субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наше прекретнице у области енергетике

Термоелектрана Никола Тесла у Обреновцу (Фото Т. Јањић)

Ових дана усвојено је више закона о енергетици и рударству ради декарбонизације енергетике и остваривања одрживе енергетике и зелених инвестиција од 15 милијарди евра у наредних 30 година. Прави се прекретница у односу на енергетску политику претходних деценија, која се 65 одсто заснивала на термоелектранама, а остатак на хидроелектранама, како је изјавила министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Претходних деценија инвестиционе групе ЕПС-а куповале су опрему у иностранству и у сарадњи с домаћим фирмама као што су „Минел”, „Термоелектро”, МИН, „Гоша”, „Трудбеник”, „Рад” изградиле од 1965. до 1986. године 15 великих блокова на угаљ, укупне снаге снаге 4.000 МW. Започета је ТЕ ТО „Колубара Б” за производњу струје 2x350 МWе и топлотне 2x380 МWт за грејање Београда. Уложено је 350 милиона долара, изведени грађевински радови, набављена челична конструкција, два котла, лифтовски торњеви, торањски кран, започета монтажа, па се одустало од изградње. Одустало се и од топловода за грејање Београда из ТЕНТ-а. То је била прва штетна прекретница у односу на претходну политику. Струје је било довољно, а онда је понестало угља и струје. Према изјави министарке Зоране Михајловић од 2014. године, за увоз струје се плаћало 400.000 евра дневно. Недостајала је електране снаге 500 МW.

Друга штетна прекретница је што се сада улаже 600 милиона евра за одсумпоравање у ТЕНТ-у након 50 година рада. То неће повећати производњу струје, која ће се и даље увозити. Не помиње се завршетак ТЕ ТО „Колубара Б”, као нове и модерне термоелектране за производњу струје и топлоте и искоришћења енергије угља од 70 одсто. Овим завршетком избегао би се увоз струје и смањили трошкови за увоз гаса за грејање Београда. Предност ТЕ ТО „Колубара Б” је што се налази поред рудника, угаљ добија транспортером дужине 0,6 км, а пепео враћа у рудник, користи 70 одсто енергије угља, док се до ТЕНТ-а угаљ превози вагонима на удаљеност од 25 км, користи се 35 одсто енергије угља, а депонија пепела загађује ваздух, подземне воде и реку Саву. Нема улагања у повећање производње угља, рекултивације прекопаног земљишта, решавања проблема фенола из Сушаре угља и осталих еколошких проблема у општини Лазаревац.

Трећа штетна прекретница је и велико улагање страних инвеститора само у ветропаркове, под условом да следећих 12 година купујемо сву произведену струју по цени од 92 евра за МWх, а наша продајна цена је 70 евра за МWх, па ће, по мишљењу председника Надзорног одбора ЕПС-а проф. Дејана Ковачевића, ЕПС губити 150 милиона евра годишње.

Није објављена расподела улагања 15 милијарди евра зелених инвестиција, али треба побољшати производњу енергије из угља и улагати у обновљиву енергију од ветра, сунца, биомасе и природног гаса. Енергија из биомасе повољна је јер се може произвести на нашим њивама и запослити наше раднике, па и на изградњи енергана за њено коришћење. Биомаса је поуздан енергент, који се може производити регионално и у свако доба користити за производњу струје и топлоте, док се од ветра и сунца добија само струја и то само 1.500 сати годишње – кад ветар дува или греје сунце, а година има 8.760 сати.

Имамо 200.000 хектара државног земљишта и исто толико приватног које се нерационално користи, а на којем се могу гајити коровске енергетске биљке, као што су мискантус, чичока и остале. Са једног хектара добија се 15 тона суве материје или 60 МWх топлотне енергије, док сирови угаљ „колубара” има 2 МWх топлотне енергије.
Миољуб Станковић, дипл. маш. инж.

Коментари6
fe952
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan
Dosta dobar članak, realno sagledava postojeću situaciju. Bez uglja nam nema jeftine el.energije narednih decenija, ali i ona je sve skuplja. Treba ulagati u smanjenje štetnih gasova, rekultivaciju kopova i odlagališta, a sve to košta. Treba ulagati u obnovljive izvore, ali promišljeni, bez pritisaka, prema mogućnistima. Biomasa je dobra mogućnost, ali ograničena. Hidropotencijal je ograničen. Solarna i vetrogeneracija su zasad skupe i trebaju ulaganje u akumulaciju i proizvodnju i korišćenje v
Dule Astro
Kako može štetno da bude odsumporovanje u trenutku kada nas zagađenje ubija. Svako postrojenje mora da ima sistem za odsumporavanje bez obzira na cenu i to se u startu mora računati. Tek tada možemo da raspravljamo o novim postrojenjima. I zašto se nigde ne pominju ogromni gubici koji postoje u sistemu energetike? Sa trećom prekretnicom se apsolutno slažem.
Јован Ћирић
Једино одрживо решење за српску енергетику на дужи рок је нуклеарна електрана. Што пре кренемо у припреме за изградњу, укључујући укидање мораторијума из времена СФРЈ и враћање одговарајућих смерова на факултете, пре ћемо се извући из ћорсокака угља и прескупих "обновљивих извора енергије".
Саша Микић
Где ћемо са нуклеарним отпадом? Ево Хрвати хоће да га складиште на граници са БиХ, а потиче из НЕ ''Кршко''. Хоћемо ли ми да га трпамо у Алексиначке руднике?
Milos is Borce
Poprilično površan članak. Ni ne pominje se da je Srbija na prvom mestu u Evropi i među prvih 10 zemalja u svetu po smrtnosti od aerozagadjenja. Ako je tema članka samo ekonomska strana energije, onda morate u računicu ubaciti i trošak od lečenja raznih kardiovaskularnih i bolesti pluća; karcinoma. Taj trosak pada na zdravstvo, a direktna je posledica aerozagadjenja. Takodje, u Srbiji je 10 godina kraći životni (pa i radni) vek nego u skandinavskim zemljama pa i to ima svoj ekonomski trošak.
Radomir
Ako se u EPS ne izvede još mnogo važnija prekretnica i zaustavi pogubno dejstvo političara u vođenju kadrovske politike u toj privrednoj grani neće biti nikakve koristi od svega drugog što se preduzima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља