петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СТИЛ СТАНОВАЊА

Симетрична соба

„Човек тражи само лепо, али не и савршено. Савршенство захтева само чиста математика.” Чернишевски (Илустрације Радмила Милосављевић)

Некада (давно), свака је домаћица умела лепо да уреди спаваћу собу или трпезарију у свом стану. За то су била заслужна два предуслова: прво, соба је била довољно велика, и друго, владао је закон симетрије као принцип реда и темељно мерило лепоте. У спаваћој соби, ормар је стајао ослоњен по средини једног зида исто као и кревет са супротне стране, по средини другог зида, са јединственом осовином симетрије.

У трпезарији, сто је стајао на средини собе. После овог одређења, решење осталог дела собе наметало се само од себе. Није се могло догодити, а није ни било логично, да у трпезарији сто буде гурнут у страну, баш као што се није могло догодити да у брачној спаваћој соби кревет стоји у углу.

Од искона, човек је имао способност да сагледа, схвати и прихвати правилност. Симетрија је универзална и присутна, од смењивања дана и ноћи, преко кристала, пчелињег саћа и распореда семена у цвету сунцокрета, до човечијег тела и откуцаја срца. Стриктно спроведена, она обезбеђује равнотежу, а равнотежа је један од најелементарнијих принципа архитектуре, примењених уметности и дизајна.

Просечан човек не зна да су се феноменом симетрије бавили Еуклид, Питагора и Платон, и да су најлепши стихови и сонети настали на темељима њених законитости, али осећа да су је се одрекли модерни архитекти који су пројектовали нове градове са кућама и становима у једном од којих он сада станује. Просечан човек није читао књиге у којима модерни архитекти симетрију одбацују као досадну и беживотну, оптужујући је за тоталитаризам, монотонију и диктат и проглашавајући је узурпатором слободе, али осећа да у недостатку симетрије, сам мора да посегне за постизањем равнотеже у свом најужем окружењу.

Тачно је да у ентеријеру, асиметрија према симетрији стоји као динамика и игра према статици и мировању. Али је тачно и то да се до равнотеже кроз динамику и игру ретко долази спонтано. За тај посао неопходни су и таленат и знање, док пука жеља за авантуром неће бити довољна за постизање склада.

Да ли смо сви креатори? – питање је сад.

Модерни архитекти доделили су просечном човеку улогу креатора. Јесу ли га тиме почаствовали или су му навукли беду на врат, да сам мора да се бори против свеопште неуравнотежености у ентеријеру сопствене куће?

Модерне собе у савременим становима данас не поседују „тачку ослонца”, око које лако може да почне да се „одиграва ентеријер”. И архитекта, а поготово лаик, данас крећу од једног угла, и сударајући се са бројним препрекама, затварају круг и не стигавши до жељеног циља. Несклад између облика собе и њене намене, несклад између величине собе и неопходног намештаја... несклад између потреба, жеља и могућности, ствара хаос у главама укућана. Кад смо већ код хаоса, сетимо се да је велики песник Пол Валери једном написао: „Свету прете две опасности: сувише реда и сувише нереда.” Можда између те две крајности лежи кључ решења и за нашу причу.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs

Коментари0
7b4c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља