Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Краљ Милутин – градитељ цркава светске културне баштине

Његове задужбине, попут Богородице Љевишке, освајају својом лепотом. – Поводом 700 година од упокојења овог Немањића у Скопљу ће бити одржан велики научни скуп
Краљ Милутин на фресци у Студеници (фото Википедија)

За данашње историчаре он је несумњиво један од најзначајнијих српских владара из лозе Немањића, док је за свог савременика архиепископа Данила Другог „ненаситни зидатељ божаствених цркава” и „добри пастир умних оваца целе своје области”. Краљ Стефан Урош Други Милутин Немањић удаљен је тачно 700 година од нас – тачније толико се ове године навршава од његовог упокојења (1321).

Тим поводом увелико се припрема велики међународни симпозијум посвећен овом значајном владару чији је историјски траг и данас и те како присутан на нашим просторима, пре свега преко цркава и задужбина које је градио, а које су видљив споменик његових напора и моћи. Међународни интердисциплинардни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” окупиће различите стручњаке на предавањима која ће бити одржана у Скопљу од 24. до 26. октобра.

Симпозијум заједнички организују Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта „EuroWeb COST Action”, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Универзитет Коч у Истанбулу, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Доцент др Јасмина Ћирић са крагујевачког Филолошко-уметничког факултета каже за „Политику” да је до сада стигло више од 50 пријава за учешће на симпозијуму, нарочито из иностранства, а учесници су из Србије, Грчке, Турске, Румуније, Русије, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Данске, Немачке, Италије, Кипра, Аустралије и САД.

– Епоха краља Милутина и време династије Палеолога биће заступљени кроз испитивање историје, историје уметности, идентитета одевања, уметничког веза, књижевности, занатства, законодавства, астрономије... – наглашава доцент др Јасмина Ћирић.

Што се тиче видљивих трагова значаја епохе краља Милутина, наша саговорница додаје да иако велики број задужбина овог Немањића није сачуван, с великом сигурношћу се може закључити да његово задужбинарство представља изванредну целину.

– Краљ Милутин је подигао или обновио: католикон манастира Хиландара, Цркву Светог Спаса у Жичи, Цркву Богородице Љевишке у Призрену, Цркву Светог Прохора Пчињског, Цркву Светог Никите у Чучеру код Скопља, Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину код Куманова, Цркву Светих Јоакима и Ане у Студеници, Грачаницу, Манастир Светог Стефана у Бањској.

Извесно је да је био ктитор и у Цариграду, али и у Солуну (Цркве Светог Ђорђа и Цркве Светог Николе Орфанона – Цркве Сирочади). Подигао је и Манастир Светих Арханђела у Јерусалиму, на месту где се Арханђел Михаило јавио цару Давиду. Уз поменуте постоје свакако и оне задужбине о којима знамо само из писаних извора, као што су Црква Светог Ђорђа на реци Серави и Црква Богородице Тројеручице у Скопљу – наводи Јасмина Ћирић.

Својеврсни потпис задужбинарства краља Милутина, како објашњава Јасмина Ћирић, представљају натписи уз ктиторске портрете или они изведени опеком или урезани у зидове храмова. Попут, на пример, ,,Стефан Урош, по милости Божјој краљ и самодржац свих српских земаља”.

– Као јединствене примере који припадају светској културној баштини ваља поменути Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, данас у Републици Северној Македонији, затим Цркву Богородице Љевишке у Призрену, цркву манастира Хиландара, Цркву Светих Јоакима и Ане, Бањску, Грачаницу. Сваки од поменутих храмова носи одређену поруку. У Цркви Богородице Љевишке доминантна је западна фасада храма којом доминира тзв. тријумфални лук кроз који се пролази да би се уласком у храм разумела веза између портрета краља Милутина на пурпурној позадини с портретом Стефана Немање изнад западног портала као симбола стуба вере на који се значењски ослања и хоризонтална оса храма с параклисима посвећених Светом Ђорђу и Димитрију.

У неким храмовима попут Храма Светог Ђорђа у Старом Нагоричину нарација циклуса фресака је најдиректније у вези с патроном, те узношењем молитви за победе у војним походима. Постоје и храмови који недвосмислено наглашавају традицију, тако да се у Храму Светих Јоакима и Ане бројним сликаним и архитектонским елементима указује на идеју прародитељства и на узношење молитве за потомство с краљицом Симонидом – наводи доц. др Јасмина Ћирић.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Кочапар
Одлично је што се одржава стручни скуп у Маћедонији посвећен краљу Милутину. Он је своју политику устројио по том простору. Ипак, треба да наведемо да је ове 2021. године 1130 година од смрти кнеза Мутимира Властимировића, српског кнеза који је владао 40 година Србијом (851-891) и за чије владавине се утврдило хришћанство код Срба. Волео бих да Политика објави један текст о њему као што је радила са текстовима Предрага Коматине.
Бранислав Станојловић
Заиста ВРЛО светске баштине! У цркви Светог Николе у Барију, поред гроба мога породичног свеца где су његове мошти евакуисане пред најездом Турака је на зиду плоча захвалница Немањићима укључујући краља Милутина.
Milos
Uzivam da gledam Dr Jasminu na tv hram. Prava dama intelektualac.
MP 1
Odlicna ideja o skupu istoricara koji ce analizirati ovaj vazni period i po mnogo cemu jedinstveni doprinos nase kulture svetskoj bastini. Bilo bi dobro navesti sve crkve zaduzbine kralja Milutina. Takodje pojasniti da Jelena Anzujska kako je zovu u narodu nije bila Francuskinja vec Ugarskog porekla. Kako nas narod u proseku malo zna istoriju, ne treba hraniti mastu neistinom. Molim Politiku da nam u buduce pise o vaznom skupu i s vremena na vreme o zaduzbinama. RTS je imao odlican prilog o Stud
Дан
Човек се 5 пута женио, или 4 пута јер је један брак поништио. Имао је због тога и проблема са црквом па је то надокнађивао грађењем. Изневерио је братовљевог сина који је, по договору, требао да наследи престо после њега. Кажу да је за живота слушао једино ауторитет мајку, Јелену Анжујску, која је у његово има и владала данашњим Косово, Црном Гором и источном Херцеговином. Била је и једина краљица светица у СПЦ. И био јој је изузетно захвалан што показуј и тужбалица када је умрла.
Srba
[email protected] je pisac hteo da kaze?
Veljkos
Taj "čovek" je živeo u 13.-om i 14.-om veku, zaboga čoveče. Ne posmatraj ga iz svoje perspektive čoveka 21.-og veka
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.