уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мој златиборски рођак је ипак продао стоку

Једног лепог летњег дана, пре две године, на моје уобичајено куртоазно питање упућено рођаку: „Како си, шта има” добих зачуђујуће искрен и врло тачан одговор, који златиборски прецизно и врло мудро, одговори и на многа друга непостављена питања. А он ми је кратко рекао „нисам добро и неће ми никад бити боље”. Додаде „и не очекујем, јер сељак је само рођен да плаћа порез, да ратује и да се цео век мучи”. До душе прозбори тихо „мало је било боље у Титово време, али то је само давна прошлост”. Шта је то тада „мучило” мог рођака и како та лепша стварност и бољи живот нису још увек стигли до златиборског села Трипкове, упркос томе да нас деценијама убеђују да живимо у срећном времену и још срећнијем друштву?

У дубокој хладовини столетног јасена и уз сок од боровнице, мој рођак је боље од свих нас, који мислимо да се разумемо у економију и политику, описао своје, али и стање на српском селу, рекавши: „Када ме не би било срамота, стоку бих продао на јесен и поново купио на пролеће, јер крава током зиме поједе саму себе, односно потрошим за њену храну таман онолико колико она вреди. При томе не рачунам рад и трошкове око кошења ливаде и скупљања сена, да свакодневно чистим шталу, појим стоку, платим ветеринара и лекове, ако затребају, а често требају, нажалост”. Успут као за себе прозбори: „Дани су кратки а зима дуга, а стока може и да цркне”. Замишљен и загледан у даљину рече: „Навикао сам да радим, и не знам како би ми прошао дан, када се не бих бавио овим углавном бескорисним послом?”

После дужег размишљања настави свој монолог: „Власти нас се сете само када дођу избори. Тада за нас понешто и ураде, окрпе путеве, поправе воду, подигну срушене бандере, не схватајући да нас је сваке године све мање на огњиштима, а све више на гробљима и да за неколико деценија нико неће ни знати да су овде некада живели и радили људи, да је школа била пуна ђака, а село препуно младих момака и девојака, пуних живота и радости.” „Имали смо добре куће, авлију пуну деце, сигуран посао, добре плате, трактор и ’кеца’, који јесте био мали и неудобан, али је мени био већи и од ’мерцедеса’”.

Већина и данас има те исте тракторе и „стојадине”, који зачудо још увек иду, повремен посао на Златибору код нових газда, који дају 200–300 евра на руке, али немају више деце, јер она живе по изнајмљеним собичцима Чајетине и Златибора, радећи све послове који им се понуде, да би некако преживели. А ми, како напомену, „њихови очеви и мајке, чекамо јесен и викенд да сврате до села, узму сир и кајмак, ракију, јагње, воће.... Знамо да је то „цена” коју морамо платити, да бисмо видели наше унучиће, који понекад и не могу да нас препознају, бежећи у мајчино крило”. Додаде и „свратиће они и касније и по суво месо, али без снајки и унучића, јер снег је дубок, а сељачке куће шупље и хладне, па не би они то могли издржати”.

Стадо оваца на падинама Златибора (Фото А. М.)

Заћутасмо обојица, свесни да је баш све тако и да сеоска Србија полако и пред нашим очима  умире. Тишину прекину рођак питањем: „Да ли ви Београђани уопште разумете о чему ја говорим?” „Да ли се ови, који се годинама смењују на власти, понекад сете и нас који газимо тешко и лепљиво златиборско блато, да нас јагње кошта сто, а да га продајемо за 60 евра, да шљиве рађају сваке треће године, и да ако не буде града, ракију тешком муком продајемо за два евра, а да скупљање шљива и дрва за њено печење коштају више од тога?” „Или сваки дан само говорите о отварању фабрика, новом запошљавању, ауто-путевима, страним инвестицијама, субвенцијама, ’Београду на води’, као да сте пророци Тарабићи, Европској унији... недајбоже... јер ћу после морати да питам ове из Брисела, да ли смем да закољем прасе за моју крсну славу Ђурђиц”.

„Све то о чему причају ја и не разумем до краја, али видим да је вама добро и све боље, а нама сељацима све лошије и горе”. „Није ни код нас све тако црно, јер има неких, истина мало, којима никада није било боље”. „Њихови очеви у Титово време су били угледни домаћини и поштени људи, а они су данас бахати и моћни. Мењају партије брже него ја поткошуље”.

Тада сам мислио да је то све, односно да од овога не може бити горе. Очигледно да сам се преварио. Рођак је ипак продао стоку. Изгледа да му је је било лакше да претрпи срамоту, него да ради узалуд, односно како рече „у корист своје штете”.

Знао сам ја и пре овог разговора да са мудрим Златиборцима није лако причати. Много тога из ове искрене и нажалост потпуно тачне приче ме је забринуло и заболело. Било би јако добро када би ови који данас управљају Србијом, али и они који то намеравају, поштено размислили шта ово рече и шта нам поручи овај златиборски сељак? Уверен сам да би од њих научили много више, него од свих ових образованих, мудрих, паметних, домаћих и светских саветника, јер су ово лекције из живота, а не из неких јефтиних светских и домаћих приручника.
Професор на Економском факултету у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари25
10911
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zaliv.net
Nije samo seljak, i drugima je slicno. Zasto placamo tako skupo gorivo? Zasto struja poskupljuje ako nam je standard los a porede cene sa nekim drzavama gde su daleko veca primanja? Zasto imam takav monopol za PC komponente pa imamo najvece cene u Evropi ili smo tu medju najgorima a sve u sklopu sa carinom koja nam ne omogucava da kupujemo komponente po normalnim cenama. Zasto zaobilazimo rupe po putevima a placamo registraciju uredno? Ima x primera
Zivana
Upravo tako - seljak je tu da placa porez, ide u rat kad ga pozovu, gleda u nebo i nada se boljem. Na veliku zalost i sramotu nije samo na Zlatiboru vec svuda po Srbiji.
zubac
Svu "pomoc" koju gradjani primise od drzave za vreme korone trebalo je usmeriti za pomoc poljoprivrednicima i malim privrednicima kojima je ona potrebna, naravno uz strogu kontrolu da ne bude zloupotrebe. Do sada ta besmislena pomoc iznosi vise od milijardu evra a ne menja apsolutno nista. Ovolika suma je mogla da oporavi srpsko selo, ili barem da isplati zaostale subvencije i zaostala dugovanja na ime otkupa dobara. Nazalost, u ovoj drzavi su uvek bili vazniji politicki poeni.
Петар
Ал га написа, свака част.
Petrovic
Postovanje za prof. Savica. Treba cesce da pise. Naravno da nas zanima sta kazu Zlatiborci, ili nasi seljaci iz drugih delova Srbije. Mislim da Politika treba vise da pise o selu. U svim vremenima sa sela inace dolaze nasi najbolji ljudi. Sve ozbiljne i vazne zemlje na svetu ljubomorno cuvaju svoje selo i svoje seljake. Sva zapazanja ovog rodjaka su na mestu. A na ljudima kao sto je prof. Savic jeste da pomognu selu i svojim rodjacima da se bolji osmisli zivot na selu i da se zaradjeno sacuva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља