Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОЛИКО ЧЕСТО ГРЕШИ ПОЛИГРАФ

Двадесет секунди за истину или лаж

Постоје људи који могу да држе под контролом своју физиологију, односно они који су тренирани да контролишу реакције, каже психолог др Даг Коларевић
Већина научних студија сагласна је у ставу да је поузданост полиграфа између 60 и 80 одсто (Фото: Пиксабеј)

У жељи да тестира поузданост полиграфа и развеје неке од најчешћих митова у вези са овим апаратом, психолог и професор психологије криминала на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду др Даг Коларевић поделио је своје студенте у две групе. Академци у експерименталној групи имали су задатак да симулирају крађу новчаника, док су студенти у контролној групи требало да представљају узорне академске грађане који су били на истом месту, али нису ништа украли.

Када су студенти били подвргнути полиграфском тестирању како би се установило ко извршио крађу новчаника, полиграфиста је дао тачан одговор у 75 одсто случајева. Остатак од 25 процената били су „лопови” који су успели да преваре полиграф и они који су били искрени и невини испитаници из контролне групе а који су проглашени за лопова.

Ово је прича коју др Коларевић врло радо износи када жели да илуструје „моћ и немоћ” полиграфског тестирања и објасни да чак и савршени полиграфиста греши у трећини или четвртини случајева. Иако се ових дана и месеци стиче утисак да је детектор лажи постао омиљена друштвена игра глумаца и политичара осумњичених за различита кривична дела, који се јавно хвале да су „прошли” тестирање, др Даг Коларевић подсећа да је овај начин испитивања помоћно и непрецизно „дијагностичко” средство у процени кривице осумњиченог, па зато и не представља доказ на суду.

„Полиграф не пружа директан, већ индиректан одговор на питање да ли неко лаже или говори истину. Помоћу овог апарата мере се физиолошке реакције које стоје у основи дисања, рада срца и електричне проводљивости коже, за које се претпоставља да су у вези са емоцијама и које нису под контролом централног, већ аутономног нервног система. За полиграфисту је важно да код испитаника детектује стање напетости и страха. Претпоставка је да ће особа испољити страх када лаже, јер се плаши да ће бити откривена. Мерење физиолошких реакција на свако питање у полиграфском тестирању износи по правилу двадесет секунди чиме се испитанику даје довољно времена да испољи реакције од значаја за анализу. Тест траје неколико минута и понавља се више пута са истим питањима, а у предтестовном разговору испитанику се саопштава која питања ће бити постављена”, објашњава наш саговорник.

Закључак да ли је неко искрен или не, односно да ли је учествовао у извршењу кривичног дела резултат је тумачења полиграфисте, а не производ машине.

„Детектор лажи није посебно прецизан инструмент – пре би се могло рећи да је то контроверзно дијагностичко средство. Иако се он у неким америчким државама користи као доказ у грађанским парницама, Америчка психолошка асоцијација (АПА) стоји на бранику тезе да то није поуздано средство. И у нашем правном систему он не представља доказ на суду. У полицијској истрази углавном служи да би се сузио круг осумњичених или добило признање, а не да се установи кривац – то је посао суда. То што политичари једни друге позивају на „двобој” преко полиграфа је, у најмању руку, неозбиљно и смешно. Односно апсурдно или манипулативно, ако бисмо се послужили политички коректним језиком”, примећује др Коларевић.

А његов одговор на питање да ли детектор лажи може да се превари, гласи – може.

„Мени су полиграфисти говорили да су им на испитивање долазили људи који су изгледали као физиолошки ’семафори’ – црвени у лицу, са набреклим жилама на врату, презнојени и кратког даха, за које су били убеђени да су криви. Али, када су погледали на апарат, њихова физиолошка реакција била је равна линија. Постоје људи који могу да држе под контролом своју физиологију, односно они који су тренирани да контролишу реакције и они могу да ’преваре’ полиграф. Глумачка професија је добар пример за то – глумци су особе које су трениране да код себе и других произведу емоције које немају и пониште емоције које тренутно имају. Они могу да држе под контролом праве и глуме лажне емоције. Психопате, односно особе са поремећајем личности такође могу да ’прођу’ детектор лажи јер немају емотивну компоненту која ’окида’ физиолошке реакције. Они су, једноставно речено, хладни као лед”, наводи др Коларевић.

Како закључује наш саговорник, тачност и прецизност полиграфа може индиректно да се утврди, као у његовом експерименту или тако што се погледају судске пресуде и види да ли су оне особе које је полиграфиста оценио као неискрене на крају и осуђене. Већина научних студија је до сада уједињена у закључку да је поузданост полиграфа између 60 и 80 одсто.

Силоватељи и седативи

Постоје особе у чијем вредносном систему дело које су починили није синоним за кривично дело и зато не реагују. Ако силоватељ, примера ради, сматра да никога није принудио на сексуални чин и да је женско „не” саставни део предигре, он аутентично мисли да никога није силовао. Такве особе су неподобне за испитанике, јер ће на директно питање „да ли сте некога силовали” одговорити „не” и то ће стварно мислити. И коначно, ако особа узима неке лекове или психоактивне супстанце које имају седативно дејство, њене физиолошке реакције неће бити адекватне, набраја др Коларевић.

Три врсте питања

Основна идеја полиграфског тестирања јесте да се наизменично постављају релевантна (да ли је починио кривично дело или питања о детаљу из кривичног дела позната само извршиоцу), неутрална (да ли је данас среда) и контролна (да ли је некада украо нешто) питања. Циљ постављања контролних питања јесте претпоставка да ће на њих да реагује искрен и морални испитаник, за разлику од неискреног. Процењујући реакције на одређена питања која су у вези са кривичним делом и поређењем ових реакција са реакцијама на остала питања, полиграфиста закључује да ли испитаник лаже или говори истину.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Lukic
U startu je ekperiment pogrešno postavljen samim tim su i rezultati ništavni. Ne može da se simulira krađa i da se očekuje da će se neko plašiti i time proći ili pasti. Da bi se testirala mašina mora da postoji zločin i mogućnost kazne gde bi se počinilac zaista plašio, pa onda da se računa koliko njih bi prošlo ili palo. Sačuvaj me bože kvazi naučnika koji nikad nisu čuli za naučni metod i ovako samo mute vodu i ostalima mažu blato po očima
Lillah
Zaključci u vezi sa naučenim reakcijama glumaca važe i za klasično ispitivanje i svedočenje.
darko011
Otkud' sad ovaj članak?
Momo
Ovakvi tekstovi ohrabruju počinitelje raznih krivičnih djela umjesto da bez obzira na njihovu efikasnost, pojedinci koji razmišljaju mogu li biti otkriveni dobiju vjetar u leđa da je poligraf ne efikasan. Nevidim razlog da se koristi u istrazi kao jedno od dokaznih sredstava a sud je tu da najbolje izmjeri sve provedene dokaze i u nekim slučajevima će sud obrazložiti zašto nije dao povjerenje detektoru. Svaka metoda jkoja daje više od 50% pouzdanosti se treba primjenjivati..
srx
Poligraf se već četiri decenije ne koristi kao "detektor laži" radi velike nepouzdanosti. Ne samo da se ne koristi kao dokaz već se na to gleda kao "gledanje u šolju". U siromašnim i nerazvijenim sredinama sredinama se koristi kao alat za blaćenje ljudi i ucenjivanje osumnjičenih.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.