Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
За Дан Народног музеја

Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века

У оквиру избора ауторке изложбе музејског саветника Бранке Иванић, у поставку је увршћено 147 икона (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Поводом 177 година од оснивања Народног музеја, најстарије музејске установе у Србији, у Великој галерији на другом спрату овог здања приређена је изложба „Под златним и плавим небом. Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју”. На поставци је представљен стручни и научни рад кустоса Одељења за средњи век и рад на конзервацији и рестаурацији, као и домети у презентацији културних добара.

Изложбу је отворила министарка културе Маја Гојковић уз подсећање да је 10. маја 1844. године указом министра просвете Јована Стерије Поповића основана једна од најзначајнијих установа културе нашег народа и државе.

– Ту су збирке које музеј поседује – праисторија, антика, средњи век и нови век – и онe су верни приказ настајања и развоја живота, културе и уметности на овим просторима, а Народни музеј није само чувар вредног културног наслеђа, већ и институција у којој можемо много да научимо о томе како су се култура и свакодневни живот прожимали и утицали једно на друго – казала је министарка.

Министарка културе Маја Гојковић у обиласку поставке

Гојковићева је оценила да је ово једна од оних поставки за коју нема сумње да ће заинтересовати и стручне кругове и такозване обичне посетиоце.

– Иконе су одувек биле поштоване и имале су посебан статус у православном свету. Срби су, као и већина православних народа, прихватили византијско наслеђе или боље рећи однос према икони као светој слици. За немали број икона везивана су разна чуда и исцелитељске моћи, од њиховог појављивања па све до данашњих дана. Са светом личношћу која је насликана остварује се не само визуелна комуникација, већ и својеврсна размена мисли порукама које су неретко исписиване на иконама – рекла је министарка и додала: – Промене које су се дешавале на политичком плану, а пре свега пад Византије, на срећу човечанства нису значиле и престанак грчке школе иконописања. Она је наставила да живи, највише захваљујући бројним грчким колонијама у Млетачкој републици, али и у Османском царству.

Министарка је навела да је значајно и сакрално наслеђе за целокупну културну баштину наше земље. Бројни манастири, фреске, иконе и остали бисери средњовековне и других периода уметности настали под окриљем религија и цркава на овим просторима представљају кључне делове наше историје и културе.

У оквиру избора ауторке изложбе музејског саветника Бранке Иванић, у поставку је увршћено 147 икона. У односу на српске и руске иконе у Збирци послевизантијске уметности Новог века Народног музеја, иконе грчких сликара су не само најмногобројније, већ се међу њима препознаје највише остварења од велике уметничке вредности.

Реч је о иконама аутора са територија традиционалних грчких земаља, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља, у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви.

Посетиоци имају прилику да виде дела специфичног итало-критског иконописног стила, актуелног између 15. и 18. века у подручју источног Медитерана и Јадрана, а насталог у сусрету православног и католичког утицаја. Пажњу плене иконе Св. Јован Претеча, Рођење Христово, Нерукотворени образ Христов, Богородица са Христом...

Изложене иконе могу потицати из радионица или са предложака познатих критских сликара као што су Андрија Рицо, Никола Зафурис или Јеремија Паладас. Друга група грчких икона у збирци музеја настала је ван непосредног утицаја итало-критског сликарства, у континенталним областима Балкана, тада под влашћу Турака. На њима се препознају додири са делима дуготрајне и значајне Костурске школе чија остварења представљају незанемарљиви удео укупно сачуване сликарске баштине Балкана турског доба. Посебну скупину чине иконе из Свете земље.

Највећи прилив грчких икона у Народни музеј одиграо се у деценијама између 1955. и 1975. године када је Београд био кључна тачка миграција станoвништва са југоистока и из западних крајева СФРЈ. Захваљујући овим вишегодишњим откупима било је могуће оформити целину која осликава уметничка збивања у прошлости када је реч о поштовању и распрострањености грчких икона код Срба, истрајних баштиника византијске културе.

О значају поставке и Дану Народног музеја говорили су и директорка ове установе Бојана Борић Брешковић и председник УО Народног музеја Дарко Танасковић. Међу званицама био је ђакон Владимир Радовановић, изасланик патријарха Порфирија и директор Музеја СПЦ.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Volim muzeje
Sve pohvale za autorku ove izložbe gospodju Branku Ivanić na nadahnutoj i originalnoj prezentaciji eksponata. Vešta uskladjenost istorijskog i stilskog konteksta uz poštovanje duhovnog sadržaja isporučena sredstvima modernog vizuelnog dogadja je pravo osveženje za muzejskog posetioca.
Milena
Ikone se ne potpisuju od strane autora. Kako onda znamo da su autori Grci, a ne naši srednjovekovni majstori - ikonoslikari? Previše se divimo Vizantiji, a ne poznajemo veoma razvijenu kulturu srpske srednjovekovne države.
pitanje zakonsko
Koliko znam Narodni muzej je drzavna institucija. Kako je moguce da direktorka ima 70 godina i jos je direktor? Zakoni se primenjuju kako se kome svidi? Glavno da divni profesori sa fakulteta moraju da odu, a ova zena sedi vec 40 godina na tom mestu.
markoni
Prvo - Da li ste čuli za restauraciju. Drugo - kakve to veze ima sa postavkom u muzeju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.