недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ренесанса марксизма у срцу капитализма

Драстично су смањене шансе за људе млађе од 35 година, међу којима су и припадници средње класе, која је преоптерећена дуговима, каже Пол Бухле
Радници на скели у Вашингтону: упркос несташици радне снаге, милиони Американаца су и даље незапослени (Фото EPA/MIchael reynolds)

Специјално за „Политику”
Њу Џерзи – „Њујорк тајмс” је још 1989. објавио текст под насловом „Образовање: Интеграција марксизма у америчке колеџе”. Да ли су садашње промене резултат тог процеса, снажне улоге који је социјалдемократа Берни Сандерс имао на америчко друштво или неког другог фактора? Шта је кључно за разумевање марксизма у САД? На ту тему разговарамо с др Полом Бухлеом, аутором књиге „Марксизам у Сједињеним Државама: Преобликовање историје америчке левице”, и Џошуом Маравчиком, аутором књиге „Рај на земљи: успон, пад и живот после социјализма”.

У свом тексту за „Каунтерпанч” Дерек Сајдман је приметио да вероватно не постоји нико на свету ко зна више о историји америчког радикализма од Пола Бухлеа. Др Бухле је оснивач и уредник часописа „Радикална Америка”, аутор и уредник историја социјализма, комунизма и панафриканизма, а од 2005. уредник десетак нон-фикшен (реалних) стрипова.

„Визије социјализма су се вратиле, али је повратак марксизма још у почетној фази. Успон или повратак социјалистичких идеја у САД пре свега је чврсто утемељен у драстичном смањењу животних шанси за људе млађе од 35 година, међу којима су и припадници средње класе, која је преоптерећена дуговима. Они су сада оптерећени и новим проблемима. Занимања која су некада била на располагању младима сада углавном више нису. Занимања која су на располагању образованима – високо су конкурентна, на много начина тешка и на крају – неизвесна. Разговарајући с локалним члановима демократских социјалиста Америке, сазнао сам да су се многи вратили да живе с родитељима или живе с цимерима, иако су близу 30. години. Општи је утисак да је расна драма око покрета ’Животи црнаца су важни’ испред, колико и иза нас, а насиље ће се вероватно и даље ширити”, објашњава Бухле за „Политику”.

На питање зашто је идеологија марксизма посебно популарна међу богатом, елитном класом у САД, наш саговорник каже да никад није имао илузију да ће велики број људи пажљиво читати Маркса.

„То је увек било резервисано за елитну класу. Сиромашни људи обично прихватају марксизам са сигурношћу, без читања и разумевања марксистичких текстова. Проблем у САД је отежан зато што је читање књига у драстичном опадању. Дакле, људи се осећају очајни желећи да разумеју, али је то тешко јер немају интелектуалну подлогу за дубље разумевање, тако да њихово знање остаје површно”, каже наш саговорник.

Коментаришући изјаву француског професора филозофије на Универзитету у Паризу VIII Жака Рансијера, који је рекао да „доминација капитализма данас глобално зависи од постојања кинеске Комунистичке партије, која делокализованим капиталистичким предузећима даје јефтину радну снагу, што доводи до снижења цена и ускраћивања права радника да се самоорганизују”, Бухле оцењује да „ни кинеска, а ни Титова верзија социјализма, не личе на социјализам који се може дугорочно одржати”.

„За кинеско руководство је скоро немогуће да подстакне велике промене попут одбацивања колонијалиста. Тито је успео да победи у малом, али значајном делу светског рата – да створи друштво засновано на балансу између Истока и Запада. Такође, то се често заборавља у САД, да је успео Покрет несврстаних, могао је променити ток у земљама у развоју и њихов однос са увек грабљивим развијеним земљама”, сматра Бухле.

Говорећи о моделу социјалдемократије за који се залаже Берни Сандерс, наш саговорник каже да републикански критичари Сандерса инсистирају на томе да је Џозеф Бајден добио номинацију, а Сандерс изборе.

„Ово је преувеличавање, посебно у глобалним питањима, јер Блоб (надимак који је Бен Родес, аутор говора председника Обаме, дао америчкој елити која креира спољну политику, а којем припадају државна секретарка Хилари Клинтон, министар одбране Роберт Гејтс и друге присталице инвазије на Ирак 2003. године – прим. аут.), двостраначки спољнополитички естаблишмент, остаје агресиван као и увек, Саманта Пауер жељна је још једне могућности за америчку војну интервенцију ’како би спасла животе’, као у Ираку, Либији и Сирији, по цену милиона и без решења”, закључује Бухле.

Џошуа Маравчик, сарадник у Институту за светске послове и ванредни професор на Институту за светску политику, каже да није сигуран да постоји истинска ренесанса марксизма.

„Да ли неко од ових људи који себе називају социјалистима проучава дела Маркса? Мислим да их нема много. Дошло је до пораста радикалног левичарства, али ми се чини да се оно више фокусира на расу и класу него на пол”, оцењује Маравчик.

У свом тексту под насловом „Социјализам сваки пут пропада” Маравчик је написао: „Најбољи исход социјализма је повратак капитализму. Најгори? Стотине милиона мртвих.”

Како изгледа „повратак капитализму” који представља најбољи исход социјализма?

„Социјалдемократе Западне Европе научиле су да могу створити државе које пружају социјалну заштиту, али да не могу створити социјализам. Државе које пружају социјалну заштиту зависиле су од напредног капитализма како би произвеле богатство које је плаћало социјалну помоћ”, објашњава Маравчик.

Према анкети ЈуГов-а из новембра 2017. године, већина Американаца између 21. и 29. године више је наклоњена социјализму него капитализму и верује да амерички економски систем делује против њих.

Коментари16
d9f9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
Sumnjam da će se marksizam ikada vratiti jer je mrtav. Kuba i Severna Koreja su zemlje gde će se kao sveće ugasiti. Druga je strvar sa Kinom. Ona je ustvari vratila konfučijanizam nakon spektakularnih ekonomskih rezultata Južne Koreje, Japana, Tajvana, Singapura... Osnovno je to da svako treba da zna svoje mesto u društvu i da živi u tom skladu. U tom sistemu su vlasnici i zaposleni kao porodica koji brinu jedni o drugima. Dele sudbinu, dobro i zlo. Nema otpuštanja sa posla i puno rade i štede.
Александар С.
Управо је социјализам допринео до тога да постоје неједнакости на Западу. То се мајом постигло неконтролисаним трошењем новца пореских обвезника на разноразне ''грантове'', социјалу и гломазни државни апарат. Неомарксисти, поготово они на универзитетима су себе добро ухлебили а не либе се да заједно са мегакорпорацијама држе предавања осталима. У најмању руку би их назвао неискренима, а ако бих заиста написао шта мислим, коментар ми не би био објављен.
Анка
Сваки човјек је рођен са правом на живот. Државни систем треба то да обезбједи. Школство, здравство, путеви и кров над главом мора држава да обезбједи сваком свом грађанину. Да би држава имала ту могућност потребно је да што више људи поштено ради и плаћа порез. Различите су нам способности, али сви смо потребни. Држава мора да се труди да равноправно подијели. Капиталиста не може да живи без радника ни радник без капиталисте. Држава је заједничка! Свијест народа је одлучујућа!
nikola andric
Marks nije pisao program za socijalisticki nacin proizvodnje. Mada nikad(?) nije citirao Kanta podnaslov Kapitala je ''kritika politicke ekonomije''. Neka vrsta predhodnik Popera. Ali iz njegovog dela je ''deducirana'' socijalisticka proizvodnja bazirana na svojini proizvodnih sredstava od radnika u sirem smislu klase (skupine). Od posebne vaznosti je njegova ''pravna nadgradnja'' nacina proizvodnje. Ona nije bazirana na ''svojini'' nego na razmeni. Dohodak i imovinska odgovornost preduzeca.
Novica
Mladi na zapadu su oduvek bili dobrom vecinom levo nastrojeni i za socijalnu pravdu tj velikodusni su sa tudjim parama sve dok ne dobiju stalni posao te dobiju redovnu prihode i formiraju porodicu - tada realnost prevagne nad levicarskim utopijoma.
Александар С.
@Aнка - а што је национализам (десни центар) ''гори'' од крајње левице или левог центра (социјализма)? Свака земља би била тотална утопија са национално свесном популацијом и строго утемељеним породичним вредностима.
Анка
Тако је свагдје у свијету. У младости социјалист, а у старости капиталист. Или још горе, и националист.
Beba
Socijalizam je svakako u Jygislaviji bio uspesan i vecina naroda jw zuvela bezbedno.to je fakat,koji sadasnje kapitalusticko drustvo divljine svih odnosa izbegava da prizna.
Srba
[email protected] smo lepo od novca koji smo dobijali od kapitalista.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља