уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ИШТВАН ПАСТОР, председник Скупштине АП Војводине

Савезник сам Вучића и Орбана по свим значајним питањима

ЕК каже да нова стратегија проширења мора бити предвидива, динамична и политички управљана. Значи ли то да је сада некредибилна, трома, бирократски управљана, ко је онда скептик
(Фото Скупштина АП Војводине)

У Војводини се доста ради на заштити животне средине, поготово ако се узме у обзир наслеђено, и биће потребно пуно времена и новца да се санира стање. Граде се четири пречистача комуналних отпадних вода, ради се на изградњи, стављању у функцију регионалних депонија смећа, на изградњи свести, нарочито код младих, каже у разговору за „Политику” председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине и лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор.

„Трага се за техничким решењима чишћења река и њихових притока, канала, али и вода као што су Палић, Лудош, Криваја, саде се ветрозаштитни појаси. Скупштина АП Војводине је пре две године усвојила Декларацију о заштити околине, ради се на њеној реализацији. Потребни су огромни напори свих и не бисмо смели од тога правити дневну, страначку политику. Ствар је много озбиљнија”, каже Пастор.

У протеклих годину дана пандемије чини се да су ојачале везе две владе и да их још јаче спаја кинеска вакцина. Како оцењујете односе Србије и Мађарске?

Некад се говорило „на муци се познају јунаци”! Данас то значи да се у оваквим ситуацијама види носи ли изговорена реч озбиљност и спремност на акцију. Тачно је да је веза између две државе ојачана. Обе су остале усамљене у борби с вирусом, препуштене себи. Нису се мириле с тим да буду осуђене на чекање да се докаже да је европска солидарност стварност, а не флоскула. Преузеле су одговорност, одабрале сопствени темпо и мере за заустављање ширења вируса, пратећи и окружење. Трпели су ударце сопствене опозиције и њених европских савезника због мера ограничења. Комуникација је била перманентна, Мађарска је у неколико наврата донирала велику количину опреме, а код затварања граница се посебно обазриво обострано поступало. Да, и кинеска, тачније речено, кинеска и руска вакцина су нас зближиле. Једини нормалан став јесте да код вакцине није битно порекло и идеологија него доступност, ефикасност и поузданост у испоруци јер су нормализација живота и спашавање људи битнији од свега. И Србија и Мађарска су у Европи донедавно биле потпуно усамљене у том ставу, смештане у магарећу клупу, а данас су шампиони у имунизацији.

Како се Србија показала по питању вакцинације?

Поносан сам на учинак државе, на однос људи, на ефикасност и дисциплину. На наш медицински систем, на веома образоване, одане и пожртвоване медицинске раднике. У кругу смо малог броја земаља где вакцине можемо слободно да бирамо, а и овом приликом бодрим све да се вакцинишу. Уз благовремену помоћ државе привреда је сачувана у доброј кондицији, очекујем брз опоравак и снажан, висок раст.

Какав је ваш став о политикама које воде Александар Вучић и Виктор Орбан?

Савезник сам и једном и другом по свим значајним питањима. Са уложених више од деценије заједничког рада и изградње односа. Делимично је то људски, субјективни однос, пријатељство, поверење, а изнад тога је национална, суседска, регионална, европска политика. Можда звучи патетично, као да је претерано, али није. Посебност ситуације бих могао исказати чињеницом, која је веома ретка код мањинског политичара, готово непозната, а могао бих је описати тако да одавно у мени, у мојим саборцима, не постоји сукоб приликом заступања интереса своје домовине и своје нације, односно своје матичне државе.

Какав је однос СНС-а и СВМ-а?

Партнерски, коректан, опредељен подударним или веома блиским приоритетима. Однос који је заснован на поверењу, уважавању и међусобном поштовању. Баш као и однос председника Вучића и мене.

Не познајемо вас као евроскептика, али чини се да у последњих неколико месеци, бранећи политику коју води Мађарска, имате критичке ставове према ЕУ?

Мађарска нема никакве директне везе са мојим ставом око питања ЕУ. Наравно да пратим и то. И не радује ме оно што видим, али је то други пар рукава. Нисам евроскептик, али нисам ни политички слепац. Поштено је да се каже да су ми се очекивања, надања, веровања који су ми значили и још увек значе путоказ, исклимала и избледела. Прошло ми је пола живота у надању, ишчекивању, залагању, борби, убеђивању. Мислим да је ЕУ окренула леђа сама себи и издала саму себе. Мучи се са унутрашњим проблемима. Кажу у новој стратегији проширења да она мора бити кредибилна, предвидива, динамична и политички управљана. Значи ли то да је сада некредибилна, непредвидива, трома, спора и бирократски управљана?

Ко то каже?

То каже Европска комисија. Ко је онда скептик? Немогуће је о овоме говорити без потиштености, узнемири човека кад схвати да је истинита сумња која га је копкала, да су га деценијама лагали. И то баш они из дела света за који смо сматрали да је еталон. Тако смо одрасли, у том убеђењу васпитавани. Једино релевантно питање је може ли се ЕУ променити, приближити кораке својој реторици, вратити се свом изворном ја, поново пронаћи себе? То је важно и због нас, а и због Европе. Лично навијам да се то догоди и чиним колико могу.

Зашто долази до застоја у евроинтеграцијама Србије?

До застоја долази јер је проширење у приоритетима ЕУ у последњих око две деценије постало као задња рупа на њиховом политичком свиралу. Не заборавите, када су земље источне Европе улазиле у ЕУ, за читав процес од најаве жеље до чланства требало је десет година. Ми смо за 12 година једва успели да отворимо пола поглавља! Нико не може мислити озбиљно ни тврдити да су они тада били толико бољи него ми сада!

Рекли сте да је извештај ЕК нефер. Зашто?

Зато што не признаје напоре, релативизује их. У значајној мери је писан као оправдање сопственог пристрасног сведочанства. Да није тако, другачији би били ставови о неопходним корекцијама процеса стицања чланства.

Како коментаришете наводе дела опозиције да немају равноправне услове за изборе и уместо да се о томе договоре с властима, помоћ траже од сродних партија у Европи?

Не изненађује ме, нагледао сам се тога. Последњи пут пре непуне две године, па су на крају Европљани, показавши ниво свог преговарачког домета, дигли руке, а опозиција прогласила и применила бојкот, да би сутра кренули да оспоравају легитимитет избора. Савез војвођанских Мађара, чији сам председник, учествује у свим форматима разговора, нема разлога да се другачије понашамо. Штетно је и неукусно то што ради део опозиције када питање изборних правила поново пласира на европску политичку сцену јер то дугорочно штети интересима Србије. И њима самима. Чини ми се да ће исход у односу на део опозиције бити исти као прошле године. Сада су у фази колективног замагљивања очију и стварања алибија. Много је битније што је недавно у организацији председника Народне скупштине Србије организован сусрет представника 26 политичких странака о изборним условима.

Како оцењујете тај састанак?

Био је то добар састанак, разговарало се отворено, искрено, с пажњом према саговорницима. Мислим да се ствара стандард нормалнијег, прихватљивог тона политичког дискурса. То нам је неопходно како бисмо прагове толеранције поставили тамо где им је место. С надом очекујем најављени наставак разговора, изборни систем није савршен, морамо и можемо га побољшавати с намером постизања најширег могућег консензуса.

Пре извесног времена у јавности се појавио „нон-пејпер” који сугерише промену граница као једно од компромисних решења…

Било их је сад већ више, а не бих се изненадио да их буде још. Мислим да је реч о политичко-преговарачким лакмус папирима. На одређен начин они убрзавају процес преговарања, тражења решења. Дају могућност за позиционирање, како кроз изношење става, тако и кроз ћутање јер је и то став. Навикли смо да је овај простор увек у жижи интересовања светске политике, кажу одавно због стратешког значаја. Вероватно је и то тачно. Али је тачна и она изрека по којој стари греси имају веома дугачке сенке. Мислим да су та два детаља међу онима који иницирају овакве папире. Не сме се заборавити ни да су Европа и свет у фази преображаја, ништа није како је било, нити ће бити. Дешавају се дубинске промене, тешко је све схватити и објаснити, толико тога се одвија одједном. Нестабилност и уздрманост је најстабилнији елемент међународне политике. Карактерише је стално тражење савезника, веома је сложена мрежа савеза јер се они склапају по пуно питања. Део смо света, дешавања, видљиви смо на мапи. После дугог периода мислим да ћемо поново значајније утицати на своју судбину. Суверени национални и државни интереси су једино битни, за њих се треба борити, сви то раде, без обзира на то шта уз то говоре. И траже савезнике, склапају савезе. Мислим да је данашња спољна политика Србије у кондицији да изнесе тај велики терет. 

Заштита културног добра Сремски Карловци

Зашто је битно покретање поступка заштите културног историјског споменика Сремски Карловци, да ли ће и друге културне вредности у Војводини бити под посебном пажњом?

Предлог је важан јер се Скупштина Војводине после више од пет година поново користила својим уставним правом да буде предлагач закона. Сремски Карловци су наслеђе од националног, чак бих рекао од општег, цивилизацијског значаја. Време је да се законска регулатива донета пре три деценије, уподоби са садашњошћу, да очување и обнова буду ефикаснији и бржи. Очекујем да у току маја Народна скупштина усвоји предлог. Очување градских језгара великог броја наших градова је велики изазов и реалан проблем, важно је да се ревидирају правила, сачува наслеђе и надахне модерним садржајем. Закон о Карловцима треба додатно да фокусира пажњу на ово питање.

Буџетска контрола за рад аква-парка на Палићу

Постали сте председник удружења „Палић парк” и најавили сте инвестиције из Мађарске. Зашто сте затражили буџетску контролу?

Процењује се да је за завршетак аква-парка потребно још бар 400 милиона динара, а инвестиција се финансира из републичког, покрајинског и буџета локалне самоуправе. Ради се о изузетно великој инвестицији, како у финансијском смислу, тако и у смислу јачања Палића као туристичке дестинације, сматрам да је неопходно прецизно утврдити финансијско и техничко стање у тренутку преузимања одговорности и управљања. Друштво газдује великим средствима, изводи огромну инвестицију каква на Палић деценијама није дошла, очекује се и велика инвестиција у хотелски комплекс. Како би се постојеће стање утврдило, а у циљу несметаног и што краћег рока завршетка радова, сматрам да је најлогичније и најобјективније обратити се званичном органу Министарства финансија. До сада су велика средства уложена у овај пројекат и циљ нам је да он што пре буде завршен, а да бисмо то остварили, морамо знати где смо тачно. На крају, то је и од општег интереса.

Коментари10
44e7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Ko se seca sledeceh stiha:''kralju veran Titu odan ovde lezi Jasa prodan''.
Stari realista
Sta bi falilo Siptarima da imaju isti tretman kao Madjari ali u okviru Srbije.
Драган П.
Милоше, таквих примера има доста и са друге стране и увек ће их бити. Добро је док су на нивоу ретких провокација не баш интелигентних појединаца. Мурадине, за Албанце је касно јер су сами тако изабрали. Никад нису желели да се интегришу било у српску, било у југословенску државу, увек су хтели само да се издвоје. Њима зато не треба ни нудити оно што имају наши грађани мађарске народности, који су пристојни и продуктивни грађани наше заједничке Србије. Са Албанцима другачије треба разговарати.
Milos miokovic
.... stari [email protected] da ti kazem samo ponasanje srba...... neki dan svadbena kolona automobila od Kanjize ka Horgosu okicena zastavama(manje vise, uredu) ali vozac prvog vozila drzi ruku kroz prozor gore u zraku sa tri spoena prsta, da naglasi svima iz put kako se on krsti...... nije to problem madjarima, navikli ali srbima bi to trebao biti sram i blam, meni se obrazi zacrveneli u roku minuta....pa ti planiraj suzivot....
Прикажи још одговора
Muradin Rebronja
Država da uloži u infrastrukturu Palica a privatnici u hotele. Bez setve nema žetve. Hoteli su profitni centri i kao takvi mogu i treba da se grade iz kredita. U Americi samo 20 do 30% odsto svojih sredstava, čak i ako ima para za 100%, što rade kriminalci da peru pare. To je trošak poslovanja koji se ne oporezuje. Pravi hotelijeri isplacuju rate iz profita tako da za nekih desetak godina on sam sebe isplati. Pitanje je "samo" kako ga učiniti profitabilnim? Samo uz kompetentan menadžment!
Gile
Pre će biti sluga nego saveznik
Savan
Razborit i razuman čovek,kojem politikantvo inaće prisutno kod mnogih predstavnika manjina u Srbiji nije odlika političkog rada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља