предлог о помоћи старима без примања никада није заживео у Србији, јер су они обухваћени истим програмом који важи и за све друге угрожене грађане. У Србији има око 250.000 оних који имају изнад 65 година и живе без пензије. У тежем положају су жене, јер у чак 85 одсто случајева немају никаква примања.

– Било би добро, уколико се овај предлог узме озбиљно у разматрање да се пензија додељује онима који имају више од 65-70 година примера ради, јер би се тиме они који уплаћују доприносе стимулисали да наставе да плаћају јер би знали да ће пензију добити пре од оних који никада нису радили, а којима држава исплаћује гарантовану принадлежност – сматра Матковић.

Мома Чолаковић, доскорашњи посланик ПУПС-а у Скупштини Србије поздравља идеју о увођењу гарантоване пензије чиме би старији од 65 година без уплаћених доприноса могли да добијају минимална примања која би се разликовала од социјалних давања.

– Предуслов за то је да се направе социјалне карте и утврди право имовинско стање, како би новац ишао само онима који немају од чега да живе. Уколико би остао предлог од 100 евра то би државу коштало око 20 милиона евра месечно, што је подношљиво за буџет – наводи Чолаковић.

Упитан да ли ће и када предати и званично предлог влади око увођења гарантоване пензије, он одговара да се њихово министарство бави бригом о селу, али да ће свакако предочити министарки рада све предности увођења гарантованих пензија.

Северна Македонија и Хрватска увеле ову праксу

Сви који напуне 65 година а у радној књижици немају уписан ни дан радног стажа имаће у Северној Македонији право на социјалну пензију. Државна пензија биће 6.000 денара месечно, што је готово 100 евра, и усклађиваће се једном годишње са трошковима живота.

Услов за добијање је да је особа држављанин Северне Македоније и да у њој живи последњих 15 година. На њу неће моћи да рачунају они који су у браку или живе у ванбрачној заједници са неким ко има пензију. И у Хрватској је 2017. донета стратегија којом се планира увођење националне мировине. Информације о броју оних који живе без пензије у овој екс-југословенској републици су врло различите и крећу се од 65.000 до чак 100.000 старијих од 65 година. То су сви они грађани који немају минималних 15 година стажа за „старосну мировину”.

До 5.000 динара пензију прима 3.000 пољопривредних пензионера

Према статистичким подацима ПИО фонда до 5.000 динара пољопривредну пензију прима 2.123 старосна пензионера, 312 инвалидских и 566 породичних. Од 5.000 до 6.000 динара месечно прима 475 старосних пољопривредних, 62 инвалидска и 215 породична пензионера. Од 6.000 до 7.000 динара старосну пољопривредну пензију добија 551, инвалидску 67 и 204 породичну. Дакле, сви они, иако су уплаћивали најмање 15 година доприносе и радили имају мање од 100 евра месечно, колика би могла да буде гарантована пензија.

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ana
Nije mi jasna ta briga o selu: 20 miliona mesecno za "penzije" a nikako da deciji dodatak izadje iz socijalne kategorije i da se uvedu majke sa cetrvoro i vise dece u platni sistem, zene koje rade u poljoprivredi etc. Ako 85 procenata onih bez primanja cine zene sa sela sto ne ulagati u buducnost sela, sto od sela uvek mora da se razmislja kao o socijali
geras
može. ako se bavite sportom i desi vam se da jednom u životu preplivate ili istrčite brže, pogodite u centar mete, prebijete nekoga na srtrunjači itd dobićete penziju u iznosu od dve i po prosečne plate čim napunite 40 godina . dobićete i stan. dobiće je, penziju , i vaš trener. a ovde gomila negativnih komentara za cocijalu od 100 evra za ljude kojima je to neophodno da bi preživeli .
Lili Vu
Zasto socijalna pomoc da se naziva PENZIJA !? Ko se samo toga setio....tstststs !!!!!!!
bager
Nikako se to ne moze zvati PENZIJA,,zna se sta je i kako na osnovu cega se dobija penzija,,zza one koji nikad nisu radili i one bez ikakvih redovnih primanja moze se uvesti ali proporcionalno Socijalna pomoc , Starosni Minimalac ,Dopuna do Starosnog minimalca itd,a moramo voditi racuna da se povecaju minimalne penzije penzionera ,koji su radili i doprinosili,necemo preplacivati neradnike, ili one koji nisu nikad radili pa da sad oni primaju vise mesecno od onih koji su radili .
Vlada
Zamislite to. Moj otac radio 32 godine u raspaloj Jugi i Srbiji, neke 3 godine mu fale. On doduse i nije docekao da primi penziju, umro je na dan kada mu je stiglo resenje. Dobio privremeno resenje koje su i ozvanicili i mojoj majci dali penziju 9000 dinara. Zalili se, stigao odgovor "to je to"...kao 14500 pa 65% . A sad ce neko ko nije radio da ima vecu penziju od mog oca i majke koji su radili 32 godine. E Srbijo majko i maceho...ali zla.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.