Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Председништво, последњи чин

Недељама смо одржавали комуникацију са Тупурковским, Јовићем и Месићем. До последњег часа очекивали смо и долазак Богића Богићевића. Желели су да говоре само за „Политику”

Гледајући у Борисава Јовића, Стјепана Месића и Васила Тупурковског, тридесет година касније, јасно је неколико ствари: СФРЈ није имала имала никакву шансу да опстане, рат је био неизбежан, а тројица старих момака који су седели преко пута нас били су само технички извођачи гробарских радова. Рака је већ одавно била ископана, они су само набацали земљу преко ковчега.

Ирационалну међунационалну нетрпељивост која је прерасла у мржњу, ендемске психозе, терет историје, распад комунизма и Запад који је скршио Горбачовљев СССР, схватајући да је Југославија постала превише доминантна на Балкану и да је треба раставити на посвађане државице чија ће се нетрпељивост одржавати као константа, до дана данашњег и ко зна још докле, нису могли да спрече ни много јачи играчи од Јовића, Месића и Тупурковског.

Идеја „Политике” да их окупимо поново за истим столом, у годишњици крвавог распада, није била само новинарска жеља да се открије топла вода и евентуално ексхумирају нови историјски узроци распарчавања велике земље и грађанског рата већ да и данашње политичке елите на Балкану обнове градиво и подсете се како се морамо коначно одрећи колективног усуда који нас тако неодољиво спаја: напишите најгори могући сценарио и он ће се сигурно догодити! Поновно окупљање крњег председништва могла је да организује само „Политика”. Са том чињеницом сложили су се и Бора, и Стипе, и Васил. Са осталим медијима у Србији и бившој Југи не би ни под којим условима заједно сели за правоугаони сто, који толико подсећа на онај у некадашњем СИВ-у. Тако је најстарији лист у овом делу Европе поново показао свој утицај у време експанзије телевизија, портала и друштвених мрежа.

Није овде реч о новинарском ликовању, већ о препоруци млађим генерацијама да сазнају нешто више о разлозима зашто смо сви, од Вардара па до Триглава, били онакви, а постали овакви!

Авантура организације, окупљања и разговора са председничком тројком показала је да је „Политика” не само професионални већ и морални оријентир како Србије, тако и бивших братских република иако је и сама пролазила кроз фазе професионалног посрнућа у доба када је Југославијом владао колективни орган.

Децо, на вама је избор: хоћете ли читати како се земља меког социјализма претворила у буктињу када се на њу срушио Берлински зид, уз недорасла републичка руководства и дезоријентисану ЈНА, или ћете дозволити да вас бомбардују информацијама о брачној кризи Ђоганија старијег и уласку Јупитера у знак Риба.

Недељама смо одржавали комуникацију са Јовићем, Тупурковским и Месићем. До последњег часа очекивали смо и долазак Богића Богићевића, Србина из Сарајева који је на седницама председништва био приклоњен тројци из Љубљане, Загреба и Скопља. Из здравствених разлога Богићевић није допутовао иако је био један од највећих заговорника нове седнице.

Бора Јовић, који је у оно време важио за тврдог Милошевићевог човека, послат у врх федерације да преговара са тешкашем Месићем, партизаном који је прешао пут до маспоковца, а потом убачен у Туђманов ХДЗ, са мисијом диверзанта у Београду – у почетку се нећкао. Јовић се, наиме, често током наших преговора питао хоће ли се Месић осећати победнички у Београду. Када је Бора коначно пристао, предложио је да Стипе и Васил дођу у његово родно село Никшић, у срце Шумадије. Епидемијски разлози су ипак спречили путовање. Штета, било би драгоцено видети Месића међу Шумадинцима.

– За све је крив краљ Александар – рекао ми је Јовић уз сочну псовку, када сам таксијем дошао по њега како бисмо стигли у Хотел „Москва”. Због проклете короне последњи чин Председништва, у који смо кооптирани Жељко Шајн, Марко Албуновић и ја, изведен је у соби краља Милана. Још се нисмо договорили коју смо републику заузели. Некадашњим комунистима није сметао монархистички кутак: Бора Јовић је, стасавајући као политичар, уз неопходну дозу Маркса и Тита, касније своје некадашње идеологе из Србије, а нарочито маршала, оптуживао за плански распад Југославије који сеже чак у Дрезден и Четврти конгрес КПЈ 1928. године.

Са Месићем и Тупурковским поздравио се ударцем лактом. Разговор је трајао три часа, уз повремена вербална кошкања Јовића и Месића и уздржаност Тупурковског, коју је стекао као некадашњи шеф омладине Југославије, са посебном привилегијом да и у аудијенцију код Тита долази у разнобојним џемперима. Узгред, Тупурковски је спавао у хотелској соби где је основан Олимпијски комитет Србије. Иначе, скопски Џемперовски, како су га називали, 29 година је био председник Олимпијског комитета Македоније.

Јовић у 93, Месић у 87. и Тупурковски у 70. години – били су необично енергични и живахни. Разговарали су о Слоби, Туђману и Уставу из 1974, Цимерману и Кадијевићу, Немачкој, Јасеновцу и Олуји, међусобним, добро познатим оптужбама за изазивање рата, о ЈНА, која је тражила политичког спонзора, Геншеру и Митерану... Негде се изгубио генерал Благоје Аџић. Зар су га сви заборавили?

Бора Јовић, за кога се још у оно време знало да је умео да каже покоју Милошевићу, који га је потом почистио јер му је замерао што Миру Марковић из брачне собе увлачи у политику – био је годинама потцењен. У оваквој форми, међутим, данас би глатко прошао цензус.

Месић и Тупурковски возили су се по Београду под ротацијом, што их је подсетило на дане када су имали илузију да одлучују о нашим судбинама. Али, док су шетали, нико их није попреко погледао. Месић је констатовао како у Београду, у који је дошао да растури Југославију, није чуо ниједну ружну реч. „Београд је био и остао балканска метропола, прави космополитски град”, рекао је, уз још неколико сочних трачева из доба његове мисије у престоници Србије. Када га је ономад напустио, заборавио је одела.

Посетили су „Политику”. Пред сваку седницу председништва су је читали, а сада ће коначно бити прочитани. Желели су да посете ресторан „Новак”, надајући се да ће им се посрећити и да ће срести спортског владара света – Новака Ђоковића. У башти их је дочекао Нолетов отац Срђан, жалећи што је растурена најдивнија земља на свету. Звала се Југославија.

– То вам кажем као српски патриота. Штета што ја нисам био члан председништва – рекао им је отац броја један.

Приредио им је вечеру, а потом је Тупурковског и Месића увео у трезор где се чува највеће благо српског и светског спорта – 18 оригиналних Новакових пехара са гренд слемова. Месић и Тупурковски признали су да осећају да је Ноле и њихов, не само наш. Као што је то некада била и СФРЈ. Залагали су се за њен распад, али као да их осећај кајања, после толико година, није напустио.

Одлазећи, Јовић је грешком узео наш поклон намењен Месићу, а Месић дар за Јовића. Открићу вам једну тајну. Бора ме је замолио да предам његову књигу „Велика превара” Месићу и Тупурковском. Како сам морао да погледам у посвете, да не погрешим крајњег корисника – прочитао сам их. Обећао сам да ћу их чувати само за себе. Верујте ми на реч, ништа није онако како на први поглед изгледа!

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Стјепан Месић је невин - Борисав Јовић је крив!
Pera
Zamajavanje većine nevažnim. Uostalom, "mejnstrim" mediji samo tome i služe. I da koče bilo kakav razvoj.
Branislav popović
Bravo! Konačno normalan komentar.
Lazar
Nisu stranci srusili Jugoslaviju. Nju su srusili republicki lideri koji su se svadjali na sednicama CKSKJ, koje su javno prenosene na TV. Cela Jugoslavija je gledala te svadje i slusala replike kao na pr Slobinu "Malo morgen" Vasilu Tupurkovskom, makedonskom predstavniku na sednici Predsedništva SFRJ, 1991.
Petrovic (Njujork)
NE slazem se sa Apostolskim o tome kakve su bile sanse Jugoslavije ! Sem toga imali ste priliku da vidite jos jedan JU Rasomon i ono sto se lako uoci ko poznaje B Jovica i njegovo "vidjenje" sveta. Krajnje je politicki NEzrelo uvek kriviti druge, ocekivati nesto od drugih, a ujedno i tuzno da se NE sagledaju sopstvene greske. Uopste NIJE kriv kralj ALeksandar !! Krive su vrhuske iz JU NEzrele i NEodgovorne koje su zemlju gurnule u gradj. rat. BIlo je dovoljno vremena da se isprave "greske" kralj
Petrovic (Njujork)
Bilo je dovoljno vremena da se isprave greske naseg kralja Aleksandra koji je tragicno postradao, ubijen u Marseju 1934e. OD tada se na nasim prostorima desio najveci svetski sukob, drugi svetski rat. Stvorena je posle osobodjenja republika sa autoritarnom vlascu Tita i komunista jos 45 godina posle rata. Do 2000e god. proteklo je 66 godina od smrti kralja i bilo je vise nego dovoljno vremena za ispravljanje "gresaka". Na zalost bojim se NIJE bilo politicke volje i zrelosti pol vrhuski za mirom
Slobodan
Dobar članak, ali šteta sto je već na početku kompromitovan konstatacijom da je Zapad hteo da rasturi Jugoslaviju jer je navodno shvatio da je "suviše dominantna." Taj stav se kod nas odomačio kao standardna propaganda floskula namenjena skidanju odgovornosti Miloševićeve kamarile za rat. Naravno da je to potpuna glupost: SAD i EU su naprotiv sve učinile da spreče sukob. Nudjene su nam milijarde u bezpovratnim donacijama, brz prijem u EU, molili su Miloševića lično itd. Ništa nije pomoglo.
Petar
Slobodane ,citam tvoj komentar i nemogu da verujem u ono sto pises.Naravno da je zapad srusio Jugoslaviju i naravno da je Nemacka najveci krivac na celu sa Genserom!Sve je unapred isplanirano, unistiti ekonomiju,rasterati izuzetno skolovan kadar,i otvoriti sebi novo trziste kapitala!!!Postavili su svoje ljude na vlasti u svim republikama koji moraju da ih slusaju, i to je to! Ima li nesto nejasno Slobodane??????
LaCosta
Svakako da su SAD radile sve da ne dodje do sukoba pa su u to ime poslali Cimermana da ugovori Aliju da povuce potpis sa dokumenta koji je znacio mir u Bosni. Vi ste jasno zauzeli ideoloski ostrascenu poziciju i tu vise nema sta da se doda ili oduzme.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.